„Prointer“ nam za 2,8 miliona KM kreira digitalni identitet
BANJALUKA – Uspostavljanje Nacionalnog centra za upravljanje digitalnim identitetima povjereno je kompaniji „Prointer ITSS“ koja će za taj posao dobiti 2,8 miliona KM.
Agencija za informaciono društvo RS raspisala je u julu ove godine tender za nabavku infrastrukture za uspostavljanje Nacionalnog centra, procijenjene vrijednosti oko 2,4 miliona KM bez PDV-a.
S PDV-om će Nacionalni centar za upravljanje digitalnim identitetima građane koštati oko 2,8 miliona maraka.
Vlada RS je ovaj projekat svrstala u prioritetni i finasira ga iz Programa javnih investicija RS u 2018. godini.
Agencija za informaciono društvo je ugovor za nabavku infrastrukture zaključila sa grupom ponuđača koju čine „Prointer ITSS“ Banjaluka i „Netset global solutions“ Beograd.
„Rok isporuke hardverskog dijela projekta je 60 dana od dana stupanja na snagu ugovora, a rok implementacije softverskog rješenja je 180 dana od dana isporuke hardverske komponente sistema. Konačna ukupna vrijednost ugovora je 2.393.071 KM bez PDV-a“, navedeno je u Obavještenju o dodjeli ugovora.
Precizirano je i da je ova grupa ponuđača jedina koja je dostavila ponudu na raspisanu javnu nabavku.
Portal CAPITAL pisao je u tekstu „Bez potpisa i pečata 2,8 miliona KM“ da Srpska dobija Nacionalni centar za upravljanje digitalnim identitetima.
„Nacionalni Public Key Infrastructure (PKI) sistem predstavlja osnovu sigurnih online transakcija i pouzdanih elektronskih servisa. Osnovne funkcionalnosti koje ovaj kompleksni sistem pruža krajnjim korisnicima su: sigurna autentifikacija, zaštita podataka, digitalno potpisivanje i verfikacija dokumenata i kreiranje i verifikacija vremenskog žiga“, bilo je navedeno u tenderskoj dokumentaciji.
Pored isporuke hardverskih komponenti i softverskog rješenja dobavljač je dužan implementirati isporučeni sistem (instalacija, podešavanje, optimizacija, puštanje u rad), instalirati isporučenu opremu, isporučiti tehničke i korisničke dokumentacije i izvršiti obuku osoblja za pravilno i sigurno korišćenje sistema.
Nakon cjekokupne implementacije, vlasnička prava nad sistemom biće prenesena na Agenciju za informaciono društvo RS.
Direktor Agencije za informaciono društvo RS Srđan Rajčević rekao je ranije za portal CAPITAL da je najveća prednost uvođenja ovog sistema ta što će građani i pravna lica konačno dobiti kvalifikovan digitalni certifikat.
„To smo čekali deset godina, od kako je usvojen Zakon o elektronskom potpisu i prvi put će elektronski potpis biti široko primjenjiv u praksi. To je začetak digitalizacije Republike Srpske koja nam je neophodna. Kada završimo ovaj projekat i kada budemo izdavali digitalne sertifikate na smart karticama, ljudi će posjedovati digitalni identitet, ličnu digitalu kartu. Sa tim će moći da obavljaju sve poslove elektronske uprave sa upravnim organima ali i da zaključuju ugovore elektronskim putem“, pojasnio je Rajčević.
Kompanija “Prointer ITSS” je prošlu godinu završila pobjedom na više od 60 tendera ukupne vrijednosti oko 21 milion KM, pokazalo je ranije istraživanje portala CAPITAL objavljeno u tekstu “Novogodišnji paketić od 10 miliona KM za „Lanaco“ i „Prointer“”.
Dominaciju u obavljanju poslova za javne institucije i preduzeća ova firma je zadržala i u 2018. godini, pa je tako odlučeno da „Prointer“ nabavlja i radare za MUP RS, a nekoliko poslova sa „Elektroprivredom RS” naplatili su 350 hiljada KM, dok posao održavanje računara Fonda zdravstvenog osiguranja RS naplaćuju 670.000 KM.
Zanimljivo je da je firma „Prointer“ 2015. godine imala prihode od oko 650.000 KM, da bi već iduće godine prihodovala 5,2 miliona KM. Godinu kasnije, odnosno 2017-u, završila je sa čak 17,4 miliona KM prihoda. Nezvanično se pominje da iza nje stoji Igor Dodik, sin predsjedavajućeg Predsjedništva BiIH Milorada Dodika.
CAPITAL: Svjetlana Šurlan
Komentari prethodni članak | sledeći članak
Povezane vijesti
More from my site
„Prointer“ izgubio borbu za kontrolu finansija sudija i tužilaca
Ćopić ostao bez osam miliona KM bijeljinske „Šećerane“
Vrhovni sud RS odbacio potraživanja Ukio banke od FG „Birač“ (Presuda)
Džakula postavio Milovanovića na čelo Sektora za carine UIO
Srpska uzela od Nove banke kredit od 90 miliona KM
Vlada Srpske odustala od prodaje helikoptera
Komentariši
Pravila komentarisanja
Slobodno komentarišite, kritikujte i izrazite svoje mišljenje, Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja: Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu info@capital.ba
Komentari (6)
Digitalni
A plata radnika 410 km.. i onda mu kaze potpisi mi digaitalnim potpisom aneks ugovor o povecanju plate na 440 km. To smo cekali 10 godina.
geljo
A da prvo ukinemo pečat?
Ili da skenirane i elektronski kreirane dokumente tretiramo kao pravno valjane?
Zar to nije lakše i jeftnije kao prvi korak?
Zar nije lakše elektronski sastavljene ugovore slati drugoj strani na potpis, koja ga potpisuje pokretom ruke na smartphone-u i vraća nazad pošiljaocu bez potrebe za štampanjem ili fizičkim slanjem dokumenata?
Branko
Elektronski dokument je pravno valjan odavno. Da bi dokumenti bili potposani treba elektronski potpis. Da geljo zna bilo sta znao bi da elektronski potpis nije saranje po tabletu. Zato nam i jeste ovako sto svaka susa se u sve petlja… svaka cast za ovakav tehnoloski iskorak, ovo nam je odavno trebalo.
geljo
> @Branko “Da bi dokumenti bili potposani treba elektronski potpis.”
Dragi Branko,
Evo ga veoma jednostavan i za mene “na Zapadu” svakodnevan scenario.
Molim te da odgovoriš sa Da ili Ne.
Recimo da sastaviš ugovor elektronskim putem, PDF format.
Potpišeš ga sa npr. Adobe Sign, što bi ti rekao “šaranjem po tabletu”.
Da ne bude zabune govorimo o ručnom potpisivanju dokumenta, iscrtavanjem potpisa na ekranu osjetljivom na dodir, a ne o elektronskom potpisu zasnovanom na PKI infrastrukturi.
Pošalješ taj PDF sa našaranim potpisom drugoj strani.
Druga strana ga potpiše na isti način, “šaranjem po tabletu”, recimo opet sa Adobe Sign aplikacijom.
Druga strana ti vrati tako potpisan ugovor.
Da li je ovaj dokument pravno valjan u Bosni i Hercegovini? (Da ili Ne).
Ratko
Bože sačuvaj kakvo turiranje stvarnosti.Da li je moguće da je to vlasništvo Dodikovog sina pa šta radite ljudi..
Direkt
Kada ce zazivjeti online registracija firmi, dobijanje raznih dozvola, zdravstveni karton putem interneta, kao i 4G, digitalna televizija i mnogo sto sta?