BANJALUKA – U vrijeme globalne energetske krize kada vidimo koliki je značaj ruda, vlast Srpske sklapa polutajne „dilove“ sa nekim vrlo sumnjivim kupcima, iako bi se ozbiljne kompanije otimale oko preduzeća kakvo su Rudnici željezne rude „Ljubija“, kažu za CAPITAL ekonomski analitičari komentarišući najavljenu dokapitalizaciju rudnika.
Akcije će, po dogovoru, biti prodate američko – kanadskoj kompaniji, čiji je jedan od akcionara Evgenij Zotov, koji je ranije sa svojim preduzećem Israeli Investment Group pokušavao da kupi RŽR.
Odluku vlasti RS da na ovaj način ide u prodaju strateškog preduzeća, kakav je RŽR „Ljubija“, ekonomski analitičari ocjenjuju spornom iz više razloga.
Ekonomski analitičar Igor Gavran kaže da je ovo školski primjer netransparentne prodaje javne imovine.
Nema osnova za povjerenje prema investitoru koji na takav način dolazi ovdje
„Čak i da se kao kupac pojavljuje neka svjetski poznata korporacija, koja je relevantna i ugledna da u tom smislu nema sumnje u njene namjere, opet bi taj način prodaje bio problematičan, jer zašto bježati od konkurencije ako je riječ o ozbiljnom investitoru“, kaže Gavran.
Dodaje da se postavlja pitanje i vrijednosti akcija, kako se ona uopšte može utvrditi ako nema konkurencije.
„To znači da se mimo tržišta dogovara određen aranžman i da mi ne možemo nikako znati da li ta cijena odgovara realnoj. Definitivno smatram da to nije model na koji bi se jedno takvo strateško preduzeće trebalo prodavat“, kazao je Gavran.
Navodi da nema osnova za povjerenje prema investitoru koji na takav način dolazi ovdje.
„Tek sada, u vrijeme globalne energetske krize, vidimo koliki je značaj ruda i svih strateških proizvoda te da bi se tome. Ozbiljni kupci bi se otimali oko nečeg takvog, a naša vlast dogovara polutajne ’dilove’ sa nekim vrlo sumnjivim kupcima“, istakao je Gavran.
Đogo: Nije transparentno, ali je zakonito
Profesor Ekonomskog fakulteta u Istočnom Sarajevu Marko Đogo ističe da ovakva prodaja nije u skladu sa nekim visokim pravilima transparentnosti, ali da Vlada, kao većinski vlasnik, ima pravo da sa svojom imovinom uradi šta god hoće.
„Sa te tačke gledišta u prodaji nema ništa sporno. Međutim, razlika između nas i zapadnih zemalja je upravo to što su oni razvili mehanizme da se stvari učine transparentnijim, a samim tim i efikasnijim, dok se kod nas se ti neki procesi tek uhodavaju. Da smo tržišna ekonomija zapadnog tipa takvo nešto vjerovatno ne bi bilo moguće, iako je zakonito“, kaže Đogo.
Što se tiče same prodaje, kaže da je on zagovornik teze da nema velike koristi od toga da se prirodni resursi daju nekom stranom investitoru.
„Ja bih više volio da domaći privatni kapital bude u prilici da stvara dobit koju bi zadržavao u granicama naše zemlje i to može biti osnova za neke nove investicije. Kada imate strani kapital, on tu dobit sasvim prirodno iznosi“, rekao je on.
Direktor Advantis brokera Branko Kecman kaže da je Zakon o privatizaciji rekao da strateška preduzeća treba prodavati putem tendera uz određene uslove za kupca gdje postoji tenderska komisija koja bira između kupaca.
„Ako je nešto 1998. godine stavljeno na listu strateških preduzeća, valjda postoji razlog za to“, kazao je on.
Pokušali smo dobiti i komentar ministra energetike i rudarstva RS Petra Đokića koji je samo kratko rekao da nema komentar.
Odluka o dokapitalizaciji i povećanju kapitala biće razmatrana na vanrednoj Skupštini akcionara Rudnika željezne rude „Ljubija“, koja je zakazana za 10. avgust.
CAPITAL: Marina Čigoja Ljubojević
2 komentara
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu info@capital.ba
DA COVJEK NE POVJERUJE. STO TO PRICA PROFESOR IZ ISTOCNOG SARAJEVA. NEMA PROFESORE VLADA PRAVO DA RADI STA HOCE JER JE TO NASA IMOVINA, A NE OD VLADE. VLADA SAMO UPRAVLJA S
NASOM IMOVINOM. DRUGO MORA SE RASPISATI MEDJ TENDER ZA PRODAJU TE IMOVINE SA STRIKTNIM PRAVILIMA. NA PRIMJER DA SE FINANSIJSKI ARANZMAN REALIZUJE U OKVIRU PRAVILA SUSTAINABLE MINING AND ZERO NET EMISSION LJUBIJA, S OBAVEZNIM ESG FINANCIAL REPORTINGOM. MORA SE ZNATI STA SE PRODAJE. NASA JE SNIMALA LJUBIJU. TI SNIMCI GOVORE STA SE PRODAJE.JER NECE NIKO U SVIJETU KUPITI SAMO SUDERIT, KOJI JE NEUPOTREBLJIV. TENDER MORAJU SASTAVITI MEDJUNARODNI STRUCNJACI, JER TO NASA VLADA NE ZNA DA URADI. I ETO GA. PROBLEM POPRILICNO RIJESEN.
Đokić nema komentar kada se na mala vrata privatizuje jedna od najznačajnijih kompanija iz njegovog resora, a npr. lupeta gluposti o ratu između Rusije i Ukrajine sa kojim nema nikakve veze. U pitanju je emisija akcija za unaprijed poznatog kupca kojeg je Vlada direktno odabrala, a to je American – Canadian Consortium SE-GEDC CORP. Prema tome on zna kome prodaju i treba obajsniti zašto prodaju baš njima iako je u pitanju fantomska kompanija bez ikakvih referenci u rudarskom poslu, osnovana prije dvije godine na vitruelnoj kancelariji, bez zaposlenih i istorije poslovanja.
RŽR Ljubija je u prošloj godini imala profit od 17 miliona KM i isplatila je svim akcionarima dividendu od 0,30 KM po akciji od čega je Republici Srpskoj pripalo 12 miliona maraka. Sama dokapitalizacija je apsurdna jer da RŽR Ljubiji treba novac ne bi isplaćivali ovu dividendu. RŽR Ljubija ima u svom vlasništu 49% u ArcelorMittal d.o.o. Prijedor. U pitanju je zajednička kompanija sa ArcelorMittalom koja posluje profitabilno (7 miliona KM u prošloj godini) i ima kapital u vrijednosti od 95 miliona KM. Kada se na ovo doda i velika količina rude koja se nalazi u kopovima, a koja još nije eksploatisana jasno je zašto je neko odlučio da ovo otme od građana Republike Srpske.
Sama prevara je dobro zamišljena: 1. Osniva se fantomska firma 2. RŽR Ljubija emituje akcije njima 3. Fantomska firma kupuje 50% firme, Republika Srpska pada sa vlasništvom na 40%, RŽR Ljubija dobija uplatu od 50 miliona na račun, Republika Srpska ništa jer se novac uplaćuje RŽR Ljubiji, a ne u budžet ili IRB RS 4. Fantomska firma fiktivnim ugovorima izvlači 50 miliona iz RŽR Ljubija nazad u inostranstvo jer oni sada upravljaju firmom i praktično su kupili RŽR Ljubija za ništa.
Plan ima par rupa i moguće ga je pokvariti pravom preče kupovine, ali vidjećemo da li će to neko od postojećih akcionara uraditi ili se možda pojavi ArcelorMittal koji će na berzi kupiti akcije LJUB-R-A koje su u slobodnoj prodaji prije prava presjeka za korišćenje prava preče kupovine i koristiti pravo preče kupovine čime bi American – Canadian Consortium SE-GEDC CORP bio ispod 50% sa vlasništvom. Za pretpostaviti je da će IRB RS biti naređeno da ne koristi pravo preče kupovine kako bi American – Canadian Consortium SE-GEDC CORP kupio veliku količinu akcija nakon prava preče kupovine.