Rusi odustali od izgradnje hidrocentrala na Vrbasu
24.09.2019. / 9:37
BANJALUKA – Projekat izgradnje četiri kaskadne hidrocentrale, koje su trebale da budu locirane na donjem toku rijeke Vrbas kod Laktaša, obustavljen je zbog neisplativosti, potvrđeno je “Nezavisnim” u Ministarstvu energetike i rudarstva RS.
Naime, kako su nam objasnili, ruski partneri, koji su trebali da izgrade centrale, obavijestili su Vladu RS da su nakon obavljene analize zaključili da projekat nije isplativ.
“Nakon završetka dodatnih istraživanja i analize dostupnih informacija, prema informacijama koje smo dobili od ruskog investitora, studija ekonomske izvodljivosti je pokazala da projekat za njih nije isplativ”, rečeno nam je.
Međutim, kako je napomenuto u Ministarstvu, Rusi su potvrdili zainteresovanost da ulažu u druge hidroenergetske projekte u RS.
“Potvrdili su interes i za istraživanje mogućnosti realizacije drugih hidroenergetskih projekata u RS”, naglasili su u Ministarstvu.
Podsjećanja radi, u septembru prošle godine su Petar Đokić, tadašnji ministar industrije, energetike i rudarstva RS, i Leonid Černigov, generalni direktor ruske kompanije “Rakurs inženjering” iz Sankt Peterburga, potpisali Memorandum o saradnji na realizaciji projekta izgradnje četiri kaskadne hidroelektrane na Vrbasu, ukupne snage 86 MW. Planirana je gradnja hidroelektrana Trn, Laktaši, Kosjerevo i Razboj. HE Trn bi imala instalisanu snagu 24,01 MW sa prosječnom godišnjom proizvodnjom 139,90 GWh. Instalisana snaga HE Laktaši bila bi 16,18 MW, uz prosječnu godišnju proizvodnju od 95,2 GWh. Planirana instalisana snaga HE Kosjerevo je 13,3 MW, a prosječna godišnja proizvodnja bi iznosila 102 GWh. HE Razboj imala bi instalisanu snagu 16,50 MW i prosječnu godišnju proizvodnju 102,1 GWh. Kako je tada saopšteno, investicija bi bila vrijedna oko milijardu maraka, a u periodu od narednih godinu dana Rusi su trebali da izvrše analize i studije, kako bi se pokazala isplativost samog projekta.
Đokić je prilikom potpisivanja memoranduma rekao da će, ukoliko studija pokaže isplativost, nakon toga biti definisani investitori, način finansiranja i drugi tehnički detalji. Prvobitni planovi predviđali su zapošljavanje 1.000 radnika na izgradnji objekata, ali i dodatno zapošljavanje ljudi posredstvom unapređenja poljoprivredne proizvodnje.
Predstavnici “Rakursa” nisu odgovorili na naš upit o tome koje aktivnosti planiraju u narednom periodu.
Na pres-konferenciji prilikom potpisivanja memoranduma Černigov je rekao da je njegova kompanija spremna pomoći obuku inženjera RS, ali i u poboljšanju efikasnosti postojećih hidroenergetskih postrojenja u RS zahvaljujući tehnologiji i iskustvima koje oni imaju. Ostaje da se vidi da li će “Rakurs” biti angažovan na nekim drugim projektima u narednom periodu, kao i da li će biti angažovan na remontu postojećih postrojenja.
Na internet stranici “Rakursa” istaknuto je da se radi o lideru u području industrijske automatizacije u Rusiji, a specijalnost im je upravljanje kontrolnim sistemima metodom ACS TP u velikim energetskim kompleksima. Naglašavaju da se radi o jednoj od 30 najboljih privatnih ruskih kompanija registrovanoj na sajtu Ministarstva za ekonomski razvoj Ruske Federacije. Inače, ovaj projekat trebalo je da se realizuje u sklopu saradnje RS sa regionom Sankt Peterburga.
Planirana gradnja
HE Trn
HE Laktaši
HE Kosjerevo
HE Razboj
Nezavisne novine
Tagovi: hidrocentraleministarstvo energetike i rudarstva rsruski partnerivaznovlada rs
Povezane vijesti
Komentari
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
