BANJALUKA, Evropskom dobrovoljnom penzijskom fondu (EPF), prvom te vrste u Srpskoj i BiH, za nešto manje od godinu postojanja povjerenje je ukazalo nekoliko hiljada članova, a iznos na računu fonda svakodnevno se uvećava.

Fond su u decembru prošle godine osnovali Penzijski rezervni fond RS (PREF), Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) i Skupna pokojninska družba iz Ljubljane, a osnivanje su podržale i institucije Srpske.

Većina korisnika fondu je pristupila posredstvom poslodavca.

– Kada se poslodavac pokaže odgovornim za svoje zaposlene i formira penzijski plan po kome finansira dio penzijskog doprinosa, zaposleni se lakše odlučuju da kroz izdvajanje od  bruto plata sufinansiraju drugi dio penzijskog doprinosa i na taj način počnu dodatno da štede za penziju. Trenutno je više od 90 odsto članova učlanjeno posredstvom poslodavaca, dok su ostali pristupili kao fizička lica, odnosno samostalno, dok je poslodavac samo obveznik uplate doprinosa – istakli su u Evropskom dobrovoljnom penzijskom fondu i dodali da je do sada fondu pristupilo više od 20 poslodavaca.

Pojašnjavaju da su s ciljem da podstaknu poslodavce i radnike na uplate u fond, poslodavci oslobođeni plaćanja poreza i doprinosa na uplate na račun zaposlenih u EPF-u do iznosa od 1.200 KM godišnje.

– Ukoliko se poslodavac prilikom pristupanja u dobrovoljne penzijske fondove odluči da za svoje radnike organizuje penzijski plan i na račun zaposlenih izvrši uplatu u penzijski fond, neće biti u obavezi da na tu uplatu do 100 KM mjesečno plati doprinose, a to je najpovoljniji način stimulacije i nagrađivanja radnika – naveli su u fondu i dodali da je s obzirom na to da posluju manje od godinu, njihova imovina relativno mala i da se svakodnevno uvećava novim uplatama članova.

Uplaćeni novac članovi će kasnije moći da koriste kao dodatnu penziju uz redovnu koju isplaćuje Fond PIO RS.

Suština uplata u dobrovoljni penzijski fond je štednja za sigurnije penzionerske dane, a ovakvi fondovi u zemljama okruženja postoje već petnaestak  godina.

Direktor PREF-a Miloš Grujić, koji je i član Upravnog odbora Evropskog dobrovoljnog penzijskog fonda, ističe da je EPF jedna vrsta štednje.

– Država se odriče jednog dijela poreza jer postoji poreska olakšica za uplate do 1.200 maraka godišnje. Poenta je u tome što je ta investiciona politika prilično konzervativna, a iako je riječ o demografskom fondu, on je, prije svega, i investicioni i u skladu s tim ostvaruje male, ali stabilne prinose od oko dva do tri odsto. Kad se oduzme provizija za upravljanje za ulaz, član fonda koji uplaćuje je u plusu. Kada na to dodate i ovu poresku olakšicu, on je u startu nagrađen i u tome je značaj fonda – rekao je Grujić. Milijana Latinović

Ključne riječi:  bih, evropska banka za obnovu i razvoj, Evropski dobrovoljni penzijski fond, miloš grujic, republika srpska