Evru tek predstoje prava iskušenja

23.02.2010. / 20:59

BRISEL, Trgovci finansijskim derivatima upozoravaju da će potonuće evra na devetomjesečni minimum biti nastavljeno, čak i ako lideri Evropske unije spasu Grčku.
Kamate na kratkoročne kredite u evrima na terminskom tržištu su u odnosu na zajmove u dolarima najjeftinije od septembra. Ovomjesečni kolaps te razlike od 50 odsto govori da investitori smatraju da će Evropska centralna banka zadržati svoju ključnu kamatnu stopu na rekordno niskom nivou od jedan odsto.

ECB će time  žrtvovati jačanje evra kako bi se spriječilo preveliko kresanje budžetskog deficita u ekonomijama zone evra, opterećenim velikim dugovima. “Agresivno fiskalno pooštravanje u Grčkoj, Španiji i Portugaliji bi vjerovatno ponovo gurnulo njihove ekonomije u recesiju, što zahtjeva labaviju monetarnu politiku”, kaže direktor za kursnu strategiju u kompaniji “Barkliz” u Londonu Dejvid Vu.

U odnosu izmedju dvije najaktivnije ugovarane valute – dolara i evra – došlo je do preokreta. Evro je u posljednja tri kvartala 2009. bolje stajao od dolara prema 15 velikih valuta koje prati Blumberg, ali je od početka ove godine izgubio 5,2 odsto vrijednosti u odnosu na dolar. Zajednička evropska valuta je krajem prošle sedmice skliznula na 1,3444 dolara , na najnižu vrijednost od maja prošle godine.

Budžetska kriza u Grčkoj podstiče špekulacije da bi se region evra mogao raspasti. Strateg u “Sosijete ženeralu” Albert Edvards smatra da bi fiskalna neravnoteža u toj zemlji mogla dovesti do propasti zone evra, a profesor Univerziteta Harvard Martin Feldstejn takodje ocjenjuje da ta monetarna unija “ne funkcioniše”.

Ekonomista Robert Mandel sa Univerziteta Kolumbija, koji je 1999. dobio Nobelovu nagradu za istraživanje koje je doprinijelo formiranju zone evra, izjavio je da Italija, opterećena drugim po visini dugom u tom regionu, predstavlja “najveću pretnju” ekonomskom rastu u EU.

Ta četvrta po veličini ekonomija u Uniji oslabila je 0,2 odsto u četvrtom kvartalu, a njen dug bi ove godine mogao narasti na 117 odsto bruto domaćeg proizvoda, što bi bio drugi najveći dug u EU, poslije grčkog, saopštila je Evropska komisija.

Privremena pomoć bi trebalo da bude dovoljna za spašavanje Grčke, ali bi budućnost evra mogli da ugroze veći problemi sa kojima se suočava Evropa, upozorio je američki milijarder i investitor Džordž Soroš.

On je kazao da su Evropskoj uniji potrebni strože nadgledanje i institucionalni aranžmani za ograničenu pomoć, pri čemu bi bilo poželjno dobro organizovano tržište evroobveznica.

“Privremena pomoć trebalo bi da bude dovoljna za Grčku, ali ostaju Španija, Italija, Portugalija i Irska. Te zemlje zajedno predstavljaju suviše veliki dio evrozone da bi im se pomagalo na taj način”, rekao je Soroš i dodao da bi “opstanak Grčke i dalje ostavio budućnost evra pod znakom pitanja”.  Tanjug