Ubrzano kreditiranje privrede, građani se zadužuju za hljeb
BANJALUKA, Ukupni krediti banaka u BiH u prvoj polovini ove godine iznosili su 17,9 milijardi KM i povećani su za 729 miliona KM, što je duplo veći rast nego u čitavoj prošloj godini, prenosi portal CAPITAL.ba.
Ukupni krediti na kraju 2016. godine iznosili su 17,2 milijarde KM i u odnosu na godinu ranije bili su veći za 335 miliona KM.
Podaci Centralne banke BiH pokazuju da su banke nakon nekoliko godina počele da odobravaju značajnije iznose privatnim preduzećima.
Krediti nefinansijskim privatnim preduzećima za šest mjeseci ove godine povećani su za 329 miliona KM, dok su u čitavoj prošloj godini imali rast od 285 miliona KM.
Dosta lošiji trend ovi krediti imali su prethodnih godina kada su čak bili i u padu.
S druge strane, krediti stanovništvu u BiH u konstantnom su porastu i na kraju juna su iznosili 8,39 milijardi KM.
Krediti stanovništvu samo u ovoj godini povećani su za 317 miliona KM, ali zahvaljujući uglavnom rastu potrošačkih kredita.
Potrošački nenamjenski krediti građanima na kraju prošle godine iznosili su šest milijardi KM, dok su na kraju juna ove godine bili 6,3 milijarde KM.
Profesor ekonomije na fakultetima u Sarajevu i Mostaru Vjekoslav Domljan rekao je za CAPITAL da je u prošloj godini stopa rasta BDP-a iznosila oko tri odsto, te da bi ove godine trebalo da bude tolika, što ukazuje na to da je poslovna aktivnost lagano krenula, a samim tim i kreditiranje privrede.
Međutim, on kaže da su u BiH i dalje veći krediti odobreni građanima, što nije dobro.
„Privreda je ona koja vuče. Normalno je ako se želi veća stopa rasta i ako se stvari normalno odvijaju da su građani oni koji imaju štednju, a da je privreda koristi. Činjenica da su krediti privredi manji, govori i o tome da nema dovoljno dobrih projekata i da je poslovni ambijent loš“, naglasio je Domljan.
Kada su u pitanju građani, Domljan kaže da je loše to što kod ove kategorije preovladavaju nenamjenski potrošački krediti.
„To znači da se građani zadužuju samo da prežive. Da se oni zadužuju kako treba, rasla bi njihova ulaganja u trajna potrošna dobra kao što su namještanje stanova ili automobili“, rekao je Domljan.
On kaže da sve ovo govori o lošem ekonomskom stanju u BiH. Posebno naglašava činjenicu da stopa BDP-a ne prelazi tri odsto, a da je BiH potrebna najmanja stopa od pet odsto.
„Globalna stopa rasta za ovu godinu procjenjuje se od 3,5 do četiri odsto, u BiH je, na osnovu prvog kvartala, tri odsto. Dakle, mi smo ispod globalne stope i jaz koji već postoji između BiH i drugih zemalja se još više povećava. Svaka stopa rasta za BiH ispod sedam odsto je loša, a ispod pet odsto je katastrofalna“, naglasio je Domljan.
CAPITAL: M. Čigoja
Komentari prethodni članak | sledeći članak
Povezane vijesti
Komentariši
Pravila komentarisanja
Slobodno komentarišite, kritikujte i izrazite svoje mišljenje, Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja: Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu info@capital.ba
Komentari (3)
statistika
U Bosni statistika ne vazi.
Konkretno ovde u ovoj vijesti se pominje cifra potrosackih tj nenamjenskih kredita.
U normalnim drzavama ti krediti se uzimaju za potrosnju. Kupovinu namjestaja, tehnike i slicno.
Kod nas su ti krediti samo u papirima nenamjenski.
Licno ja sad vracam treci po redu nenamjenski kredit. Moji roditelji su ih do sada vratili bar 15 ako ne i 20. I ni jedan od tih kredita nije potrosen kao potrosacki kredit.
2000. godine smo krenuli praviti kucu i od tada smo dizali kredite i svaki smo uredno vratili. Svake godine i majka i otac dignu po 3000 do 5000 km nenamjenskog kredita i svaki se potrosi kao namjenski. Svaki od tih kredita je u papirima nenamjenski a svaki od tih kredita je potrosen na kupovinu gradjevinskog materijala ili placanje gradjevinskih radova. Dva kredita su bili za automobil a jedan za skolarinu(taj za skolarinu je jedini bio namjenski podignut i potrosen, tj dignut kao studentski i tako i potrosen).
Rijec je o tome da je dosta jednostavnije dobiti kredit kao nenamjenski nego stambeni ili kredit za kupovinu automobila.
Za statitsku mi smo samo gradjani koji se zaduzuju za potrosnju.
vruci kaj
Isto tako i oni što su digli nenamjenski kredit a potrošili na kurve i muziku na uvce i njima je to namjenski kredit.
re VK
Hahaha Nick ti je odličan. Stara garda… ;)