Prizivamo strane, a ne stimulišemo ni domaće investitore
16.08.2019. / 12:07
BANJALUKA, TUZLA – Dok region snažno grabi naprijed, priliv direktnih stranih investicija u BiH stagnira, za šta, stručnjaci upozoravaju, postoji niz razloga, a osim stranih, neophodno je motivisati i domaće investitore.
“Stalno govorimo o stranim investicijama, ali jako je važno da motivišemo i stvaramo uslove i za domaće investicije. Mnogo je onog što bi se moglo uraditi i na prilivu domaćih i stranih investicija”, istakao je portparol Privredne komore RS Vladimir Blagojević.
Kako kaže, potencijalni strani investitori kada se raspituju o mogućnostima ulaganja ispituju svjetske liste, na kojima BiH ne stoji dobro. Iako RS, ističe on, kada je u pitanju registracija preduzeća, izdavanje građevinskih dozvola i slično pravi određene pomake, jako je važno raditi na promotivnim aktivnostima naših prirodnih potencijala.
Kada govorimo o razlozima zašto investitori ne biraju BiH, dodaje Blagojević, u pitanju su poslovno okruženje i politička nestabilnost, a, ističe, ne možemo se pohvaliti ni efikasnim radom javne uprave.
“Za investicije je potreban prepoznatljiv i siguran sistem i stabilna poreska politika. Ozbiljan investitor gleda nekoliko godina unaprijed i želi tačno da zna kolika su mu opterećenja i koliko treba da izdvoji po različitim osnovama”, pojasnio je Blagojević te dodao da se ne možemo pohvaliti ni stabilnom poreskom politikom jer se ona često mijenja i dobijamo nove namete, prvenstveno parafiskalne.
Upozorio je da je veoma važno obratiti pažnju ko su ulagači jer se dešavalo da neki od njih nakon izvlačenja koristi napuste region.
“Kada govorimo o sektorima za ulaganje, bilo bi dobro da se ulaže u nove tehnologije i razvojne projekte”, zaključio je Blagojević.
Ekonomski analitičar iz Tuzle Admir Čavalić kazao je da podatak o neznatnom rastu investicija u BiH u 2018. u odnosu na 2017. godinu, koji je nedavno objavila Centralna banka BiH, ne iznenađuje.
“Od 2007. nismo imali značajniji priliv direktnih stranih ulaganja. Jedan od razloga je što BiH predstavlja relativno malo tržište, odnosno mali je broj stanovnika i oni imaju nisku kupovnu moć”, istakao je on.
Tu su, kako navodi, i problemi korupcije te brojne barijere koje se ogledaju u indeksima konkurentnosti, ekonomskih sloboda i slično.
“Za razliku od Hrvatske, Makedonije, Crne Gore…, ne dozvoljavaju nam da iskoristimo naše komparativne mogućnosti u smislu jeftinije radne snage u odnosu na EU”, izjavio je Čavalić.
Istakao je da od 1995. godine BiH nikad nije bila tzv. razvijajuće tržište koje može svojom dinamikom velikim stopama povrata vratiti uloženo, a smatra i da u budućnosti neće biti interesantna stranim direktnim investitorima.
Ekonomski analitičar Igor Gavran smatra da su podaci o bilo kakvom rastu i ukupnoj vrijednosti ulaganja vrlo upitni.
“U odnosu na regiju, izuzimajući Crnu Goru u kojoj su ulaganja takođe uglavnom neproduktivna, ne samo obim i stopa rasta, već i struktura ulaganja je u BiH tradicionalno nepovoljna i najkvalitetnije se često odnose na reinvestiranje i dodatna ulaganja ranijih ulagača”, objasnio je Gavran te dodao da je razlog zašto priliv stranih ulaganja u BiH nije bio veći isti kao i ranije: hronično nepovoljno i izrazito destimulativno poslovno okruženje.
Pri tome, kako kaže, ne misli “samo” na poreska i druga opterećenja, neefikasnu administraciju, korupciju i ostale elemente direktno vezane za poslovanje, već i na ukupno stanje društva i beskonačni besmisao političkih struktura.
Kako savjetuje, ono što bi se moglo uraditi kako bi se pospješile strane investicije jeste uklanjanje navedenih prepreka, odnosno aktuelno poslovno okruženje bi moralo biti povoljnije za domaću privredu, jer bi se time istovremeno učinilo i atraktivnijim za strane ulagače.
Region zapadnog Balkana zabilježio je u 2018. godini rast stranih direktnih investicija od 33 odsto, na 7,4 milijarde dolara. Srbija se nalazi na prvom mjestu u svijetu po direktnim stranim ulaganjima sa 107 greenfield projekata, dok je BiH sa 17 takvih projekata zauzela 15. mjesto.
Direktne strane investicije u BiH u posljednjih 15 godina
Direktne strane investicije u BiH u posljednjih 15 godina
- 2004 – 805,2 miliona KM
- 2005 – 552,3 miliona KM
- 2006 – 864,8 miliona KM
- 2007 – 2,60 milijardi KM
- 2008 – 1,34 milijarde KM
- 2009 – 351,9 miliona KM
- 2010 – 599,7 miliona KM
- 2011 – 698,6 miliona KM
- 2012 – 601,1 milion KM
- 2013 – 407,1 milion KM
- 2014 – 811,1 milion KM
- 2015. – 636,9 miliona KM
- 2016. – 618,4 miliona KM
- 2017. – 780,6 miliona KM
- 2018. – 783,4 miliona KM
Tagovi: bihinvestitoriizborregistracija preduzećastrane investcijevazno
Povezane vijesti
Komentari
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu info@capital.ba
Strane investicija su okupacija zemlje ekonomske i privredna i zato se one prizivaju. Mi smo inače i bez stranihinvesticija pod raznim oblicima okupacije, monetatnoj, zemlja bez monetarnih nadlžnosti, bez centralne banke sa emisijom novca, bez privrede. Država mora da se vrati u privredu iz koje se povukla i da osniva preduzeća privredne gigante, a ne da mala i srenja privatna preduzeće obične pljačkašnice proglašava privrednim sistemom. jer takav privredni sistem ne može napraviti nikakvo zapošljavanje veće. Zato izumiremo, zato narod beži. A najgore od svih stranih investicija su one u kojima je stranom investoru dat naš prirodni resurs, rudnik, reka, zemlja. Čist primer takvog privatnoinvesticonig genocida nad narodom je davanje rudnika Stanari strancu, to je otet rudnik od naroda. Jel zato neko išao u zatvor, jesu li odgovrno počinioci tog kriminala i zločina nad naorodm osuđeni. Šta čeka tužilaštvo?