Istočna Evropa će ostati zavisna od inostranih kredita
12.01.2010. / 7:40
LONDON, Zavisnost istočne Evrope od kredita denominovanih u inostranoj valuti, koji su lani doveli neke zemlje na ivicu platne nesposobnosti, i nadalje će mučiti taj region, upozorila je agencija za rejting Fitch.
Fitch Ratings smatra da ta zavisnost predstavlja opasnost koja ugrožava finansijsku stabilnost cijelog regiona.
“Taj problem se može brzo riješiti tako što ćete uvesti strožu regulaciju i za banke i što ćete smanjiti atraktivnost kredita u inostranstvu”, poručio je londonski analitičar Fitcha Majkl Stajnbar.
“Stalno ćete, međutim, morati nuditi lokalnoj privredi neki drugi vid kredita”, dodao je on, ocjenjujući da u kratkoročnom periodu ne postoji drugo rješenje, iako ti krediti, denominovani u lokalnim valutama, imaju prilično visoke kamate.
Istočnoevropske banke i njihove matične kompanije iz Austrije, Njemačke i Švedske, zabilježile su lani nagli rast neisplaćenih kredita.
Slabljenje poljskog zlota, mađarske forinte i rumunskog leja je, takođe, mnogim domaćinstvima poskupilo otplatu kredita.
Obim propalih kredita se značajno pogoršao zbog rasta troškova njihove otplate, a Međunarodni monetarni fond (MMF) je morao Mađarskoj, Rumuniji, Letoniji i Ukrajini da obezbjedi inostrane kreditne programe za finansiranje njihovih stranih dugova.
U Letoniji, recimo, udio kredita domaćinstava i firmi, denominovanih u inostranim valutama predstavlja čak 91 odsto od ukupnog obima kredita, a u Estoniji 86,5 procenata, proističe iz podataka agencije “Fič”, s kraja juna 2009. godine, objavila je agencija “Blumberg”.
U Mađarskoj udio inostranih kredita u ukupnoj kreditnoj zaduženosti njenih građana i firmi predstavlja 63,9, a u Poljskoj 34,9 odsto.
Vlade, regulacioni organi i međunarodne finansijske institucije, kao što je, na primjer MMF, sada traže načine kako da smanje zavisnost tog regiona od inostranog finansiranja, prenose agencije.
Nerazvijena finansijska tržišta, niske kamate na uloge i visoke lokalne kamatne stope su tokom proteklih godina ekonomskog buma, kada je prosječna godišnja stopa privrednog rasta tog regiona bila pet procenata, bile uzrok naglog povećanja obima kredita denominoranih u inostranim valutama, tvrdi Evropska banka za obnovu i razvoj.
Ključna kamatna stopa u evrozoni sada je jedan odsto, u Švajcarskoj samo 0,25 procenata, dok je, nasuprot tome, mađarska bazna kamata na nivou od 6,25 odsto. Najveću baznu kamatu u okviru Evropske Unije od 7,5 procenata, ima Rumunija.
Strukturalni nedostaci privreda istočnoevropskog regiona i njihovih bankarskih sistema, koji su podsticali rast kredita denominovanih u inostranoj valuti, prema mišljenju Stajnbarta, neće nestati.
On pretpostavlja da će inostrani krediti imati i nadalje negativan uticaj na kvalitet aktive banaka tog regiona, dok se kreditne institucije ne oslobode kredita koje su nagomilali tokom godina privrednog buma.
Ti krediti, međutim, često obuhvataju i 30-togodišnje hipoteke.
Banke su sada već prilikom odobravanja kredita obazrivije, a regulacija je prilično restriktivna, što će prigušiti rast istočnoevropskih privreda.
“Odstranjivanje strukturalnih neuravnoteženosti tih privreda će potrajati izvjesno vrijeme”, smatra Stajnbart ističući da neke od tih ekonomija imaju dosta velike deficite tekućih računa platnog bilansa, i da će njihove privredne politike to morati početi da rješavaju.
Brzo prihvatanje evra bi, prema njegovom mišljenju, rješilo problem kredita denominovanih u inostranim valutama, pošto bi otklonilo rizike vezane za fluktuaciju valutnih kurseva.
“To je, međutim, svjetska privredna kriza odložila”, dodao je Stajnbart ocjenjujući da je prihvatanje evra u nekim zemljama pomjereno za tri do četiri godine.
Forinta, zlot i lej su u prvoj polovini 2009. spadali među valute koje su najviše oslabile u odnosu na evro i dolar.
Od tada su se njihovi kursevi, istina, opet povećali, kao što je, na primjer, poljski zlot koji je u odnosu prema evru ojačao za 5,6 odsto, ali su i dalje nestabilni, što potkopava privrednu i finansijsku stabilnost određenih država, objavio je Blumberg.
Tagovi: vazno
Povezane vijesti
Komentari
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
