Investitori pre svega čekaju utorak i sredu kada zaseda Odbor za monetarnu politiku centralne aeričke banke. Finansijska tržišta ne očekuju već sada rast kamatnih stopa, već nagoveštajmoguče promene u decembru.

Federalne rezerve (Fed) bi trebalo da najave postepeno povlačenje politike kvantitativnog olakšanja koje su pokrenule poslije finansijske krize 2008. godine ubacivanjem novca u finansijski sistem.

“Izgleda da investitori računaju da na Fed neće uticati preokreta koji je nedavno pogodio ekonomiju, poput uragana, i prilično su optimistični”, rekao je Ejblin.

Tržište obveznica je opalo: prinos na desetogodišnje američke je porastao za 2,231%, dok je u petak uveče bio 2,202% , a prinos na30-godišnje obveznice je danas dostigao 2.802%, dok je u petak bio 2.770%.

Referentna američka sirova nafta je na Njujorškoj trgovačkoj berzi poskupila za dva centa na 49,91 dolara za barel, a nafta tipa “Brent” koja se koristi za formiranje međunarodnih cijena, u Londonu je pojeftinil za 14 centi na 55,48 dolara za barel. Cena prirodnog gasa je skočila za 12 centi, ili četiri odsto, na 3,15 dolara za 1.000 kubnih stopa. Cena zlatoaje opala za 14,40 dolara, ili 1,1 odsto, na 1,310.80 dolara za uncu. Srebro je opalo za 55 centi, ili 3,1 odsto, na 17,16 dolara za uncu.

Dolar je sa 110,88 jena u petak, porastao na 111,47 jena. Evro je sa 1.1938 dolara u petak ojačao na 1.1953 dolara.

Njemački indeks DAKS je u ponedeljak porastao za 0,3 odsto, francuski “CAC 40” za 0,3 odsto, a londonski “FTSE 100” za 0,5 posto. Indeks “Hang Seng” u ;Hong Kongu je porastao za 1,3 odsto, “Kouli” u Seulu za 1,3 odsto, a Sidnejski “S&P-ASKS 200” za 0,4 odsto. Berza u Tokiju nije radila zbog praznika.