Računi “Akvane” blokirani, gubitak skoro 13 miliona maraka
13.08.2022. / 9:00
BANJALUKA – Kumulativni gubitak banjalučkog vodenog parka “Akvana” iznosi 12,8 miliona KM, računi ovog preduzeća su blokirani i upitno je hoće li radnici dobiti avgustovsku platu.
FOTO:Aleksandar Čavić/Grad Banjaluka
“Akvana” je trebala biti biser turizma Banjaluke, ali je postala teret. Nova gradska vlast, uprava preduzeća, kao ni njihovi prethodnici, do sad nisu pripremili rješenje koje bi omogućilo da ovo preduzeće izađe iz finansijske dubioze.
Sužen manevarski prostor
Da situacija nije dobra potvrđuju i podaci koji stužu iz ovog preduzeća, ali i Grada Banjaluka. U prvoj polovini godine “Akvana” je ostvarila gubitak od 310.426 KM, što je nastavak negativnog trenda iz prethodnih godina, kaže v. d. direktora preduzeća Velibor Vukajlović.
“U odnosu na isti period prošle godine rezultat je lošiji, iako su prihodi povećani za šest odsto. Jedini prihod koji je manji u ovoj godini za 21 odsto je grant koji uplaćuje Grad Banjaluka. Prihodi granta su umanjeni, jer sam odlučio da se sredstva povlače na drugačiji način. Prije se grant kompletno povlačio u prva tri mjeseca i onda na kraju godine nisu imali čime raditi. Sada je taj grant raspoređen na 12 mjesečnih rata, pa uspijevamo pokriti obaveze”, rekao je Vukajlović.
Kazao je da su u istom periodu rashodi veći za 19 odsto.
„Iako su prihodi povećani, veći su i troškovi. Najveća stavka u rashodima je ona za energente i to za lož ulje i gorivo. Pored toga porasla je i cijena električne energije. Povećane su plate radnicima, te uključena isplata topllog obroka. Nekada se topli obrok isplaćivao kroz bonove, a sada ih isplaćujemo u novcu”, precizirao je Vukajlović.
Poreskoj duguju 600.000 KM
Veliki problem ovom preduzeću prave nagomilani dugovi. Između ostalih, tu je dug Poreskoj upravi RS od oko 600.000 KM.
“Akvana” je prošle godine uplatila ukupno za poreze i doprinose 237.940 KM i 54.854 KM poreza na nepokretnosti”, kaže Vukajlović.
FOTO: Aleksandar Ćavić/Grad Banjaluka
Pored ovoga, tu je i dug prema preduzeću “Novoteks”, koji iznosi 3,1 miliona KM.
Vukajlović kaže da se ovaj dug “servisira u skladu sa mogućnostima”. Osim duga, situacija sa “Novoteksom” je dobila još jednu dimenziju kada je ovo preduzeće raskinulo ugovor sa “Akvanom” za isporuku hrane i pića. Vukajlović tvrdi da je “Novoteks” jednostrano raskinuo sve ugovore koje je imao sa “Akvanom” početkom juna ove godine.
„Prvo su tražili da prihvatimo više cijene, zbog rasta svih cijena na tržištu. Tražili su potpisivanje aneksa ugovora, ali mi to nismo prihvatili. Po Zakonu o javnim nabavkama mi to ni ne možemo uraditi. Oni su nam poslali objašnjenje da je to bio razlog za raskid ugovora. Mi smo potom raspisali nove tendere kako bi obezbijedili snabdijevanje potrebnom robom. Sklopili smo ugovore sa novim dobavljačima i na osnovu toga radimo“, precizirao je Vukajlović.
Dodao je da kumulativni gubitak ovog preduzeća 30. junaove godine iznosi 12,8 miliona KM.
Na pitanje kako riješiti tu dubiozu, Vukajović kaže da se “radi o složenom problemu”.
“Uprava sa Nadzornim odborom i Gradom Banjaluka stalno radi na tome da preduzeće posluje i bude na usluzi građanima”, rekao je Vukajlović i dodao da to podrazumjeva povećanje svih prihoda, domaćinski odnos prema sredstvima preduzeća, smanjivanje rashoda, a da se ne ugrozi normalno poslovanje.
Blokirani računi
Pošto je u sve poteze “Akvane” uključeno najviše rukovodstvo Grada Banjaluka kontaktirali smo gradonačelnika Draška Stanivukovića, da provjerimo koje mjere će se preduzeti da se ovo preduzeće spasi od propasti.
Stanivukoć za portal CAPITAL kaže da se Grad trenutno koncentriše na gašenje požara koji se razbuktao zbog problema sa preduzećem “Novoteks”.
O dugoročnim planovima se, kaže on, može govoriti kada se rješe prioriteti. Potvrdio je da je “Novoteks” blokirao račune ovog preduzeća nakon raskidanja ugovora.
FOTO:Vedran Ševčuk/Grad Banjaluka
“Imamo objekat koji ne može funkcionisati, ali direktor se nekako dovija da održi poslovnu aktivnost. Imamo neke zalihe roba, ali tek sada nam dolaze problemi, jer se postavlja pitanje kako će se isplatiti plate radnicima za avgust” naveo je Stanivuković.
Akvana trenutno ima 54 radnika u stalnom radnom odnosu, a za sezonu je angaživano osam radnika, koji rade na poslovima održavanja, konobari, majstori i slično. Pored toga anagažovano je i osam spasioca.
Motiv oduzimanje zemlje
Stavuković smatra da se iza raskida ugovora između “Akvane” i “Novoteksa” kriju drugačiji motivi.
“Oni su raskinuli ugovor, jer ne vide interes da im se povećavaju dugovi. Oni su planirali da te dugove naplate tako što će uzeti zemljište vodenog parka, ali kada su shvatili da to nije moguće oni su raskinuli ugovor”, kazao je Stanivuković.
Dodao je da je zemljište u Boriku, čija vrijednost se procenjuje na nekoliko desetina miliona maraka, uknjiženo kao imovina Grada Banjaluka, a da je “Aquana” samo korisnik.
“Njihova je želja da naplate dugove kroz novac ili kroz zemljište, zato se sve ovo dešava” naveo je Stanivuković.
Dodao je da je sada prioritet da se računi odblokiraju i to kroz pregovore sa “Novoteksom”.
“Ukoliko uspijemo odblokirati račune i ako budemo u mogućnosti servisirati redovne obaveze postoji plan kako da se “Akvana” izvuče iz problema”, rekao je Stanivuković.
Spas vidi u novim investicijama na ovom prostoru.
“U sklopu vodenog parka planiramo graditi vanjski olimpijski bazen, još jedan tobogan i druge sadržaje, da tamo pokušamo povećati prihode. Ukoliko “Novoteks” bude zahtjevao da odmah dobije novac moraćemo razgovarati sa ljudima, koji odlučuju u Skupštini grada Banjaluka. Predstavićemo im biznis plan i Grad će u tu priču morati ući po nekom sistemu slično Toplani”, zaključio je Stanivuković.
FOTO:Aleksandar Čavić/Grad Banjaluka
Minusi od prvog dana
“Akvana” od samog početka posluje sa minusima. Problemima u ovom preduzeću se počela baviti administracija bivšeg gradonačelnika Igora Radojičića koja je 2018. godine pokrenula proces restrukturisanja ovog preduzeća. Prvi korak je bio da se ovom preduzeću oduzme upravljanje nad „Staklencem”, s kafićem i izložbenim prostorom u parku “Petar Kočić”, zato što je iz godine u godinu u svom radu bilježio minus. Ugostiteljski objekat u prizemlju je dat u zakup privatnom sektoru, a sprat na upravljanje Kulturnom centru Banski dvor. Vremenom je i smanjen broj radnika u “Akvani”.
Novi gradonačelnik Draško Stanivuković doveo je novu upravu najavljujući korjenite promjene, ali to se još nije dogodilo.
CAPITAL: V.Popović
Tagovi: akvanaposlovanje
Povezane vijesti
Komentari
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
Da li je realno da je napravljen neperspektivan objekat? Kako su mogli napraviti objekat koji se ne može eksploatisati tokom čitave godine već samo 3 mjeseca u godini!? Napravili su bazen u obliku srca i koji se za brćkanje nije upotrebljiv za bilo kakvo takmičenje?!
Prijatelju, sa koje planete si došao? Ovdje se krava ubija zbog kile mesa. Bitan je cash flow i u čijem džepu će završiti, a ne krajnji rezultat.
u pravu si
sta ti je kash flow ? kako su to izvukli iz akvane ?
Jel želiš da ti na vlasti bude neko kome je to normalno, pad a nije “sa druge planete”?!
Pa na vlasti su oni kojima je sadašnje stanje normalno i savršeno. Uključujući i lika koji se puno voli slikati, obećavati i predstavljati se kao opozicija. A šta ja želim je totalno nevažno.
Objekat je počeo sa radom kao privatna investicija italijanskog investitora i od prvog dana je pravio gubitke, jer ovakav koncept gradskog otvorenog bazena (ne moze se baš nazvati akva parkom, jer nema dovoljno sadrzaja) nigdje nije profitabilan. Osim toga, voda se grije na preskupi mazut i nema tih (bez novih, velikih investicija) intervencija koje će napraviti profitabilnost, što svakako ne znači da se stvari ne mogu poboljšati. Ulaznice za “prave” akva parkove u turističkim područjima su 10-ak puta skuplje od ovih za Akvanu, a po tim cijenama ovdje niko ne bi ni blizu prišao
Posljednja rečenica je dokaz da se stvari ipak ne mogu poboljšati. Narod nema ni za pristojnu hranu.