Privreda povećala iznos prebijenog duga
31.05.2016. / 14:42
BANJALUKA, Prebijenih 111,45 miliona maraka duga epilog je druge multilateralne kompenzacije koju je pratila i jedna dodatna kompenzacija.
U redovnoj multilateralnoj kompenzaciji održanoj 18. maja prebijeno je 100,04 miliona, a na taj konto stigao je i 11,31 milion KM iz dodatne kompenzacije obavljene pet dana kasnije.
Dug je kompenzovalo 1.100 učesnika koji su uspjeli prebiti 10,8 odsto od prijavljenih 1,036 milijardi KM obaveza.
Pokazalo se da je realno bilo moguće kompenzovati 359,67 miliona KM ili 34,7 odsto ukupnih prijavljenih obaveza.
Iako je u drugoj redovnoj i dodatnoj multilateralnoj kompenzaciji prebijen manji iznos duga u odnosu na prošlogodišnju premijernu i prateće kompenzacije organizatori nisu nezadovoljni jer je dugove prebilo više učesnika iz realnog sektora.
Argument za uspjeh je i činjenica da su prošle godine prebijena 164,26 miliona KM duga što je suzilo krug dužnika i smanjilo ukupnu vrijednost duga.
Direktor Banjalučke berze Milan Božić kaže da je izuzetno zadovoljan rezultatima druge multilateralne kompenzacije i najavljuje mogućnost da one budu održavane češće nego što je bilo ranije planirano i da obuhvate još veći broj učesnika.
Krug potencijalnih učesnika proširen je za drugu kompenzaciju jer su mogle da učestvuju i firme u stečaju i likvidaciji i one čije je sjedište izvan RS.
– Razmišljali smo da ubuduće kompenzacije budu organizovane na svaka tri mjeseca umjesto dva puta godišnje. Postoji mogućnost da se u cijelu priču uključe firme iz FBiH i Uprava za indirektno oporezivanje BiH jer je u ovoj rundi sama Poreska uprava RS uspjela naplatiti oko 600.000 KM od nelikvidnih, odnosno firmi sa blokiranim računom što je izuzetno dobar rezultat – kaže Božić.
Iako su učesnici naglasili da im veliki problem predstavlja činjenica da ne mogu prijaviti potraživanja, Božić naglašava da MLK sistem funkcioniše na principu platnog sistema i da potraživanja ne mogu biti unesena iz razloga što mogu biti sporna.
– Firme su bez velikog troška uspjele riješiti veliki iznos duga i mislim da niko ne bi trebalo da bude nezadovoljan. Problem nisu mogle riješiti firme koje imaju obaveze, a nemaju potraživanja i uvoznici. Za sada se pokazalo da je ovo najbolji način za rješavanje problema unutrašnjeg duga jer je, pored firmi iz Srpske koje su bile obavezne prijaviti dugove u kompenzaciji učestvovalo svega nekoliko privrednih subjekata sa sjedištem van RS koje su mogle učestvovati na dobrovoljnoj osnovi – kaže Božić.
Sistem multilateralnih kompenzacija i sesija, osim smanjenja unutrašnjeg duga, mogao bi na duge staze indirektno doprinijeti i jačanju domaće privrede tako što će se firme, znajući da mogu naplatiti veći procenat duga, postepeno sve više orijentisati na pronalaženje partnera iz Srpske.
Finalni rezultati druge multilateralne kompenzacije
111,45 miliona – prebijeni dug
100,04 miliona – prebijeni dug u redovnoj kompenzaciji
11,31 miliona – prebijeni dug u dodatnoj kompenzaciji
1,036 milijardi – prijavljeni dug
359,67 miliona – iznos koji je bilo moguće kompenzovati
10,8% – kompenzovani dug u odnosu na prijavljene obaveze
34,7% – obaveze koje je bilo moguće kompenzovati
Učesnici
1.562 – prijavili obaveze
1.327 – mogli da kompenzuju dug
1.100 – kompenzovali dug
467 – kompenzovali više od 50 odsto duga
233 – u potpunosti kompenzovali dug
Glas Srpske
Tagovi: banjalucka berzamilan bozicmultilateralna kompenzacijaprebijanje dugovavazno
Povezane vijesti
Komentari
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
