Vlasnici MHE prošle godine dobili 12,5 miliona KM podsticaja

19. mar. 2019. 13:38 Objavljeno u ENERGETIKA

BANJALUKA – Građani Republike Srpske dali su u zadnje tri godine više od 28 miliona maraka vlasnicima malih hidroelektrana po osnovu naknada za podsticanje proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora. Samo u prošloj godini vlasnici MHE dobili su 12,5 miliona KM.

Ministarstvo energetike i rudarstva RS objavilo je pregled pravnih i fizičkih lica koja su koristila podsticaj za proizvodnju električne energije u malim hidroelektranama od 2016. do 2018. godine.

Iz spiska je vidljivo da je u prošloj godini proizvođačima struje iz malih hidrolektrana odobreno 12,5 miliona KM podsticaja, koji svaki mjesec uz račune za struju plaćaju građani RS, u 2017. godini isplaćeno je 7,9 miliona KM podsticaja, a godinu ranije osam miliona maraka.

U prošloj godini podsticaj je dobila 21 firma za 27 malih hidroelektrana, a najveći iznos odobren je firmi „Hidroinvest“ iz Rogatice. Za proizvodnju struje iz dvije male hidroelektrane ovoj firmi lani je odobreno više od tri miliona KM.

Slijedi je firma „EHE“ kojoj je za dvije MHE odobreno oko dva miliona KM, zatim zavisno preduzeće „Elektoprivrede RS“ – „Elektrodistribucija” Pale kojoj je odobren podsticaj od 1,7 miliona KM, te firma „Eling MHE“ koja je za dvije male HE dobila 1,4 miliona KM.

Iako su sve češće mogu čuti ocjene da uspostavljeni sistem koncesionih naknada i podsticaja za male hidroelektrane u BiH nije dobar i da nema ekonomsku opravdanost, Srpska će i dalje nastaviti da subvencioniše proizvodnju struje iz malih hidroelektrana.

Iako je direktor “Elektroprivrede RS” Luka Petrović najavljivao da će se ukinuti podsticaji za male hidroelektrane, Narodna skupština RS je nedavno po hitnom postupku, na prijedlog Vlade izmijenila Zakon o obnovljivim izvorima energije i efikasnoj kogeneraciji te je umjesto za MHE, ukinut podsticaj za vjetroelektrane koje su za prirodu znatno manje štetne, o čemu smo ranije PISALI.

Pregled pravnih i fizičkih lica koja su koristila podsticajna sredstva za proizvodnju električne energije u malim hidroelektranama za period 2016 – 2018. godina:

CAPITAL: M. Čigoja

Ključne riječi: izbor, izdvajamo, male hidroelektrane, podsticaj, proizvodjaci, vazno

Komentari prethodni članak | sledeći članak

Komentari (2)

Bili

19. mar. 2019. 14:52

Citiraću Alberta Anštajna “Sada čovjeku dođe samo da stavi glavu u ruke i da plače”
Mi ovdje da imamo gram mozga koliko je imao Anštajn izvadili bi glavu iz pjeska stavili je u ruke i plakali.Pre toga bi uzeli govnavu močagu i ove barabe po leđima izudarali da im niklada više ne padne na pamet da pljačkaju narod.

odgovori
RE Bili

21. mar. 2019. 07:59

O čemu ti pričaš čovječe. Pojma nemaš šta govoriš. Podsticanje proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora prisutno je u svim normalnim zemljama svijeta, zato što su višestruki efekti od toga.
Neko je investirao svoje pare u male hidroelektrane koje će jednog dana ostati narodu. Koliko se ljudi zapošljava prilikom izgradnje i nakon puštanja u rad. Kolike su koncesione naknade koje država ubira od proizvodnje struje, a tu su i porezi na prihode. Mi smo navikli da sjedimo u kafićima i kritikujemo sve što je napredno i što rade drugi. Naknada koju potrošači plaćaju za energiju iz obnovljivih izvora je minimalna. Mođda bi po tebi najbolje bilo da potrošači plaćaju tržišnu cijenu struje, koja je skoro duplo veća od one koju plaćaju, a da ne plaćaju naknadu za obnovljive izbore, pa da narod, uključujući i tebe, bude zadovoljan. Cjena struje, uključujući i naknadu za obnovljive izvore, koju potrošači plaćaju nije tržišna i nije realna, ali ti i tebi slični to ne vidiš. Umjesto toga, mogao bi da kritikuješ, ali to ne znaš, gubitne koje prave elektrodistributivna preduzeća u RS jer su zaposlili enormno nepotreban broj radnika, i što besomučno troše na održavanje i druge usluge. Da bi stranačkim ljudima a i samim partijama omogućile da lako dolaze do svjeđeg novca. Sva javna preduzeća u elektroprivredi posluju sa gubitkom

odgovori

Komentariši Poništi odgovor

Pravila komentarisanja

Slobodno komentarišite, kritikujte i izrazite svoje mišljenje,

Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:

Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu info@capital.ba