Capital.ba

Plaćanje na 24 mjeseca agonija za proizvođače

25.03.2016. / 19:06

trgovinaBEOGRAD, Zakon o rokovima naplate u Srbiji ne poštuju ni privatne ni državne firme. Proizvođači hrane na pare čekaju 138 dana iako je po zakon samo 60.

U Srbiji zbog hronične besparice privrednika svi svima duguju, što vodi nepoštovanju rokova plaćanja. Samo su “na papiru” regulisani zakonski termini do 60 dana, dok se kod nas u praksi, u prosjeku, na novac za robu i usluge čeka duplo više – 138 dana, pišu Večernje novosti.

Veliki sistemi za proizvodnju dnevnih namirnica na naplatu čekaju 90, a često kažu premaše i 100 dana. “Novosti” su anketirale na desetine firmi. U mesnoj industriji su potvrdili od nekoliko proizvođača, najčešći rok isplate je između 60 i 85 dana.

U zavisnosti od finansijske snage, prodajni lanci diktiraju duže rokove naplate, a prednost je na većim trgovinama. Tendencija je da neki maloprodajni lanci nude rokove od dva do šest mjeseci, čak i kompenzacije. Jedan proizvođač  je rekao da ga trgovci uslovljavaju visokim rabatima, odnosno popustima za plaćanje robe unaprijed.

“Traže nam robu ispod proizvodne cijene i nude uplatu unapred”, rečeno je u jednoj fabrici hrane srednje veličine.

“Ako im damo na gubitku smo, ako čekamo da nam se roba plati poslije pola godine, opet gubimo, ne možemo da servisiramo naše dobavljače i obaveze i polako ali sigurno gušimo jedni druge. Ovako neće moći još dugo”, rekli su za “Novosti”.

Najduže se čekao novac u lokalnim samoupravama. Tu su rokovi i do pet, šest mjeseci. U Uniji poslodavaca Srbije naglašavaju da bi država morala posebno ažurno da kontroliše kako javni sektor, odnosno kako budžetski korisnici ispunjavaju svoje obaveze, tako i privatni sektor.

“Kašnjenja u isplati nanose veliku štetu privredi, vratili smo se na nivo visoke nelikvidnosti”, ističe Nebojša Atanacković, predsjednik Unije poslodavaca Srbije.

“Krenulo se ozbiljno prvog mjeseca primjene tog zakona, u januaru ove godine, međutim, ubrzo se od toga odustalo i nastavilo po starom”, kaže on.

Na tako veliku “rastegljivost” rokova utiče i slaba kupovna moć. Promet u maloprodaji je u posljednjih pet godina u stalnom padu. Da bi sačuvali mušteriju, trgovci daju sve duže rokove kod plaćanja. A onda te mjesece čekanja prebacuju na dobavljače, kojima ne plaćaju robu.

“Kriza tražnje veoma je duboka i mnoge firme su na rubu bankrota, a to važi i za mnoge trgovce, kao i njihove dobavljače”, kaže za Dragoljub Rajić, privredni konsultant.

“Trgovci su zbog besparice prinuđeni da robu daju na odloženo plaćanje na tri, šest, 12 i 24 mjeseca, pa se to odražava i na dobavljače, a najugroženiji su proizvođači”, rekao je on.

Promjene Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama će, dodaje Rajić, možda uticati na skraćenje rokova plaćanja u javnom sektoru, ali u privredi je to teško očekivati.

“Kada bi se svi trgovci natjerali da u kraćim rokovima plaćaju dobavljačima, mnogi među njima bi otišli u gubitke i najposle zatvorili ili bi poručivali znatno manje količine robe, jer bi morali da ukinu odloženo plaćanje, pa bi se prodaja prepolovila”, dodaje Rajić.

“Nažalost, u Srbiji hronično nedostaju investicije i bolji uslovi poslovanja s manjim troškovima da bi privreda prodisala. To bi polako počelo da vraća privredu u normalu i onda bi se rokovi plaćanja skraćivali”, kaže on

Zbog nemogućnosti da naplate svoju robu i usluge, privrednici dolaze u veoma tešku situaciju. Da bi izmirili obaveze za PDV, isplatili zarade i sve obaveze koje državi sleduju, a gdje su kontrole stroge, podižu kratkoročne kredite uz kamatu od 12 do 14 odsto. Većina firmi poslije ima problema da te zajmove vrati. Večernje novosti

Share Tweet Preporuči

Tagovi:

Povezane vijesti

Komentari

Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu info@capital.ba

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena. Sva polja su obavezna!