Rokovi plaćanja u RS ograničeni na 60 dana
08.08.2017. / 18:00
– Zakon o rokovima izmirenja novčanih obaveza obuhvaćen i privatni i javni sektor
– Privrednici na naplatu sada u prosjeku čekaju 120 dana
– Ekonomisti: Biće pozitivnih efekata, ali ni blizu onih koji su potrebni
– Potraživanja od kupaca u zemlji na kraju 2016. iznosila 2,77 milijardi KM
BANJALUKA, Rokovi izmirenja novčanih obaveza između privrednih subjekata u Srpskoj zakonom će biti ograničeni na 60 dana, a za one koji to budu kršili predviđene su kazne do 15.000 KM, prenosi portal CAPITAL.ba.
Dugo očekivani Nacrt zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u poslovnim transakcijama Vlada RS usvojila je prošle sedmice, a njime je predviđeno da firme između sebe ne mogu ugovoriti duži rok plaćanja od 60 dana.
U slučaju da ugovorom rok plaćanja nije određen, dužnik je dužan da plati svoje obaveze u roku od 30 dana.
Ovaj zakon odnosi se na subjekte javnog prava, odnosno na republičke organe uprave, upravne organizacije, vanbudžetske fondove, javne ustanove, opštine i gradove.
Za neplaćanje obaveza u zakonom predviđenim rokovima predviđene su novčane kazne od 5.000 KM do 15.000 KM. Pored toga, predviđena je i kazna od 1.000 KM do 3.000 KM za odgovorno lice dužnika, a kazna u istom iznosu predviđena je i za dužnike preduzetnike.
Portparol Privredne komore RS Vladimir Blagojević kaže za CAPITAL da je ovo zakon na kojem privrednici godinama insistiraju te da očekuje da će on doprinijeti poboljšanju likvidnosti.
On je istakao da je Vlada RS još prije dvije godine pokrenula proceduru donošenja ovog zakona, ali da je to, na prijedlog Komore, zaustavljeno kako privrednici iz RS ne bi bili dovedeni u neravnopravan položaj u odnosu na kolege iz FBiH, s obzirom na to da FBiH nije imala takav zakon.
„Još jednom ćemo analizirati sve odredbe zakona, i ako bude potrebe reagovati kako on bude prolazio kroz proceduru“, rekao je Blagojević i dodao da privrednici imaju velika očekivanja od ovog zakona s obzirom na to da dugovanja konstantno rastu te da se u prosjeku na naplatu sada čeka 120 dana.
Prema podacima Privredne komore potraživanja od kupaca u zemlji na kraju prošle godine iznosila su 2,77 milijardi KM i povećana su za čak 106 miliona KM u odnosu na godinu ranije.
Blagojević je rekao da je dobro što je ovim zakonom obuhvaćen i javni sektor, kao jedan od značajnih dužnika.
Ekonomski analitičar Zoran Pavlović kaže za CAPITAL da je dobro da vlast pokušava skratiti rokove, ali da je skeptičan kada je u pitanju poštovanje predviđenih rokova od strane javnog sektora.
„Javni sektor, koji je generator nelikvidnosti, je u povoljnijem položaju prilikom plaćanja doprinosa u odnosu na privatni. Svjedoci smo selektivnog pristupa kontrolnih organa prema neplaćanju doprinosa. Plašim se da nas to čeka i sa ovim zakonom. Kada bi makar kazna bila otpuštanje direktora, ukoliko ne izmiruje obaveze u zakonskom roku, mislim da bi stvari bile dosta drugačije“, rekao je Pavlović.
Ovaj zakon će, prema njegovim riječima, stvoriti veliki broj tužbi prema onima koji ne mogu da plate.
Član Udruženja ekonomista RS „SWOT“ Predrag Duduković smatra da će zakon imati određene efekte, ali ni blizu onih koji su potrebni da bi se riješio problem hronične nelikvidnosti. Takođe, kaže da su već sada potrebne određene izmjene jer je dosta toga u nacrtu nedorečeno.
„Tu, prije svega, mislim na dugovanja koja će postojati do stupanja na snagu ovog zakona. Šta sa njima? Zakon se ne odnosi na taj dug i nakon stupanja na snagu možemo doći u situaciju da kupac koji već duguje novac dobavljaču uzima novu robu i plaća je u zakonskom roku. Međutim, dobavljač sa tim novcem neće zatvoriti potraživanje za taj račun, nego za ono koje se odnosi na prethodni period. Tu možemo doći u situaciju da kupac smatra da plaća ono što je podigao nakon stupanja na snagu zakona, a dobavljač će, naravno, zatvoriti svoja ranija potraživanja. Na taj način radi i Poreska uprava RS. Bez obzira za koji poreski period vi platili svoje obaveze, ona zatvara ranije obaveze“, kazao je Duduković.
Dodao je da su problem i kazne predviđene ovim nacrtom zakona.
„Zašto bi Poreska uprava naplaćivala kaznu, ako kupac ne plaća obaveze prema dobavljaču? Neka to naplati dobavljač“, kaže Duduković.
CAPITAL: Marina Čigoja
Tagovi: izborizdvajamojavni sektorkaznenaplatapotrazivanjaprivatni sektorrokovi izmirenja novcanih obavezavaznovlada rs
Povezane vijesti
Komentari
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu info@capital.ba
Ovo je vrhunska glupost. Organ uprave kaznjava za odnose izmedju ucesnika na trzistu. Kome ja sad prijavljujem kasnjenje preko 60 dana: tuzim sudu za naplatu i jos poreskoj da ga kazni sa 15 hiljada? Ili dodje poreska i utvrdi da mi kasni 75 dana i kazni ga 15 hiljada. Pa, znas kad ce mi platiti -nikad.
Vjerovatno nacrt zakona pisao, ili ideju dao neko skolovan (bez skolskih drugova) na nekom sega-mega univerzitetu.
Mislim da je ovaj zakon glupost nad glupostima.
Zašto se dopušta i to je zakonski,da svi privatni poduzetnici prijavljuju radnike na minimum propisanog Zakona o najnižoj cijeni rada.
Povećajte bar Zakonom ovaj minimum najniže cijene.
Svi oni znaju da se razlika uplaćuje na ruke radnike, kako i na koji način zapitajte se.
Nekim poduzetnicima koji su u PDV sistemu ne plaćaju PDV godinama.
Zašto je to Zakonom dozvoljeno.
Donesite Zakon o redovnom plaćanju PDV-a i minimum kašnjenja do 2 mjeseca.
Takve firme koje nisu u stanju da to odrade znači nisu profitabilne, upadaju u dugove , reprogramiraju i na kraju propadaju.
Pogledajte samo dužnike prema UIO i koliki su to iznosi.
Radite ono i donosite normalne zakone koji su provodljivi, a ne mlatite praznu slamu.
Kupac koji nije platio obaveze dobavljaču u roku 60 dana , a po Zakonu kazne su prevelike.Tu nema ama baš nikakve logike mislim na likvidnost.
Daj se uozbiljite priučeni ekonomisti.
Sigurno da zakon ima svojih mana(nisam ga procitao) ali je isto tako sigurno da ima i prednosti.
Npr. Ako ste dobavljac za nekoliko firmi sigurno ce Vama neki od klijenata platiti ranije nego sto bi platio da nema ovog zakona. To ce raditi zbog straha od kazni a to nekim firmama moze da napravi razliku izmedju zarade i bankrota.
Ja licno poznajem biznismena kod koga se ceka po 6 mjeseci na naplatu a znam da je dovoljno solventan da bi mogao sve da plati u roku 2 mjeseca.
Ako ga opomenete za dug (nakon sto cekate vec 3 mjeseca na koliko ste potpisali ugovor) on kaze ovako nesto. Citiram: ” Nisam sad u mogucnosti da Vam isplatim ovu fakturu, bice za dva do tri mjeseca. Ako Vam je bas hitno mogao bi nekako da nategnem od plata radnika pa da vam isplatim 4000 (a duguje 5000) i da to smatramo zavrsenim poslom.
Onda birate ili da cekate da se on smiluje da vas isplati ili da uzmete 4000 i u najboljem slucaju budete na nuli.
A ako ga opomenete da ne mozete da ga cekate i da ce dobiti tuzbu, onda Vam kaze sledece: ” Nema potrebe za tuzbom, novac je biti isplacen u roku 5 radnih dana. Necemo ici na sud ali smatrajte da je nasa saradnja trajno zavrsena.”
Kad sam ga pitao zasto posluje na tako, da kazemo, neprijatan nacin dobio sam sledeci odgovor: “Ja poslujem sa stotinama firmi. Znas li koliko njih ce spustiti cijenu za 20% samo da dobiju kes odma. Njih cekaju kazne ako ne plate obaveze na vrijeme. I njih pritiscu njihovi dobavljaci. A neke od njih ce se i zatvoriti za tri mjeseca.”
To je poslovna logika balkanskih biznismena. On dobavljaca vidi kao beskamatni kredit cak i bolje od toga. Cjenka se oko duga.
Ako ovaj zakon te pojave smanji za 10% smatram da je uspjeh.
A ovo sta ste Vi napisali u komentaru uglavnom nema veze sa ovim zakonom.