ENERGETIKArs.com Prvi poslovni portal u Republici Srpskoj - CAPITAL.BA

Saradnja “Šuma Srpske” i “Srbijašuma”

Objavljeno u OSTALO

FOČA, U Foči je juče počeo dvodnevni susret rukovodstava “Šuma Srpske” i “Srbijašuma” čiji je cilj razmjena znanja i iskustava u gazdovanju šumskim blagom.

šume rs

Direktor “Šuma Srpske” Slaven Gojković rekao je da je jedan od zajedničkih zadataka očuvanje Pančićeve omorike i to putem projekta prekogranične saradnje, koji je u toku, a koji se finansira sredstvima EU.

“Cilj projekta je da se sačuva Pančićeva omorika na planini Tari u Srbiji i na području Višegrada u Srpskoj. Znamo da je ona veoma rijetka, samo se kod nas pojavljuje prirodno. To će biti jedan od načina da unaprijedimo našu saradnju”, rekao je Gojković.

Vršilac dužnosti direktora “Srbijašuma” Igor Barunović navodi da je nakon susreta u Malom Zvorniku u junu ovo uzvratna posjeta kolegama u Srpskoj.

“U Srbiji je slično stanje kao ovdje, samo što je Srpska znatno bogatija šumom od nas. Klimatske promjene, sušenje šuma, razne bolesti utiču na to da moramo da unapređujemo borbu za očuvanje šuma”, rekao je Barunović.

Predsjednik Nadzornog odbora “Šuma Srpske” Biljana Marković istakla je da je veoma bitna razmjena znanja i iskustava, ne samo rukovodećeg kadra, već svih struktura zaposlenih u dva javna preduzeća.

“Saradnju podižemo na još veći nivo, a za mjesto susreta izabrali smo Šumsko gazdinstvo `Maglić` u Foči, koje je jedno od organizaciono najuspješnijih u Srpskoj. Drago mi je da smo ovdje jer znam da ova organizaciona jedinica dobro posluje, tako da ćemo iskoristiti i njihova znanja i iskustva da unaprijedimo saradnju sa `Srbijašumama`”, navela je Markovićeva.

Direktor Šumskog gazdinstva “Maglić” Spomenko Stojanović rekao je da je prednost ove organizacione jedinice to što su naučili da integralno gazduju šumama.

“Smatramo da sve što je u šumi da time treba da se bavimo mi šumari, tako da imamo razvijeno i lovstvo, a ovih dana počinje gradnja velike hale za ostale proizvode šumarstva. Riječ je o preradi gljiva i drugih šumskih plodova, destilaciji etričnih ulja što će doprinijeti većem zapošljavanju i omogućiti ljudima koji plodove prikupljaju po šumi da ih mogu predati našem preduzeću i naplatiti po pravoj ekonomskoj cijeni”, rekao je Stojanović. Srna

Ključne riječi:  , ,

Komentari |


Komentari (1)

  • mihail

    Ovo je unisteno onog momenta kada je eksploatacija izvucena iz Srpskih suma i predata privatnim licima, kao i preradjivacki kapaciteti koji koriste sve delove stabla:sperploce ,furnirke, iverice ;viskoza. Ta privatna lica su u vecini slucajeva primarni drvopreradjivaci koji najkvalitetnije sortimente odvajaju ilegalnim putem u nize klase dobijajuci vece iskoristenje sa manjom cenom rada i manjom cenom sirovine.Takodje ta eksploatacija se vrsi zapreznim putem tj; konjima, volovima ili traktorima,(za koje su potrebni putevi koji dans mnogo kostaju umesto helikopteri) bez mogucnosti da se debla oljuste da bi se grane koristile u nekoj industriji a otpadni deo stabla u viskozi ili ivericama Tih fabrika vise nema Sav deo stabla koji nije tehnicki i za ogrev ostaje u sumi da truli .Masa je jos problema u ovoj grani koji se ne mogu resiti bez velikih rezova kao i izgradnje fabrika koje bi koristile delove trupca F,L viskozu iverice itd

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

(obavezno)

Pravila komentarisanja

Slobodno komentarišite, kritikujte i izrazite svoje mišljenje,

Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:

Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu info@capital.ba

A- A A+