BANJALUKA – Koliko se predstavnicima vlasti u Srpskoj žuri da dokapitalizuju “Hidroelektrane na Trebišnjici” (HET) pokazuje i činjenica da je odlučeno da već danas poslanici glasaju o dopunama Zakona o tržištu hartija od vrijednosti (HOV). Pored toga, na zahtjev manjihskih akcionara energetskog sektora da se otvori dijalog oko ovog i brojnih drugih pitanja iz energetskog sektora niko iz nadležnih institucija nije odgovorio.
Na dnevnom redu sjednice Narodne skupštine Republike Srpske, koja je počela danas, prva tačka nakon poslaničkih pitanja je Prijedlog zakona o dopuni Zakona o tržištu hartija od vrijednosti, koji se razmatra po hitnom postupku.
Iako je njegovo donošenje predviđeno po hitnom postupku, poslanici su prihvatili da o njemu glasaju danas nakon što bude razmotren, umjesto u četvrtak nakon završetka ovosedmičnog zasijedanja.
Podsjećamo, portal CAPITAL pisao je da su naprasne izmjene zakona o HOV „nova klopka za akcionare“, ako se uzme u obzir nedavni propali plan o dokapitalizaciji „Hidroelektrana na Trebišnjici“ (HET).
Izmjena zakona
Vlada Republike Srpske utvrdila je 27. januara Prijedlog zakona o dopuni Zakona o tržištu hartija od vrijednosti, po hitnom postupku.
„Razlozi za dopune zakona sadržani su u potrebi daljeg unapređenja tržišta hartija od vrijednosti, s ciljem da se privrednim društvima omogući efikasniji i lakši pristup izvorima kapitala u okolnostima njihove smanjene likvidnosti usljed ekonomskih poremećaja prouzrokovanim pandemijom virusa korona“, saopštili su iz Vlade.
Dodali su da se na taj način stvara pravni osnov da se javna ponuda akcija emitenta može okončati prije isteka roka za upis i uplatu i u slučaju da su vlasnici akcija, koristeći pravo preče kupovine, upisali i uplatili akcije nove emisije najmanje u procentu utvrđenom za uspješnost.
„Po završetku javne ponude akcija, koja je okončana na navedeni način, u slučaju da upisane akcije ne budu uplaćene, one ne proizvode pravne posljedice i ne mogu biti u pravnom prometu“, naveli su iz Vlade RS.
Nova klopka za akcionare
Manjinski akcionari energetskog sektora smatraju da urgentne izmjene zakonskih propisa, koje se tiču povećanja kapitala, ukazuju na to da se sprema nova klopka za akcionare. Tražili su dijalog, ali niko na njihov zahtjev nije odgovorio.
Podsjećaju na nedavna dešavanja u vezi sa planiranom dokapitalizacijom HET-a i naglašavaju da apsolutno podržavaju izgradnju „HE Dabar“, kao i povećanje kapitala HET-a. Zahvalni su što je Vlada prepoznala nezakonitosti u prvom pokušaju povećanja kapitala HET-a, ali izražavaju i bojazan povodom izmjena zakona.
„Nezakonito je malim akcionarima otimati pola vrijednosti njihovih akcija ako ne žele učestvovati u dokapitalizaciji, a sve to uz floskulu da se ne narušavaju prava malih akcionara, odnosno pravo preče kupovine, te da mogu učestvovati u dokapitalizaciji i sačuvati svoj udio u HET-u“, naveo je Triprko Krgović iz Udruženja manjinskih akcionara energetskog sektora.
Dodao je da pravo na preču kupovinu ne može biti izgovor za smanjenje knjigovodstvene vrijednosti akcije sa 2,38 KM na 1,27 KM.
„U prvoj predloženoj dokapitalizaciji malim akcionarima ponuđeno je 20 odsto nove emisije što je 87.000.000 akcija po pljačkaškoj i nezakonitoj cijeni od 0,29 KM po akciji, odnosno ponuđeno im je da ulože 25.230.000 KM koje, logično, oni nemaju. To se moglo zaključiti iz analize godišnjeg prometa akcija HET-a na Banjalučkoj berzi koja iznosi svega 300.000 maraka u zadnjih 10 godina! A fondovi i da žele imaju zakonska ograničenja koja im brane učešće u dokapitalizaciji“, naglasio je Krgović.
Upitao je kakav je to odnos prema partnerima u poslu da ih uopšte ne konsultujete za krucijalne odluke?
“Pozivamo i holding i HET na dijalog oko ovog i brojnih drugih pitanja iz energetskog sektora kako bi se svi skupa okrenuli razvoju, a ne sudskim sporovima i prepucavanjima“, naveo je Krgović.
Podsjećamo, pred Skupštinu akcionara HET-a 21. januara stavljene su na glasanje, između ostalog, Odluka o povećanju kapitala HET-a i Odluka o II (drugoj) emisiji redovnih (običnih) akcija HET-a javnom ponudom, a koje su podrazumijevale da se to preduzeće dokapitalizuje emisijom 435 miliona akcija javnom ponudom na Banjalučkoj berzi.
Stručnjaci su tu namjeru HET-a ocijenili pokušajem privatizacije, ali su iz ERS istakli da to nije tačno i obećavali da će Matično preduzeće zadržati 65 odsto vlasništva, a fondovi 15 odsto, čime će to preduzeće i dalje ostati u vlasništvu Republike Srpske.
Mali akcionari su bili ogorčeni i tvrdili su da je na sceni smišljeno otimanje pola (46,5 odsto) vrijednosti akcija malih akcionara.
Vlada Srpske je po svemu sudeći “povukla ručnu” pa je Matičnom preduzeću sugerisala da prilikom glasanja o navedenim odlukama bude suzdržano, te pomenute odluke nisu usvojene.
CAPITAL: Svjetlana Šurlan
1 komentar
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu info@capital.ba
Pa zamislite koji je to paradoks da vecinski akcionar ide u korist svoje stete, a manjinski pokusava da spasi i sebe i firmu. Objasnjenje iz tzv. Vlade je jos besmislenije, pandemija koronavirusa je uzrok krize u radu hidrocentrale?! Idem ja opljackati banku pa kad i ako me uhvate reci cu bila je korona kriza moralo se.