SARAJEVO, Ministar za prostorno uređene, građevinarstvo i ekologiju Republike Srpske Srebrenka Golić rekla je juče u Sarajevu da su ruski investitori uložili stotine miliona evra da bi Rafineriju nafte u Brodu uskladili sa ekološkim standardima kakve imaju moderne evropske rafinerije.
Golićeva je, nakon izlaganja na konferenciji pod nazivom “Čist vazduh za sve” koja je posvećena kvalitetu vazduha u kontekstu ciljeva održivog razvoja, navela da je situacija u Rafineriji danas neuporedivo bolja od one koju su ruski investitori zatekli kada su preuzeli to postrojenje.
“Nedavno je postignut dogovor sa vlastima Hrvatske i Rusije da jedan gasovod sa hrvatske strane bude postavljen u Rafineriju, tako da će najgori energent koji je pravio velika zagađenja, a to je mazut, biti zamijenjen gasom, što će riješiti problem između BiH i Hrvatske”, rekla je Golićeva novinarima.
Ona je dodala da se u Termoelektrani u Ugljeviku realizuje veliki projekat odsumporavanja, nakon čijeg završetka će kvalitet vazduha u toj opštini, ali i okolini, biti kvalitetniji.
Golićeva je istakla da se radi na usaglašavanju zakonodavstva Republike Srpske sa zakonodavstvom EU, te da je pravni okvir uobličen sa evropskim standardima koji je potrebno poštivati i na terenu.
“Problem sa zagađenjem vazduha datira još iz prošlog vijeka, kada se o tom pitanju nije mnogo govorilo i nisu rađena mjerenje kakva smo mi danas preuzeli da bismo ih uskladili sa evropskim propisima”, naglasila je Golićeva.
Ona je dodala da je aktivno i međuentitetsko tijelo koje se jednom mjesečno sastaje i harmonizuje propise, tako da su propisi u Republici Srpskoj i Federaciji BiH /FBiH/ usaglašeni sa evropskim zakonima.
Golićeva je navela da su, prema podacima dobijenim od hidrometeoroloških zavoda, najveći zagađivači vazduha velika industrijska postrojenja, termoenergetska postrojenja, individualna ložišta, javna preduzeća koja se bave isporukom toplotne energije, ali i izduvni automobilski gasovi.
“Radićemo i u budućnosti da kvalitet vazduha bude što bolji, da prekoračenja /zagađenosti vazduha/ faktički više ne bude. Radimo i na prilagođavanju velikih industrijskih postrojenja evropskim standardima, jer ne postoji postrojenje da nije bar mali zagađivač”, rekla je Golićeva.
Rezidentni koordinator UN u BiH Sezin Sinanoglu rekla je da oko 92 odsto svjetskog stanovništva na zemlji živi u područjima u kojima su premašene granične vrijednosti koje je propisala Svjetska zdravstvena organizacija /SZO/, te da na globalnom nivou svake godine zbog zagađenosti vazduha umre oko tri miliona ljudi.
Sinanogluova je navela da je, prema podacima iz 2012. godine, u BiH bilo 3.500 smrtnih slučajeva od zagađenja koje je, kako navodi, četiri i po puta veće od granica koje je postavila SZO.
Na konferenciji se govorilo i o uzrocima zagađenosti, kao i o nekim rješenjima problema zagađenosti vazduha.
Zamjenik ministra spoljne trgovine i ekonomskih odnosa Mato Franjčević izrazio je nadu da će svi u skladu sa nadležnostima na nivou BiH, entiteta, ali i na nižim nivoima, učiniti sve da se u saradnji sa Evropskom agencijom za zaštitu životne sredine i UN, pitanje kvaliteta vazduha pokuša rješavati efikasnije.
Ministar životne sredine i turizma FBiH Edita Đapo rekla je da zagađenost vazduha, osim negativnog uticaja na zdravlje ljudi, negativno utiče i na ekonomiju zemalja, jer se veliki novac daje za liječenje oboljelih.
Ona je istakla da je Ministarstvo, u skladu sa evropskim zakonima, donijelo Zakon o zaštiti vazduha koji definiše obaveze Federacije, kantona, opština, ali i operatera.
Konferencija, na kojoj učestvuje više od 100 gostiju iz BiH i inostranstva, organizovana je u okviru Dana UN. Srna
3 komentara
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu info@capital.ba
Ovu Ogolicku treba pitati i podsjetiti kako je potpisala ekolosku dozvolu za Energanu (firma kcerka FG Birac) kada su mimo svake logike i zdrave pameti ugradjeni kotlovi na ugalj bez bilo kakvih filtera. Ekoloski kriminal koji za posledicu ima sistematsko trovanje ljudi u Karakaju. Mi znamo kako i zasto je to potpisala, ali cemo to u javnost iznijeti kad se za to steknu uslovi. Jos je rano o tome govoriti jer “vrana vrani oci ne vadi”.
u Karakaju se niko nato nije zalio bitnije je da se radi a inace naj veci ekoloski problem je zagadjivanje Drine od koje ljudi zive i rade a drugo evo dokaza ruskog priatljstva ako je vec trebalo prodati rafineriu onda jedino Rusi dolaze u obzir a ne kosto je Mladen Ivanic srpski izdajnik prodavo i poklanjo nase firme
Ako su uložili stotine miliona evra to bi trebalo da se vidi u poslovnim knjigama. No to se baš i ne vidi. U laži su kratke noge.