Propisano je da ukoliko se u roku od dva dana sadržaj oglasa ne ukloni sa, na primjer, Fejsbuka ili Instagrama, tržišna inspekcija Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija može da izrekne kaznu vlasniku profila.
Kazne se kreću u rasponu od 1,5 miliona dinara, ako je riječ o firmi, odnosno 300.000 dinara, za preduzetnike.
Nadležni će, između ostalog, i provjerom IP adrese preko provajdera imati mogućnost da “doskoče” nelegalnom prodavcu.
Govoreći o vezi između zakona o e-trgovini i uklanjanju sadržaja govora mržnje sa interneta, Matić pojašnjava da je i do sada po osnovu drugih zakona i samog Ustava, bilo moguće da se takav sadržaj ukloni sa društvenih mreža, te da ta tema nije bila predmet novog zakona.
Matić za Tanjug objašnjava da se pored novog zakonskog rješenje o e-trgovini, u Skupštini nalazi i zakon o trgovini, a oba se, kaže “naslanjaju jedan na drugi”.
Zakonom o trgovini inspektorima je omogućeno da budu “tajni kupci” (mystery shoppers).
Imaće mogućnost da preko interneta naruče, ali i da odu “prerušeni” na teren, i da “snime” magacin, odakle se često nelegana roba distribuira online kupcima, te tako prikupe potrebne dokaze o prodaji robe “na crno”.
Do sada, kaže, praksa je pokazivala da postoji pravni vakuum kada je ovaj način rada inspektora u pitanju.
“To je jedna od mogućnosti koja će se davati inspektorima i to je jedini način da se dođe do dokaza, kada govorimo o plasiranju proizvoda i usluga putem interneta”, kaže Matić.
Istraživanje “Jačanje elektronske trgovine u Republici Srbiji” na uzorku od 150 preduzeća koje obavljaju e-trgovinu u našoj zemlji, pokazalo je da iako iz godine u godinu raste broj e-kupaca, ipak 45,4 odsto korisnika interneta nikada nije kupovalo i poručivalo robu ili usluge onlajn.
Država očekuje da prihodi od onlajn prodaje u ovoj godini budu oko 354 miliona dolara, a sa očekivanim rastom od 9,6 posto godišnje, predviđa se da će se ostvariti vrijednost trgovine putem interneta od 510 miliona dolara do 2023. godine. Tanjug
