Preduzeća ERS u gubitku, a privatnici ostvaruju ekstraprofit
10.06.2020. / 10:50
BANJALUKA – Zavisna preduzeća „Elektroprivrede Republike Srpske“ (ERS) se kontinuirano osiromašuju dok sve elektroprivrede regiona posluju sa pozitivnim povratom na kapital. Istovremeno, privilegovani preduzetnici profitiraju jer im se u Srpskoj daje 30 odsto prinosa godišnje, a u tržišnoj utakmici ne bi opstali ni dana, ogorčeni su u Udruženju manjinskih akcionara energetskog sektora.
Naime, regulatorni/zagarantovani povrat na kapital, kao kategorija, nastao je da bi se spriječilo da preduzeća iz pojedinih djelatnosti, koja po svojoj prirodi imaju monopolistički karakter, ne bi zloupotrijebila svoj položaj i ostvarila enormne profite.
Regulatorna komisija za energetiku Republike Srpske odobrila je povrat na kapital regulisanoj djelatnosti zavisnih preduzeća ERS u iznosu od 2-3,5%.
Usljed loše politike i upravljanja, ukupni povrat na kapital (ROE) u zavisnim preduzećima ERS je negativan. U 2018. godini ROE iznosi -1,064% (gubitak kapitala 37,4 miliona KM), a u 2019. godini -0,659% (gubitak kapitala 22,9 miliona KM).
„U Republici Srpskoj imamo jedinstven slučaj da preduzeća sa zagarantovanim regulatornim povratom na kapital prave gubitke, dok bi u tržišnim uslovima ostvarivala milionske profite. Sa druge strane, privilegovanim preduzetnicima omogućava se da prave astronomske profite, a isti u tržišnoj utakmici ne bi opstali ni dana“, ističu u Udruženju manjinskih akcionara energetskog sektora.
Dodaju da se zavisna preduzeća ERS kontinuirano osiromašuju dok sve elektroprivrede regiona posluju sa pozitivnim povratom na kapital (Hrvatska elektroprivreda ~5%, Elektroprivreda Crne Gore ~4%).
„Čak i „Elektroprivreda BiH“ ima pozitivan povrat na kapital: 1,657%, u 2018. godini dobit u iznosu od 49,2 miliona KM, i 0,678%, u 2019. godini dobit u iznosu od 20,1 milion KM“, navode u Udruženju.
Samo privilegovanima zagarantovan povrat
Istovremeno, naglašavaju manjinski akcionari energetskog sektora, nekim „privilegovanim preduzetnicima“ je zagarantovana stopa povrata na vlastita sredstva u iznosu od 13,5%.
Obračunata stopa povrata na pozajmljena sredstva iznosi 6%, dok je struktura vlastitog i pozajmljenog kapitala utvrđena u odnosu 20%:80% (Odluka RERS o visini garantovanih otkupnih cijena i premija za električnu energiju proizvedenu iz obnovlјivih izvora i u efikasnoj kogeneraciji od 06.07.2019. godine).
„Kako se može vidjeti iz prethodne tabele, stvarni povrat privilegovanim preduzetnicima se kreće u rasponu od 21,5% pa sve do 29,5% u zavisnosti od visine kamatne stope koju plaćaju na pozajmljena sredstva. Istraživanjem tržišta došli smo do podatka da se novac može pozajmiti na oko četiri odsto kod domaćih banaka, dok međunarodne finansijske institucije kreditiraju ovakve projekte sa oko dva odsto“, istakli su manjinski akcionari.
Tvrde da je podatak koji REERS navodi o ponderisanom prinosu na ukupno angažovani kapital od 7,5% tek puka statistika koja prikriva egzaktnu računicu koja jasno pokazuje da privilegovani preduzetnici na jednu uloženu marku zarađuju i do 30 feninga godišnje, ili enormnih 30%.
Obustaviti ugovaranje garantovanih otkupnih cijena
Kako je CAPITAL objavio, nedavno je Vlada donijela Rješenje, kojim firmi “EFT International Investments Holding Limited”, sa sjedištem u Londonu, dodjeljuje koncesiju za izgradnju i korištenje solarne elektrane.
Iz kompanije EFT su rekli da će njihova buduća solarna elektrana električnu energiju prodavati na evropskom tržištu električne energije i neće se oslanjati na feed-in tarife ili subvencije države.
Manjinski akcionari predlažu da se odmah obustavi svako novo ugovaranje garantovanih otkupnih cijena i premija za električnu energiju proizvedenu iz OIE (obnovljivi izvori energije), jer iste garantuju bezobrazne zarade privilegovanim pojedincima za poslove bez rizika.
„Ako neko hoće da proizvodi struju iz obnovljivih izvora neka to radi na tržištu bez prava na obavezan otkup i neka sam balansira tu proizvodnju“, kategorični su manjinski akcionari.
Ranije su se oglasili o promašenoj politici OIE u Hrvatskoj, te tvrde da se sada u Republici Srpskoj kreira još gori model.
Podsjećaju i da je trenutno u Hrvatskoj u toku afera i hapšenje zbog privilegija privatnim investitorima u OIE.
„Potrebno je i da se država aktivnije uključi u proces zaustavljanja osiromašenja zavisnih preduzeća. Nadamo se da će se Vlada Republike Srpske više posvetiti očuvanju kapitala u ERS i zavisnim preduzećima, a ne visokim povratima pojedinaca. Pokušavamo zaštititi državni kapital jer je država najveći pojedinačni vlasnik u zavisnim preduzećima. Ipak, naša snaga kao manjinskih akcionara je ograničena i nastavićemo da djelujemo snagom argumenata i analiza“, poručuju manjinski akcionari.
Ističu da će se baviti i pitanjem pravednije energetske tranzicije termoelektrana na ugalj u RS na obnovljive izvore i „ako se uvode, i od građana naplaćuju podsticaji za OIE, isti ne smiju biti u korist pojedinaca već u interesu Republike Srpske“.
CAPITAL: Svjetlana Šurlan
Tagovi: ersUdruženje manjinskih akcionara energetskog sektora
Povezane vijesti
Komentari
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu info@capital.ba
Jako dobro opisan mehanizam naplate od građanima poticaja za OIE i njihovo usmjerenje prema “privilegovanim preduzetnicima”! I sve po zakonu.
ovo treba ljudi izaci na ulice otimaju nam hljeb iz ruku zlatnu koku jedinu preostalu perusaju dokle vako ljudi? dionice odose nadole izdaja drzave jesmo se za vake funkcionere ratovali
Svaka cast na dobro utemeljenom tekstu!
Elektrokrajina za daljinsko ocitanje 33 000 brojila placa mesečno 47 000 KM. Ovaj isti posao moze odraditi 10 radnika za mesečnu platu uz normu ocitanja 200 brojila po danu, sto znaci ako je prosečna bruto plata 1600KM ovaj posao realno kosta 16 000 KM tako da Elektrokrajina samo na ovom poslu gubi 31 000 KM mjesecno odnosno 372 000 KM godišnje. Dok Cava i ekipa sklapaju ovakve dilove, mali akcionari mogu samo da maštaju o isplati dividende, nazalost.