Preduzeća u Srpskoj masovno „bježe“ iz AD u DOO
26.01.2016. / 13:13
Više od 60 preduzeća prešlo iz transparentnih akcionarskih u zatvorena društva sa ograničenom odgovornošću
BANJALUKA, U Republici Srpskoj sve više akcionarskih društava prelazi u društva sa ograničenom odgovornošću što im smanjuje troškove, ali omogućava i znatno netransparentnije poslovanje. Sa Banjalučke berze u zadnjih pet godina delistirano je 61 preduzeće zbog prelaska u DOO i zatvorena akcionarska društva. Od tog broja u DOO je prešlo 55 preduzeća, a u zatvorena AD šest društava.
Među tim preduzećima su „Pobjeda“ Bijeljina, „Borac“ Trebinje, Fabrika za pocinčavanje Srebrenica, „1. maj metalska“ Banjaluka, „Mrkonjićputevi“, „Tržnica“ Banjaluka, „Banja Laktaši“, Fabrika vijaka Mrkonjić Grad, „Srbinjeputevi“ iz Foče i mnogi drugi.
Direktor Banjalučke berze Milan Božić kaže da je procesom privatizacije u RS predviđeno da veliki broj preduzeća bude pretvoren u akcionarska društva iako značajan broj njih nije bio spreman za takav vid vlasničke strukture. Pored toga, prema njegovim riječima, u tim preduzećima mali akcionari su masovno prodavali akcije po vrlo niskim cijenama jer nisu imali dividendu niti bilo kakve realne razloge da očekuju porast vrijednosti tih akcija.
„U takva preduzeća su dolazili investitori koji su željeli da u potpunosti kupe taj kapital i uspjevali su to uz relativno male iznose ulaganja“, naglasio je Božić.
Istakao je da je potrebno uraditi analizu uzroka zbog kojih mnogi bježe iz AD u DOO kao što su troškovi i organizacioni zahtjevi te razmisliti o eventualnom prilagođavanju zakonskih rješenja koja bi bila prihvatljivija za mala AD. Istakao je da postoje i prakse u okruženju gdje otvorena AD imaju bolji poreski tretman.
Prelazak u doo nije u interesu države
„Kod malih preduzeća je mnogo jednostavnije poslovati u formi DOO i to je jedan od razloga zašto su investitori koji su ispunili uslove da transormišu preduzeće to i uradili. Interes države sigurno nije da firme prelaze iz više transparentnih u manje transparentna društva, jer u transparentnijem društvo se ostvaruje mnogo više prilika za razvoj s obzirom da su im dostupniji izvori finansiranja“, rekao je Božić.
S druge strane, dodao je, takva preduzeća mogu mnogo više da utiču na ekonomski razvoj zemlje jer su im mogućnosti veće, mogu mnogo više da investiraju u nove tehnologije.
„Dakle, interes države je da se preduzeća korporatizuju, a ne da se zatvaraju“, naglasio je Božić.
Pored toga postoji i neposredan interes države za transparentnije poslovanje jer je kod akcionarskih društava vjerovatno mnogo lakše naplaćuju javni prihodi.
„U tim društvima je mnogo razvijenije finansijsko izvještavanje, mnogo su jači kontrolni mehanizmi i vjerovatno postoji mnogo manje prostora za utaju poreskih obaveza. To je jedan od razloga zbog koji se u nekim zemljama u kojima je akcionarstvo mnogo razvijenije na isti nivo društvenog proizvoda ostvaruje mnogo više javnih prihoda“, naglasio je Božić.
On je istakao da u RS u svega nekoliko sektora postoje dobro organizovane korporacije čijim akcijama se trguje na berzi, ali da upravljanje u takvim preduzećima još uvijek nije dovoljno razvijeno u poređenju sa korporacijama koje posluju u razvijenim zemljama.
Ekonomski analitičar Zoran Pavlović kaže da i zakon u RS predviđa da većinski vlasnik koji ima više od 90 odsto akcija može da kupi i preostale akcije i da je to jedan od razloga prelaska AD u DOO. S druge strane, kako ističe, mali akcionari u RS su potpuno nezaštićeni tako da su se uglavnom odlučivali da prodaju svoje akcije.
„Takođe, firme koje su na berzi moraju da imaju potpuno javne podatke o poslovanju, što vlasnicima naših kompanija baš i ne vole odlučuju se da vode svoj biznis kako su ga i do sada vodili smatrajući da tu nema ko šta da gleda. To je totalno naopako od onoga kako bi trebalo da bude“, naglasio je Pavlović.
Prednosti za vlasnike
Promjenom pravne forme iz otvorenog akcionarskog društva u društvo sa ograničenom odgovornošću dobija se sledeće:
– promet udjela se vrši bez posredstva Berze,
– dalji otkup udjela manjinskih vlasnika od strane većinskog vlasnika se odvija bez sprovođenja komplikovane procedure javne ponude za preuzimanje,
– nema ograničenja vezanih za definisanje cijene prilikom otkupa udjela od preostalih vlasnika,
– ostvaruje se veća kontrola nad trgovinom udjelima firme kroz ostvarivanje prava preče kupovine od strane postojećih akcionara,
– povećanje kapitala novim ulozima (novčanim ili nenovčanim) se vrši bez saglasnosti Komisije za hartije od vrijednosti,
– veća sloboda pri definisanju organa firme (nema obaveze vezane za postojanje Upravnog odbora) i odnosa među suvlasnicima,
– smanjuje se opasnost od primjene zakonskih kaznenih odredbi usljed ne izvršavanja ili propuštanja rokova za izvršenje propisanih radnji za privredno društvo,
– nema obaveze izrade i stalnog inoviranja Prospekta za trgovanje akcijama na Berzi,
– smanjuju se obaveze izvještavanja javnosti o bitnim događajima,
– mogućnost da se promjena pravne forme iskoristi za otkup akcija od manjinskih akcionara po tržišnoj vrijednosti, odnosno mogućnost da manjinski akcionari ostvare pravo na dobijanje tržišne vrijednosti svojih akcija i sl.
Na taj način ostvaruje se prilična ušteda u troškovima poslovanja jer se izbegavaju sledeći troškovi:
– revizija finansijskih izveštaja (samo za mala preduzeća),
– javno oglašavanje u dnevnim novinama i obavještavanje Berze i Komisije za hartije od vrijednosti prilikom sazivanja i održavanja sjednica Skupštine, planova poslovanja, isplate dividende i drugih bitnih događaja,
– prilikom otkupa udjela manjinskih vlasnika od strane većinskog vlasnika ne plaćaju se, kao kod otvorenog akcionarskog društva, naknada Komisiji za hartije od vrijednosti, troškovi obezbjeđenja sredstava na cjelokupan preostali iznos kapitala, izrade dokumentacije za odobrenje javne ponude, oglašavanja u dnevnim novinama i sl.,
– prilikom povećanja kapitala novim ulozima ne plaća se naknada Komisiji za hartije od vrijednosti, niti se mora plaćati brokeru/banci naknada za organizovanje upisa i uplate akcija,
– prilikom povećanja kapitala iz dobiti ne plaća se naknada Komisiji za hartije od vrijednosti, kao u slučaju emisije akcija kod otvorenog akcionarskog društva,
– troškovi nadzora Komisije za hartije od vrijednosti ne plaćaju se jer Komisija više neće vršiti nadzor,
– ne plaća se usluga izrade ili inoviranja Prospekta za trgovanje akcijama na Berzi, kao ni kasnije naknade Centralnom registru i brokerima.
CAPITAL: Marina ČIGOJA
Tagovi: banjalucka berzaizborizdvajamomilan bozicvazno
Povezane vijesti
Komentari
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
Pa ko je lud da ulaže u ovu prčiju, kad nema nikakve zaštite. Lokalne kabadahije sve sebi prisvojiše, malo im jedna firma pa imaju po 5 ili 6 firmi. Ne poštuju se mali akcionari, nikakve zaštite ni od Berze od nikoga. Radi se šta se hoće, kupuju se akcije preko nekoliko ljudi, za većinskog vlasnika. Ovi regulatori samo žmire…. Ja sam ulagao u ovu vašu Berzu ali sad vidim šta je ovo, i ja mislim da će se ovo ugasiti, skoro sve firme pređoše u doo
Iz ovog teksta vidimo koliko ima rupa u našim zakonima. Navešću primjer Tržnice Banja Luka. Kada je većinski vlasnik Tržnice postao vlasnik 90 odsto akcija, otkupio preostalih 10% akcija (to mu je dozvolio zakon) po tzv. tržišnoj cijeni. Prije toga nekoliko godina Tržnica nije dijelila dividendu. Tako da je od malih akcionara oteo dividendu i za te pare otkupio preostalih 10% akcija od malih akcionara. Tržnica je bila obavezna da isplati dividendu a tek onda da otkupi preostali 10% dionica po tržišnoj cijeni.
Ma sve je to u dosluhu sa ovim u komisijama. Mislim da ce svi oni odgovarati kad tad, sole pamet a oni sve to dozvolili da se pljackaju ljudi, nepismeni ljudi su vlasnici ogromnih firmi,imovine, ti ljudi se ne znaju ni potpisati, opljackali od naroda, a ti isti bivsi akcionari nemaju kruha da jedu. I ovi na berzi, Komisiji ko god je dozvolio nepravilnosti treba biti uhapsen, a ima toga koliko hoces, kad dodje pravi covjek na vlast koji ce nesto promjeniti pa da pohapsi sve ove redom! Prvo da krene od Berze i Komisije.
To su dozvolili ovi na Berzi i u komisiji kazem ti. Oni su mu dali, trznica je puno vise vrjedila, kupi za male pare pa onda uzivaj, otmi od naroda, ali dace bog da odgovaraju svi ovi. To su mahinacije sa dionicama, to sve moze drzava privatizovati ponovo.
Ha ha pa zatvorice berzu jos malo, bas mi drago ….