Capital.ba

Pošte Srpske se zadužuju za 13,5 miliona KM

29.05.2020. / 12:52

BANJALUKA – Uprava Pošta Srpske, na čelu sa direktorom Miladinom Radovićem, planira da ovo preduzeće do kraja godine kreditno zaduži za 13,5 miliona maraka, saznaje portal CAPITAL

Pošte Srpske

Trećina iznosa će biti realizovana kroz kratkoročne overdraft kredite, koji se inače koriste za krpljenje budžetskih rupa, dok će se za preostalih devet miliona maraka  preduzeće zadužiti na period od tri godine.

Kada se podvuče crta, samo po onovu troškova i kamata zaduženja će “Pošte” koštati blizu pola miliona KM.

Za sada, u ovoj godini “Pošte” su se zadužile kod “Intesa Sanpaolo” banke za 1,5 miliona maraka, koje će se vraćati u narednih 12 mjeseci.

Prije nekoliko dana, po gotovo identičnim uslovima raspisan je novi tender za zaduženje od dodatnih 1,5 miliona maraka, sa rokom otplate od godinu dana.

Prema planu javnih nabavki, kreditno zaduženje od devet miliona maraka će biti realizovan do avgusta mjeseca ove godine.

Podsjećamo, poslovna 2020. godina veoma je loše počela za „Pošte Republike Srpske“ jer su u prvom kvartalu ove godine poslovali sa gubitkom od gotovo milion i po maraka.

Iako je ovo preduzeće povećalo svoje prihode u odnosu na isti period 2019. godine za preko 700.000 maraka, došlo je do naglog povećanja rashoda i to za 1,4 miliona marka u odnosu na uporedni period.

Rashodi se najviše odnose na troškove zarada i naknada prema radnicima koji su viši za 800.000 maraka nego u istom periodu 2019. godine.

Obaveze po tom osnovu su prije svega rasle jer je u ovo preduzeće došlo preko 70 novih radnika u odnosu na prvi kvartal prošle godine.

Podsjećamo, u julu prošle godine, nakon 13 godina na funkciji direktora, Jasminka Krivokuća (SNSD) je svoju fotelju ustupila Miladinu Radoviću, kadru Ujedinjene Srpske iz Bratunca.

Nešto kasnije, u avgustu iste godine on je optužio Krivokuću da je lažirala podatke iz finansijskih izvještaja te da je umjesto dobiti od oko 800.000 marka koliko je prijavila, preduzeće ostavila u minusu od oko 130.000 maraka.

Prije nego što je predala dužnost direktora, Krivokuća je samo u 2019. godini kreditno zadužila „Pošte“ za osam miliona maraka.

CAPITAL: D. T.

Share Tweet Preporuči

Tagovi:

Povezane vijesti

Komentari

Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena. Sva polja su obavezna!

Komentari na članak: Pošte Srpske se zadužuju za 13,5 miliona KM

  1. Direkt

    Pametni ljudi napreduju, a budale se zadužuju. Stvarno se divim ljudskoj gluposti ljudi koji vode javna preduzeća u RS. Umjesto da idu na porast prihoda i profita od 5, 10 ili čak 20 odsto ili više na godišnjem nivou, oni projektuju rast od svega nekih pola, jedan ili uvrh glave jedan-dva odsto, pa se poslije čude zašto završe u minusu. Pa na maloj stopi rasta, mala promjena na dole može da dovede do negativnog poslovanja. Ne može se sa velikim gubicima i simboličnim rastom uspješno voditi Srpska. Ovaj novi direktor Pošta Srpske nažalost samo je nastavio politiku simboličnog rasta i krpljenja Pošta RS. Ovo preduzeće treba profesionalnu upravu, koja će Pošte dovesti u 2020 godinu, pošto Pošti treba prava nova svježina, novi servisi i proširenje mreže poslovnica na sve mjesne zajednice u RS, kao i modernizacija postojećih. U Srbiji Pošta ima i kablovsku mrežu i banku. Neka Pošte Srpske za početak kupe neku malu banku i spoje je sa svojom mrežom poslovnica. Eto jednog od načina kako od Pošte napraviti preduzeće sa ozbiljnim razvojem, a tu su i telekomunikacije. Neka Pošta Srpske pokrije RS svojom optičkom mrežom i ponude neku dobru i povoljnu ponudu interneta i drugih srodnih usluga. Recimo da Pošte imaju 100 hiljada klijenata interneta, telefona i televizije, neka je 50 KM po korisniku, to je nekih 5 miliona KM mjesečno ili 60 miliona KM godišnje i to samo od telekomunikacija i to samo na osnovu nekih 10 odsto od ukupne populacije stanovništva RS. To je otprilike koliko Pošte Srpske sada imaju prometa. Treća bi velika stvar mogla biti otvaranje banke. Naime, na nekih 100 hiljada klijenata, Pošta bi u svojoj banci mogla prikupiti i nekih 300-400 miliona KM depozita (3000-4000 KM prosječno po deponentu), a na osnovu toga čak 40 miliona KM obrta godišnje, što znači, da bi Pošte Srpske mogle da utrostruče sadašnji promet i dovedu ga na nivo od oko 150 miliona KM godišnje. Pošti treba i izgradnja nekog data centra, u koji bi bili podaci građana, institucija, kao i podaci privrede i drugih lica, koji bi da zakupe cloud. Da je pameti u menadžmentu Pošta Srpske, iste bi vredjele čak 200 miliona KM, čak i više vremenom, kao sada pola od Telekoma Srpske. Nažalost, Pošte Srpske su zapostavljene i zanemarene, u korist Telekoma Srpske, iako je i vrapcima na grani jasno da se te dvije firme ne sudaraju, s obzirom da ima dovoljno mjesta i za jedne i za druge. Osim toga, treba napomenuti da Telekom Srpske tj. M:Tel ima 50 hiljada korisnika interneta, tako da tržište RS je veliko, ma koliko se činilo malim, čak i ogromno, tako da ima mjesta za sve. Pošti nedostaje plan daljnjeg razvoja, pošto sudeći po sadašnjem nivou razvoja, Pošte RS nemaju više prostora za ozbiljan rast, sa postojećim uslugama koje imaju.

    Poštama treba kredit, ali ne za krpljenje, nego za uvođenje novih usluga. Velika je greška uzimati kredit zarad krpljenja, pošto to će “osakatiti” Pošte na dugoročnom planu. Pošte treba da se fokusiraju na razvoj i to na ozbiljan razvoj, a ne na krpljenje. Isto važi i za druga javna preduzeća u RS. Trebaju da se razvijaju i to ozbiljno, kako bi se razvijala i Srpska, a ne da se razvijaju na način da se zapošljavaju novi kadrovi, a da pritom nivo prometa i profita nije značajno povećan. Nažalost, ide se na najlakši način, a to obično rezultuje katastrofom. Srpskoj su potrebne strukturne i sveobuhvatne mjere reforme javnih preduzeća, kako bi cjelokupna privreda RS stojala čvrsto na nogama. Nažalost, ništa od toga još uvijek nema. I ono što se radi, na nivou je šminke, koja maltene ništa ne znači. Treba nam nova i prije svega jaka svježina. Bez toga, možemo samo i dalje unazad. Ova aktuelna vlast, na čelu sa Viškovićem, nažalost samo nastavlja Dodikovim utabanim stazama ekonomskog urušavanja Srpske na svaki mogući način, a to znači još veću ekonomsku katastrofu u najavi. Još kada na to se doda i situacija sa Koronom. Pod hitno je potreban zaokret na mnogo bolje, dok još postoji tržište za to.

  2. Veliki vodja

    A ko je naredio da se kupi novi prostor od Rogiuljica, koji nije uslovan za ono sto treba Postama Srpske. Pa zna se, veliki Baja, bog. Nema nikom napretka dok se pare trose kako Baja kaze. Novom direktoru je bitno da se slika sa Bajom i tacka. Sve ode u propast, ali dok mi padam na price Republike Srpske, Bakira, izdajnika oni kradu, otimaju, jebu, putuju…

  3. Dzaba ti sve

    Priuceni novinarski seljacicu, kako te nije sramota da napises “Trećina iznosa će biti realizovana kroz kratkoročne overdraft kredite, koji se inače koriste za krpljenje budžetskih rupa” ?! Ti znas ? Gdje si to ti radio kao finansijski direktor? Koji je to Dzsbudzet u realnom sektoru, je li ? Znas li koliko znanja moraš imati da se upustis pisati o preduzecima i finansijama?

    • Leo

      Strucnjak, a za sta se koriste overdfraft krediti nego za kratkorocne obaveze i krpljenje. Gdje si ti radio kao finansijski direktor…