BANJALUKA – Obaveze privrede Republike Srpske i dalje se povećavaju i na kraju prošle godine su dostigle 17,22 milijarde KM, pokazuju podaci Privredne komore RS.
„Ukupne obaveze privrede u 2018. godini iznosile su 17,22 milijarde KM i u odnosu na 2017. povećane su za 5,4 odsto. U strukturi obaveza, dugoročne obaveze iznose 6,69 milijardi KM i povećane su za 2,6 odsto, a kratkoročne obaveze iznose 10,53 milijardi KM i veće su za 7,3 odsto u odnosu na prethodnu godinu“, navedeno je u analizi Privredne komore RS.
Povećana su i kratkoročna potraživanja privrede i to za 8,6 odsto te su na kraju 2018. godine iznosila su 5,05 milijardi KM.
Potraživanja od kupaca iz inostranstva iznose 488,64 miliona KM, što je za 19,6 odsto više u odnosu na 2017, dok su potraživanja od kupaca u zemlji u 2018. iznosila 2,73 milijarde KM i manja su za 0,6 odsto u odnosu na 2017. godinu.
Neto dobit privrede lani je iznosila 1,66 milijardi KM i veća je za 172,5 miliona u odnosu na godinu ranije, dok je ukupan gubitak bio 409,2 miliona KM i smanjen je za 15,1 odsto u odnosu na 2017. godinu.
U Privrednoj komori RS kažu da se firme i dalje suočavaju sa problemom održavanja likvidnosti.
„Koeficijent tekuće Iikvidnosti u 2018. godini iznosio je 1,09 i viši je u odnosu na prethodne godine. Ako se uzme u obzir da normalan koeficijent za održavanje tekuće likvidnosti izmađu 1 i 2, tada se vidi da se privreda Republike Srpske i dalje suočava sa problemom održavanja tekuće likvidnosti“, navode u Komori.
Finansijske izvještaje Agenciji za posredničke, informatičke i finansijske usluge (APIF) u prošloj godini je predalo 10.071 firmi, što je za 154 pravna lica više u odnosu na 2017. godinu.
CAPITAL: M. Čigoja
2 komentara
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu info@capital.ba
U nas je izgleda grcki scenario vec tu, ako uzmemo u obzir kolika smo zemlja. Ovo ako nije cak i americki scebarui. Nazalost, ne nadzire se kraj zaduzenjima.
Grcki scenario se odnosi na dug drzave. Ovo je dug privrede. Vecina preduzeca koja “cine” taj pojam privreda su mala preduzeca u privatnom vlasnistvu. Tako da to nema direktne veze sa drzavom. Propast bilo kod od tih preduzeca ne znaci obaveze za drzavu. Negativno bi uticalo u smislu pada prihoda od poreza ali ne i novu obavezu za drzavu. To sto se privreda zaduzuje ne znaci obavezno propast. Ni jedna ozbiljna firma ne moze moze da finansira ozbiljnije investicije bez kreditne podrske banaka a to znaci dodatno zaduzivanje. Ovako prezentovani podaci sami od sebe ne govore bas mnogo.
Bolji pokazatelj bi bio npr statistika blokiranih racuna. Tacnije receno da se objavi lista preduzeca koja imaju blikirane racune i zbig njihovog doprinosa bdp-u. To bi malo realnije pokazalo koliki procenat privrede je u blokadi.
Inace statistika je tacan rezultat netacnih podataka….