Javni dug Srbije raste i zbog prekookeanskih odluka
09.07.2016. / 7:40
BEOGRAD, Kakve veze sa ekonomijom Srbije ima odluka članova Feda, koji zasjeda miljama daleko, ili sa ishodom referenduma u Britaniji?Dženet Jelen, šefica američkih Federalnih rezervi (Fed) nijedan dolar nije pozajmila Srbiji, ali njeni potezi i te kako mogu da utiču na rast javnog duga Srbije.
Kakve veze sa ekonomijom Srbije ima odluka članova Feda, koji zasjeda miljama daleko preko Atlantskog okeana? Kako se ovih dana nagađa, kreatori američke monetarne politike podjeljeni su u pogledu procjene da li će ekonomski uslovi u SAD biti dovoljno snažni za skorije povećanje kamatne stope.
U zavisnosti od toga da li će kamate ostati iste ili će se povećati zavisi vrijednost dolara. Trećina srpskog javnog duga je u američkoj valuti, tako da sa rastom dolara, zaduženje Srbije zbog kursnih razlika, može preko noći da poraste.
Posljednji put to se dogodilo dan nakon referenduma u Britaniji. Iako građani Srbije nisu imali nikakve veze sa tim da li će Englezi 23. juna zaokružiti odlazak ili ostanak, javni dug Srbije, izražen u evrima je u jednom danu porastao za oko 150 miliona evra, a da država nije pozajmila ni dinar.
Pojedini članovi Fedovog Federalnog komiteta za operacije na otvorenom tržištu, sada su ukazali na značajno poboljšanje situacije na tržištu rada i signale rasta inflacije, što ide u prilog podizanju ultraniskih kamatnih stopa, prenosi agencija Frans pres.
Fed se, međutim, na posljednjem zasjedanju održanom polovinom juna, suzdržao od te odluke, jer su drugi članovi Komiteta tvrdili da je ekonomija izložena velikim rizicima.
Iz tog razloga, zakonodavci su zadržali nepromjenjenu referentnu kamatnu stopu na nivou u rasponu od 0,25 do 0,50 odsto, poslje skromnog povećanja u decembru sa nultog nivoa, na kom je bila „zakucana” sedam godina.
Iako se očekivalo da će vrijednost dolara porasti nakon što je Fed, sredinom decembra prošle godine povećao kamate, to se nije dogodilo. U poređenju sa srpskom nacionalnom valutom, vrijednost dolara je 15. decembra 2015. godine i juče bila gotovo identična (oko 112 dinara za dolar).
Čak je početkom godine dolar slabio, pa je po tom osnovu, preračunato u evre, javni dug Srbije bio manji za nekoliko stotina miliona dolara. Kako se dogodilo da je kurs dolara prevario tržišna očekivanja?
Prema tumačenju Milojka Arsića, profesora Ekonomskog fakulteta, ponekad, nakon što Fed poveća kamate, rast dolara bude mnogo veći od realnog.
– Kasnije na tržištu dođe do prilagođavanja, odnosno slabljenja valute. Takođe, može da se dogodi da dolar poče da raste već onog trenutka kad se najavi mogućnost dizanja kamata. I da se taj rast iscrpi onog trenutka kad Fed objavi da je povećao kamate – kaže profesor Arsić.
Čini se da se to dogodilo prošle godine. Tokom cele 2015. Fed je najavljivao mogućnost povećanja kamata i nekoliko puta izblefirao i prevario tržište. Povećanje kamata dogodilo se tek krajem godine. Srpski javni dug je, zbog značajnog dolarskog udjela, prošle godine porastao za čak milijardu evra.
Od početka godine do kraja novembra dolar je ojačao 13 odsto u odnosu na evro. Prema podacima Fiskalnog savjeta, time se javni dug Srbije povećao za skoro tri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP-a), odnosno svega što građani i privreda stvore za godinu dana. O kolikim parama je riječ najbolje ilustruje podatak da su dolarske valutne razlike, čak veće od ukupnog manjka u državnoj kasi koji je ostvaren prošle godine.
Nezvanično, u Ministarstvu finansija Srbije kažu da imaju dovoljno dolarske likvidnosti da, u slučaju da američka valuta počne da jača, dospjele obaveze platimo u dolarima i da, na taj način, država ne izgubi na valutnim razlikama.
I premijer Aleksandar Vučić nedavno je, komentarišući posljedice bregzita po Srbiju rekao da smo se, kada je o dolarskom delu javnog duga, „dobro hedžovali”. Što praktično znači da smo se zaštitili od valutnih rizika.
Milojko Arsić zaključuje da je, kada je o eventualnom rastu dolara reč, mnogo veća briga ono što se trenutno događa u Evropi i nestabilnost koja je na valutnom tržištu izazvana slabljenjem funte, nego kakvu će odluku Fed donjeti. Pri tom, za sada nema ozbiljnijih najava da će kamate u Americi biti veće. Politika
Tagovi: ekonomijafedizborjavni dugsrbijavazno
Povezane vijesti
Komentari
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
