SSP je istorijska šansa za razvoj

20.06.2008. / 8:15

BANJALUKA, Novca koji je u normalnoj ekonomiji namijenjen razvoju ima i u Republici Srpskoj, ali nedostaje dobra strategija, politika i inicijative da se pokrene razvoj u kome SSP neće biti nikakav bauk nego nacionalna šansa za uspjeh. Ne treba narod plašiti SSP-om, nego našom nesposobnošću da ga iskoristimo kao istorijsku šansu za vlastiti razvoj, rekao je u intervjuu za “Glas Srpske” profesor na Ekonomskom fakultetu u Banjoj Luci Rajko Tomaš.
 
Imajući u vidu stanje u BiH i njenoj privredi, kako biste ocijenili potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i očekuju li nas negativne ekonomske posljedice?
 Potpisivanje SSP-a jedan je od najcivilizovanijih događaja u istoriji BiH. Nudi nam šansu da se okrenemo potpuno novom načinu života i novom konceptu ekonomskog razvoja koji može da obezbijedi dostojanstveniji život ljudi.
Nažalost, privreda BiH nije spremno dočekala njegovo potpisivanje i može se reći da je prilično dezorijentisana. Ne postoji ozbiljna strategija privrednog razvoja, a bez toga je nemoguće voditi i efikasnu politiku razvoja. Plašim se da će nam SSP nametnuti i strategiju i politiku ekonomskog razvoja, što nije dobro. Mnogo bolji efekti bi bili ako bismo SSP koristili kao podršku realizaciji vlastite strategije.
 
Ima li mjesta tvrdnjama da bi zbog smanjenja ili ukidanja carina naše tržište moglo da bude poplavljeno nekvalitetnom hranom?
 Da li će se to dogoditi ne zavisi samo od SSP-a, već prvenstveno od efikasnosti države da na granici spriječi ulazak nekvalitetne hrane. Kvalitet hrane štiti se kontrolom, a ne visinom carina i ni sada nismo sigurni da li je sva hrana koja se nudi na našem tržištu dobrog kvaliteta.
Nažalost, mnogo hrane koja se i sada nudi na našem tržištu uvoznog je porijekla. Trgovci će postepeno u svojim prodajnim lancima u BiH nuditi više robe porijeklom iz EU u mjeri u kojoj sniženje carina utiče na to i po mjeri razvoja domaćeg tržišta. Smanjenje carina može povećati i ponudu kvalitetne robe na našem tržištu, a ne samo jeftine, jer će i kvalitetnija roba biti jeftinija.
 
Da li će ukidanje carina značiti samo jednostavniji uvoz u BiH ili će naša privreda biti sposobna i da izvozi u Evropu?
 Naš problem je što imamo malo proizvoda, pogotovo dobrog kvaliteta, koje možemo ponuditi i na domaćem tržištu, a da i ne pominjemo tržište EU. Dugogodišnja izolovanost od međunarodnog tržišta, tehnološko zaostajanje, odsustvo ozbiljne razvojne strategije i visok rizik investiranja, doveli su do osiromašenja ponude naše privrede i uništavanja ekonomije obima, tako da možemo ponuditi malo robe i ne baš po konkurentnoj cijeni. Potpuna implementacija SSP-a znači da sadašnji “naš proizvođač” postane “evropski proizvođač”. Za privredu kao što je naša to će biti jako teško obezbijediti.
 
Postoji li mehanizam da se zaštitimo od negativnih posljedica SSP-a po privredu u BiH?
Pod “negativnim uticajima” uglavnom podrazumijevamo relativno slabljenje konkurentnosti domaćih proizvođača u odnosu na evropske zbog ukidanja ili smanjenja carina. Zaboravljamo da se to odnosi i na smanjenje ili ukidanje carina na reprodukcione materijale, mašine i opremu za proizvodnju, a ne samo na gotove proizvode. Dakle, nudi nam se šansa da se proizvodi jeftinije i da se izvozi pod povoljnijim uslovima, a to su važni parametri za kreiranje razvoja.
Novca koji je u normalnoj ekonomiji namijenjen razvoju ima i u Republici Srpskoj, ali nedostaje dobra strategija, politika i inicijative da se pokrene razvoj u kome SSP neće biti nikakav bauk nego nacionalna šansa za uspjeh. Ne treba narod plašiti SSP-om, nego našom nesposobnošću da ga iskoristimo kao istorijsku šansu za vlastiti razvoj.

Niže cijene zavise od fer konkurencije.Realno, za koliko građani Republike Srpske mogu da očekuju pojeftinjenje nakon što se ukinu carine?
 Nezahvalno se u ovakvim uslovima baviti takvim procjenama. Smanjenje i ukidanje carina će samo stvoriti pretpostavke da cijene budu niže. Nivo konkurencije na pojedinim tržištima, koji će se poslije toga uspostaviti, odrediće da li će doći do smanjenja cijena, i koliko. Dakle, domaće vlasti bi morale da se pobrinu da obezbijede fer konkurenciju, što SSP podrazumijeva. Ako bude “zdrave” konkurencije, potrošači će dobiti i kvalitetnije i jeftinije proizvode.