Poljoprivrednici ogorčeni: Vlada prošle godine isplatila samo 24 od 60 miliona KM podsticaja!
11.01.2016. / 15:10
– Maletić: Podsticaji nisu nikada duže kasnili
– Dojčinović: Proizvođači mlijeka dobiju 50 odsto podsticaja
– Ministarstvo: Kasnimo, isplatićemo, ali ne znamo kad
BANJALUKA, Od planiranih 60 miliona KM podsticaja za 2015. godinu, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS isplatilo je poljoprivrednicima svega 24,8 miliona maraka ili 41 odsto, otkriva poslovni portal CAPITAL.ba.
Predsjednik Udruženja voćara RS Dragoja Dojčinović kaže da voćari nisu zadovoljni ni sa dinamikom isplate niti sa struktorom podsticaja. On naglašava da 50 odsto od ukupnih podsticaja neopravdano dobiju proizvođači mlijeka.
„Nije pošteno da neki proizvođači dobiju 50 odsto budžeta, a da drugi da ne dobiju ništa. Mljekari dobijaju oko 30 miliona KM. To nema nigdje u svijetu. Očito je da su oni nečiji miljenici. Najveći podsticaj za proizvodnju mlijeka dobija govedarska farma „Farmland“ iz Nove Topole“, rekao je Dojčinović za CAPITAL.
S druge strane, voćari i ostali proizvođači dobijaju daleko manji iznos.
„Voćari dobiju maksimalno 1,5 miliona KM. Iz podsticaja za prošlu godinu nismo dobili ni marke, već nam je isplaćen samo dio duga za 2014. godinu“, naglasio je Dojčinović.
Crna godina za poljoprivrednike
Predsjednik Udruženja poljoprivrednika Semberije Ljubo Maletić kaže za CAPITAL da podsticaji u RS nikada nisu duže kasnili i da je pitanje kako će ratari preživjeti 2016. godinu.
„Isplaćen je dio za mlijeko i dio za pšenicu, ali ima još mnogo toga što nije isplaćeno i mislim da će 2016. godina biti još crnja i žalosnija za poljoprivredne proizvođače. Od našeg zahtjeva da ratari dobiju 120 miliona KM podsticaja nije bilo ništa, dobili smo svega 60 miliona, a sada nam ni to ne isplaćuju, kazao je Maletić.
On je istakao da ni sam princip dodjele podsticaja nije dobar, navodeći da od 23 miliona KM koje dobiju proizvođači mlijeka, veći dio tog iznosa dobijaju veliki farmeri.
„Čudno je da je mlijeko koje oni proizvedu uvijek prve klase, a od malih proizvođača van klase, a zajedno ga stavljaju u cisternu i prebacuju u fabriku. To je čista prevara poljoprivrednih proizvođača“, naglasio je Maletić.
Predsjednik Saveza udruženja poljoprivrednih proizvođača RS Stojan Marinković ističe da neblagovremena isplata podsticaja dodatno stavlja seljake nepovoljan položaj, ali da oni nemaju mehanizme da odgovore na to.
„Ono što je posebno bitno i na što smo i do sada ukazivali je neophodnost zaštite domaće proizvodnje. Mi smo ugroženi sa strane, uvozi se sve i svašta i niakve subvencije nam ne mogu pomoći bez uređivanja tržišta“, rekao je Marinković.
U Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS su za CAPITAL potvrdili da je Agencija za agrarna plaćanja lani isplatila 52,04 miliona KM podsticaja, ali da se od tog iznosa 27,24 miliona KM odnosilo na dug po osnovu podsticaja iz 2014. godine, dok se razlika od 24, 79 miliona KM odnosi na isplatu podsticaja iz 2015. godine. Kažu da će isplatiti sve podsticaje, ali ne navode kada će se to tačno učiniti.
„Sva sredstva namijenjena za podsticaj u 2015. godini biće isplaćena, kao što su isplaćena sva sredstva po osnovu podsticaja u 2014. godini. Ministarstvo nema nikakvih dugovanja iz ranijeg perioda, kao što posljednje dvije godine nema nikakvih prekoračenja obima sredstava namijenjenih podsticajima“, naglasili su u Ministarstvu.
CAPITAL: Marina Čigoja
Tagovi: dragoja dojcinovicizborizdvajamoljubo maleticpodsticajipoljoprivredavazno
Povezane vijesti
Komentari
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
Asocijacija poljoprivrednih udruzenja Sembrije (APUS) je o ovom pricala prije dvije godine i da ce nastati problemi u sektorskom razvoju poljoprivrede. Takode smo, naglasili da forsilranje pojedini grana poljoprivrede, tj. mljekarstva dovesti do slabljenja ostali sektorau agraru. Tako da vocarstvo i povrtlarstvo, kao uzgoj ljekovitog i sumskog bilja gde Repulika Srpska ima veliki sanse da bude konkurretno na trzistima okruzenja, pa cak i na trzistu EU se zapostavlja, zbog velikih subvencija mljekarskom sektoru.
Danas, kada se analiza sektor mljekarstva, moze se zakljuciti da veliki dio malih farmi nesta i da ostale samo srednje i velike farme. Tako da danas imamo negde oko 4.000- 5.000 gazdinstava koji se bave proizvodnjom mlijeka ,a do pre par godina je bilo oko 12.000. I pored veliki subvencija mljekarskom sektoru i dalje je taj sektor nekokuentan u odnosu na okruzene. Postavlja se pitanje u cemu je problem?
Takode, jedno od kljucnih pitanja je i provodenje agrarne strategije do 2020. godine? Gde bi izdvajanje za poljoprivredu trebalo da bude 6% ukupnog budzeta RS za svaku godininu do 2020. godine? U ovoj se strategiji takode predvida da subvencije mljekarskom sektoru budu ukinute u 2017. godini, i da ce subvencionisati samo ektezivna proizvodnja mlijeka (mlijeko koje daje krave koje za hranu koriste ispasu).