Rajčević: Bez saradnje nema ekonomskog napretka
10.06.2020. / 16:18
BANJALUKA – Ekonomskog napretka Republike Srpske nema bez aktivne saradnje akademske i privredne zajednice, jer je ekonomija modernog doba bazirana na inovacijama, istraživanju i sardanji ova dva sektora, poručio je ministar za naučnotehnološki razvoj, visoko obrazovanje i informaciono društvo Srpske Srđan Rajčević.
Rajčević je naglasio da se radi na reformi visokog obrazovanja i da su u parlamentarnu proceduru upućena dva zakona koja bi trebala biti pravni temelj za dalju reformu.
“Riječ je o novom zakonu o visokom obrazovanju i zakonu o obezbjeđenju kavliteta u visokom obrazovanju. Oba ova zakona podrazumijevaju aktivnu saradnju akademske i privredne zajednice”, rekao je Rajčević novinarima u Banjaluci, gdje se održava sastanak predstavnika poslodavaca i akademske zajednice.
Da ozbiljne privrede nema bez nauke, saglasan je i predsjednik Unije udruženja poslodavaca Republike Srpske Saša Trivić koji je ukazao da, što se tiče nauke i tehnologije, trenutno stanje u privredi nije na zavidnom nivou.
On je ocijenio da je posljednjih godina primjetan veći broj studenata koji obavljaju praksu u preduzećima, ali da to još nije dovoljno, zbog čega se u tom smislu moraju značajnije povećati aktivnosti na fakultetima i kod poslodavaca.
Trivić očekuje da u budućem periodu bude više studenata u domaćim preduzećima, te da Srpska dobije privredu koja je tehnološki znatno razvijenija.
Rektor banjalučkog Univerziteta Radoslav Gajanin rekao je da je ova institucija opredijeljena da njeni studenti imaju dobre izlazne kompentencije u smislu praktičnog dijela nastave i znanja izučavajući određene studijske programe.
“Da bi ta praktična znanja bila što bolja moramo imati tijesnu saradnju sa predstavnicima privrede”, naglasio je Gajanin.
On kaže da su u prethodnom periodu postojale određene aktivnosti u tom smislu, ali da nisu bile obavezne, te očekuje da će novi zakon o visokom obrazovanju propisati obavezu praktičnog usavršavanja.
Gajanin je rekao da su poslodavci ocijenili da studenti imaju široko i kvalitetno teorijsko znanje, ali su deficitarni u praktičnim znanjima.
“Udio praktične nastave mora biti značajno veći i to se pomjera iz godine u godinu. U posljednje tri godine u većini studijskih programa udio praktične nastave je pomjeren sa 30 odsto na blizu 45, 50 odsto”, naveo je Gajanin.
Rektor Univerziteta u Istočnom Sarajevu Milan Kulić potvrdio je da su privrednici zadovoljni kadrovima koji se školuju na dva javna univerziteta u Srpskoj, ali da je potrebno više naučnoistraživačkog rada.
On je dodao da Univerzitet u Istočnom Sarajevu nastavne planove i programe prilagođava evropskim univerzitetaima i tržištu.
“Čuo sam da nedostaje drvoprerađivača na šumarskim fakultetima i to treba da nam bude jedan od pokazatelja da jedan od dva univerziteta eventualno u narednoj godini licencira taj studijski program”, rekao je Kulić.
Sastanak predstavnika poslodavaca i akademske zajednice Republike Srpske o saradnji visokoškolskih ustanova sa privrednim sektorom, deficitarnim zanimanjima i modernizaciji studijskih programa organizovalo je Ministarstvo za naučnotehnološki razvoj, visoko obrazovanje i informaciono društvo i Unija udruženja poslodavaca Republike Srpske. Srna
Povezane vijesti
Komentari
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
ministre gdje si ti i kako zavrsio skole i isao na praksu deder nam reci i drugo pitanje, od africkih zemalja Egipat Kamerun Nigerija i Juzna Afrika su odavno implementirale e-potpis i ostalo, kojeg milenijuma ce to vasa supacka administracija u vukojebini zvanoj RS zavrsiti?