Ima li nauke u naučnim časopisima?

01.09.2017. / 16:38

ISTOČNO SARAJEVO – Univerziteti su mjesta gdje se prenosi znanje studentima, ali i mjesta ozbiljnog naučnog rada za profesore. Rezultati tog umnog napora se, nakon anonimnih recenzija, publikuju u relevantnim naučnim časopisima, što je uslov za napredovanja u viša univerzitetska zvanja. Oni koji ne objavljuju, ne mogu ni da napreduju.

Ovaj recept prisutan je i na našim univerzitetima sa jednom suštinskom razlikom – časopisi ne moraju nužno da budu relevantni. Otuda imamo pojavu da mala grupa ljudi napravi časopis u kojem, bez ikakvih kriterijuma i recenzija, objavljuju radove (bez naučne vrijednosti) kako bi stekli pravo na izbor u zvanje, napredovanje u zvanje i slično.

Manufaktura Grujić

Privatni Univerzitet Apeiron izdaje naučni časopis “Quality of life” (QoL) koji je, stoji na prvoj stranici časopisa, kategorisan u Ministarstvu nauke RS, ali i u bazi EBSCO, Indeks Copernicus, ROAD, itd.

No, kad se pogleda uređivački odbor, vidi se da je glavni urednik časopisa koji izdaje privatni univerzitet – rektor Univerziteta Istočno Sarajevo Radoslav Grujić.

Rektor Grujić je i član međunarodnog uredničkog odbora časopisa u kojem se nalazi i njegova supruga Slavica Grujić – profesorica na Tehnološkom fakultetu u Banjoj Luci. Na kraju, član je i uređivačkog savjeta iako je već urednik, dok je njegov sin Igor Grujić sekretar redakcije. Pritom je Igor kao magistar računarstva i informatike angažovan kao viši asistent na privatnom univerzitetu Apeiron.

Sve to ukazuje da su veze između privatnog Panevropskog univerziteta Apeiron i rektora Univerziteta u Istočnom Sarajevu Radoslava Grujića mnogostruke, a da pomenuti časopis djeluje kao porodična manufaktura.

Prisutnost porodice Grujić u impresumu časopisa direktno je srazmjerna broju objavljenih sopstvenih naučnih radova. U 15 brojeva, koliko ih je do danas štampano, Grujići su, kao autori ili koautori, potpisali 20 tekstova.

Rektor Grujić je u iscrpnom odgovoru na naša pitanja apostrofirao da je učešće u uređivačkim odborima obaveza univerzitetskih profesora.

“Izdavač bira uređivačke odbore od naučnih radnika koji su kompetentni u oblasti časopisa (što je, takođe, propisano u odgovarajućim dokumentima). U toku moje radne karijere bio sam ili sam još uvijek član redakcija više od deset naučnih i stručnih časopisa i preko 50 međunarodnih konferencija širom Evrope. Što se tiče časopisa QoL, osnivač je obezbijedio članove redakcije iz skoro 10 zemalja, koji su tražili od mene da preuzmem ulogu urednika, zbog lakše komunikacije sa izdavačem. Ovo je jedini časopis iz ove oblasti koji izlazi u regionu. Zahtjev je svih relevantnih organa i kompetentnih osoba da se podiže naučni doprinos Republike Srpske i BiH, da je to uslov za učeće u projektima i da se istraživačima moraju stvoriti uslovi da objavljuju radove u časopisima koji se vrednuju u svijetu. Kao što vidite, obaveza profesora univerziteta je da doprinose širenju rezultata nauke i da to nije ograničeno bilo kojim dokumentom, odnosno to nema dodira sa nastavnim procesom. Šta da je izdavač časopisa neki institut ili preduzeće u privatnom vlasništvu?”, postavlja pitanje rektor Grujić.

Zašto akademska zajednica ćuti?

Naš sagovornik na UIS-u, koji je iz razumljivih razloga želio da ostane anoniman, tvrdi “da je samo to što je rektor objavio toliki broj radova u časopisu u kojem je on glavni urednik, po sebi skandalozno”.

“Da ne govorim za sina i suprugu koji su dio uređivačkog kolegijuma. Na ozbiljnim univerzitetima to ne bi moglo da prođe, dok kod nas ne igra nikakvu ulogu. Nepostojanje kriterijuma i kvaliteta je i srozalo visoko obrazovanje na, do sada, najniže grane. Ovaj rektor je samo saučesnik u tome. To jedan nezdrav sistem u kojem se oni najgori profesori udružuju oko različitih interesa, ali u isto vrijeme potiskuju svaki mogući glas kritike krijući se iza autonomije. Zato javnost stiče utisak da akademska zajednica ćuti, ali u stvari akademska zajednica funkcioniše kao italiijanska Koza nostra. Oni pošteni i radni profesori gledaju svoja posla, jer su svjesni da bi mogli doživjeti prilične neprijatnosti ako bi se suprostavili tim fakultetskim bosovima“, smatra naš sagovornik.

“Na jednom fakultetu dekan je dva mandata terorisao zaposlene, radio je šta je želio, jer su se ostali profesori bukvalno plašili za život ako bi mu se suprostavili. Ćutke su posmatrali kako izvlači novac sa fakulteta, kako njegova djeca hitro magistriraju i doktoriraju, kako tjera one perspektivne i dovodi podobne asistente, kako vrši svakodnevno mobing nad nenastavnim osobljem i slično, a kada je taj dekan krajnje sumnjivih akademskih dometa uz pomoć novca i uticaja  postao član ANURS-a, onda su se ti isti profesori utrkivali da mu čestitaju. U takvom okruženju, kako javnost može da očekuje adekvantnu društvenu angažovanost članova akademske zajednice?”, pita se naš sagovornik opisujući atmosferu koja vlada u aulama fakulteta univerziteta u RS.

U pomenutom časopisu QoL pažnju skreću i dva rada čiji su autori, između ostalih, i otac i sin Grujić, a tretiraju adolescente. Tačnije, jedan je naslovljen (u slobodnom prevodu) sa “Navike u ishrani kod muškaraca i žena u adolescenciji”.

Budući da je mlađi Grujić magstar računarstva i informatike, postavlja se pitanje prirode njegovog naučnog doprinosa studiji koja se bavi adolescentima, načinom ishrane ili fizičkim aktivnostima, dijetom i uticajem na cjelokupno zdravlje adolescenata što je, otprilike, tema druge studije oca i sina uz koje se, u obje studije, pojavljuju još dvije koautorke.

U odgovoru rektor Grujić navodi da je njegova uloga bila tehnička.

“Svako istraživanje podrazumijeva planiranje eksperimenta, njegovo provođenje, obradu i prikaz rezultata istraživanja. Da bi rezultati istraživanja bili relevantni i da bi bili naučno prihvatljivi moraju biti obrađeni adekvatnim statističkim metodama. Ako je eksperiment veliki i obuhvata veliki broj podataka koje treba obraditi, normalno je da se isti provedu uz pomoć informatičkih i statističkih paketa. Ovaj posao u svakom ozbiljnom istraživanju obavljaju informatičari, statističari ili matematičari, jer pomenute metode obrade i korištenje kompjuterskih paketa zahtijevaju znanje iz te oblasti. Onaj ko ovo ne zna, nikad nije organizovao i proveo ozbiljno naučno istraživanje“, tvrdi Grujić.

Sa profesora na referenta

Prema mišljenju našeg sagovornika, ovo nije jedini primjer, ali, kada se govori o trenutnom stanju u nauci u RS, ilustrativan je koliko i afera sa plagijatima doktorske disertacije Radmile Čokorilo i Ljubomira Zubera čije je radove Senat Univerziteta u Banjoj Luci proglasio plagijatima, dok je na Univerzitetu u Istočnom Sarajevu bilo nešto drugačije.

“Naime, rektor Grujić, ne krijući da podržava Ljubomira Zubera bez obzira na sve, formirao je paralelnu i Zuberu naklonjenu komisiju mimo zahtjeva ili saglasnosti matičnog Filozofskog fakulteta. U izvještaju su naveli da profesor jeste prepisivao, ali ne zato što je imao namjeru, nego zato što je previdio da citira neke dijelove, dakle nehotično je napravio plagijate. Uglavnom, kada je taj izvještaj došao na sjednicu Senata, najglasniji zagovornik da se izvještaj ne usvoji bio je predstavnik Filozofskog fakulteta koji je sav taj provizorij sa naštimanom komisijom nazvao sramotom. Kako je većina članova Senata bila uzdržana, a tek po neki član glasao za taj izvještaj, i Univerzitet u Istočnom Sarajevu je posredno potvrdio da je optužba o plagijatima osnovana. Takođe, na neobičan način to je potvrdio i sam Ljubomir Zuber koji je tražio od rektora preraspodjelu na novo radno mjesto – sa mjesta profesora na mjesto referenta u studentskoj službi Saobraćajnog fakulteta u Doboju. Ovo je prvi put u istoriji visokog obrazovanja da se profesor svojevoljno odriče profesorske titule i da prelazi na referentske poslove”, tvrdi naš sagovornik.

Čak i površnim uvidom u ovu oblast jasno je da se stanje nije promijenilo nabolje od 2013, kada se naučna zajednica u Srbiji obratila resornom ministru i tražila od institucija da reaguju na očigledno obesmišljavanje nauke i naučnog rada. Tada su apostrofirana dva časopisa iz BiH (TTEM I HealthMed) i jedan iz Rumunije (Metalurgia International) kao tzv. predatorski časopisi. Naime, da bi se objavio naučni rad, dovoljno je bilo da se na račun (časopisa) uplati određena cifra (za TTEM se pominjala cifra od hiljadu evra po radu). Izdavač ostvari pozamašan prihod koji se mjeri stotinama hiljada na godišnjem nivou, a univerzitetski profesori neophodne reference za (re)izbor u naučno zvanje.

Za njega je ohrabrujuće to što je afera sa plagijatima dobila epilog – od oktobra Čokorilo i Zuber neće predavati studentima. Ipak, mnogi plagijatori ostaju iza katedri i dalje, konstatuje on, i dodaje da je činjenica da jedna porodica uređuje i objavljuje radove u sopstvenom časopisu u takvom obimu jednako skandalozna kao i afera “plagijati”. U normalnim državama bi, tvrdi, zbog ovog rektor morao da podnese ostavku.

“Iz ovog svega nazire se i odgovor na pitanje zašto rektor Grujić nedvosmisleno podržava Ljubomira Zubera u njegovim prljavim rabotama. Možda zato da bi što prije zatvorio neprijatnu temu oko nesavsjesnog naučnog rada – jer ko zna, možda je upravo on sljedeći?”, pita se naš sagovornik sa Univerziteta.

Sa druge strane, rektor Grujić se poziva na citiranost časopisa u EBSCO-u i drugim bazama, te naglašava da u njemu “mogu objavljivati svi autori bez obzira na vjersku, rasnu, političku, socijalnu i drugu pripadnost”.

“Da bi rad bio objavljen u časopisu, treba da bude u naučnoj oblasti za koju je časopis registrovan”, tvrdi Grujić.

I ništa više, dodajemo mi. Moja Hercegovina

Tekst je proizveden u okviru medijskog pool-a Mreže ACCOUNT (Antikorupcijska mreža organizacija civilnog društva)

Tagovi: akademska zajednicaizbornaucni casopisijradoslav grijicrektoruniverzitettivazno