Dug blokiranih firmi 2,2 mlrd. evra

04.02.2011. / 8:35

NOVI SAD, Nelikvidnost srpske privrede je ogromna, a više od 14.000 preduzeća ima blokirane račune. Njihova dugovanja iznose preko 163 milijarde dinara.
U blokadi su i 39.422 radnje. Kada se njihove dospjele a neizmirene obaveze saberu s dugovima preduzeća, dobija se suma od 227 milijardi dinara ili oko 2,2 milijarde evra.
Ovaj problem dobro je poznat nadležnima u Vladi Srbije. U antikriznom paketu za ovu godinu, a za ublažavanje posljedica globalne krize, je 700 miliona dinara zajmova za likvidnost privrede.
Brojka dovoljno govori samo po sebi, a ekonomski stručnjak Siniša Ostojić kaže da je svaka pomoć dobrodošla, ali ovo je ipak kap u moru nelikvidnosti srpske privrede.
“Nije kod nas problem u davanju već u prevelikim izdvajanjima kojima je privreda izložena. Ako želimo da pomognemo, smanjimo uzimanja od privrede. Da bi ona bila likvidna, mora se stvoriti ambijent koji će joj omogućiti da bude konkurentna. To znači da administrativne procedure treba uprostiti, zahvatanja smanjiti i tako privrednicima omogućiti da ispune sve obaveze i ostvare bar minimalni profit”, kaže Ostojić.

Dok čekaju da se uslovi poboljšaju, privrednici se hvataju za slamku. U ovom slučaju to je kredit za likvidnost. Bankari kažu da je tražnja za subvencionisanim kreditima i prošle godine bila velika te očekuju da će tako biti i ove. Kod zajmova za likvidnost subvencije države iznose 3,5 odsto. Kamata će biti ekvivalentna referentnoj stopi Narodne banke Srbije i sada iznosi 12 posto. Zajmovi se daju na godinu dana, a uslov je da korisnik u tom periodu ne otpušta radnike.

Preduzeća su bila najviše zainteresovana za kratkoročne dinarske kredite za likvidnost. U skladu s Vladinom uredbom, maksimalni iznosi za finansiranje tekuće likvidnosti su veći. Sada je to za preduzetnike tri miliona dinara, za mala preduzeća deset miliona, za srednja 80 i velika 300 miliona.

Privrednicima ostaje da stanu u red za ove zajmove. Makar i mala pomoć bolja je od nikave. Posebno kada se zna da su subvencije ove godine u odnosu na prethodnu znatno smanjene jer je lani bruto rast privrede bio 1,5 posto, i to je označilo početak ekonomskog oporavka.

Ukoliko se ostvare prognoze za ovu godinu i ako pomenuta stopa rasta bude tri posto, najavljeno je povlačenje države iz programa subvencija i prepuštanje ovog posla uslovima koji važe na bankarskom tržištu.
Teško vraćanje kredita
Problem je u tome što privrednici teško vraćaju banakama i prispjele obaveze za uzete kredite. Tako podaci Kreditnog biroa govore da je posljednjeg dana prošle godine u docnji bilo 10,3 odsto dužnika. Dnevnik