TREBINJE – Nakon neuspješnog pokušaja dokapitalizacije u januaru, Uprava „Hidroelektrana na Trebišnjici“ (HET) odlučila je da promjeni uslove pod kojima će obezbijediti dodatni novac pa će tako emitovati manje akcija nego što je prvobitno planirala, a povećali su i cijenu po akciji sa 0,29 KM na 0,46 KM.
„Po osnovu druge emisije redovnih (običnih) akcija javnom ponudom Preduzeće emituje 280.000.000 akcija, nominalne vrijednosti jedna KM po jednoj akciji, ukupne vrijednosti emisije 280.000.000 KM. Prodajna cijena akcija za akcionare koji koriste pravo preče kupovine utvrđuje se u iznosu od 0,46 KM po jednoj akciji“, navedeno je u Odluci o povećanu kapitala HET-a koju će razmatrati Skupština akcionara na sjednici 26. februara.
U Odluci se dodaje da će se cijena za preostale akcije, nakon isteka roka za korišćenje prava preče kupovine, formirati na Berzi, po principu višestrukih cijena – kontinuirana javna ponuda.
„Druga emisija akcija smatraće se uspješnom ako u roku od 20 dana, predviđenom za upis i uplatu akcija, bude upisano i uplaćeno minimalno 60 odsto od ukupnog broja ponuđenih akcija“, definisano je u Odluci o drugoj emisiji.
Propala dokapitalizacija
Podsjećamo, pred Skupštinu akcionara HET-a 21. januara stavljene su na glasanje, između ostalog, Odluka o povećanju kapitala HET-a i Odluka o drugoj emisiji redovnih (običnih) akcija HET-a javnom ponudom, a koje su podrazumijevale da se to preduzeće dokapitalizuje emisijom 435 miliona akcija javnom ponudom na Banjalučkoj berzi.
Stručnjaci su tu namjeru HET-a ocijenili pokušajem privatizacije, ali su iz ERS istakli da to nije tačno i obećavali da će Matično preduzeće zadržati 65 odsto vlasništva, a fondovi 15 odsto, čime će to preduzeće i dalje ostati u vlasništvu Republike Srpske.
Mali akcionari su bili ogorčeni i tvrdili su da je na sceni smišljeno otimanje pola (46,5 odsto) vrijednosti akcija malih akcionara.
Fondovi su dovedeni u nezavidan položaj jer nije bilo izvjesno da će imati potreban novac za dokapitalizaciju, a “isplivala” je i namjera FBiH i njene “Elektroprivrede BiH” da kupi akcije HET-a.
Vlada Srpske je po svemu sudeći “povukla ručnu” pa je Matičnom preduzeću sugerisala da prilikom glasanja o navedenim odlukama bude suzdržano, te pomenute odluke nisu usvojene.
Zatim su uslijedile naprasne dopune Zakona o tržištu HOV što je ocijenjeno „novom klopkom za akcionare“, ako se uzme u obzir propali plan o dokapitalizaciji HET-a.
Narodna skupština RS usvojila je 8. februara dopune Zakona, po hitnom postupku, a već 10. januara Nadzorni odbor HET-a donio je navedene nove odluke o dokapitalizaciji HET-a.
CAPITAL: Svjetlana Šurlan
11 komentara
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu info@capital.ba
Ej ali strucnjaci ovo rekli…hahaha e moji strucnjaci
Mogli su ovo ljepše odraditi da svi budu zadovoljni, a ne ovako zeznuti 100000 gradjana RS, koji imaju akcije direktno i preko fondova. Ja imam akcije, i uzece mi 40% vrijednosti. Ja razmisljam na izborima još glasova za Gosp. Koji ovi radi. A koja sam ja budala…
Nema ovdje nikakvog pokušaja privatizacije! Mali akcionari sigurno neće učestvovati u dokapitalizaciji. Poslije ove dokapitalizacije država će povećati svoj dio, to se vidi iz aviona, opozicija tu griješi.
Ovdje je bit po kojoj se cijeni akcija ide u dokapitalizaciju, vidi članak: https://www.capital.ba/mali-akcionari-dodik-ce-biti-upoznat-da-uprava-ers-radi-na-stetu-gradjana-het/
Ova druga predložena cijena (0,46 KM/akciji) je isto pljačkaška 5,2 puta manja od knjigovodstvene vrijednosti akcija (kapital preduzeće podeljen sa brojem akcija).
Što je cijena niža to je od malih malim akcionara oteto više imovine (manja knjigovodstvena vrijednost akcija nakon dokapitalizacije)!
Pa šta da radimo?
Najispravnije bi bilo da je cijena za dokapitalizaciju početna bila duplo veća od knjigovodstvene. Sve akcije se stave na berzu i odredi minimalan iznos sredstava koji se treba dobiti da bi dokapitalizacija bila uspješna. Starta se sa prodajnom =4,64KM i u slučaju da se ne prodaju potrebne akcije prvi dan svaki sledeći dan se smanjuje cijena za 3% dok se ne dobije kupac za potreban broj akcija koji se treba prodati po toj cijeni. Kad se unese u sistem kupovni nalog-nalozi da se zadovolji uslov da se prodajom akcija dobije određeni iznos sredstava sistem zaključuje posao. Zaključujući posao isti dan akcionari koji to žele mogu unijeti naloge da iskoriste pravo prvokupa po postignutoj cijeni. Neprodate akcije ostaju u sistemu dok se ne prodaju odnosno dok ih sistem automatsi ne povuće prema već donesenoj odluci na skupštini. Ovakav sistem bi bio najbolji, potražnja bi odredila cijenu i nebi bilo pljačke malih akcionara. Svi bi bili zadovoljni. Većinski bi imao mogućnost ispravne dokapitalizacije a ako neko unese nalog da kupi akcije po dosta većoj cijeni mogu mu se akcije i prepustati. Ostvaruje se dobra dobit preko akcija koje posjeduješ. u svakom slučaju bolje je za sve da se akcije prodaju po što većoj cijeni. Država će naplatiti porez ako se ostvari dobit iz prodaje akcija, Het će za manji broj akcija dobiti više sredstava i biti uspiješnija u poslovanju a i mali akcionari će biti zadovoljni. Manja cijena od knjigovodstvene se doređuje ako se teži da se netkom pogoduje i teži otimanju dijela kapitala od akcionara koji vjerovatno neće učestvovati u dokapitalizaciji.
Transferne cijene plaćaju RITE Gacko 38 KM/MWh a cijena na berzi 400 KM i više… Ovo je teški kriminal… Kako ovo može ovako ? Dovode ove firme u propast.
HETR trenutno ima 3709 akcionara. Što se tiče fondova, oni imaju HETR, a vaučeristi ili ulagači imaju fondove. Ne postoji ulaganje u HETR preko fondova.
Ne vidim zašto ste se svi uhvatili knjigovodstvene cijene po akciji (BVPS)? Ona “igra ulogu” samo prilikom preuzimanja, za hartije koje ne ispunjavaju kriterij likvnidnosti i kod raspolaganja imovinom velike vrijednosti (preko 30%) za otkup od nesaglasnih akcionara.
Ono što je bitno malim akcionarima je tržišna cijena, A ona zavisi od uspješnosti poslovanja preduzeća, a ne od same veličine imovine koju ima. U slučaju dobrih preduzeća čak i veća od knjigovodstvene, pat tako za TLKM imate tržišnu 1,54 KM, a knjigovodstvenu 1,39 KM.
Druga problem je što mali akcionari očekuju da država, tj. većinski akcionar uloži novac u preduzeće, ali da ne uradi dokapitalizaciju. Logično je da ulaganjem novca svaki akcionar, pa i država, želi da se svoje procentualnu učešće u vlasništu poveća.
U konkretnom slučaju je problem što se ne zna koji iznos novca država “ubacuje” u HETR, na koji način i u koju svrhu. A pogotovo je problem “otkupne” vrijednosti novoemitovanih akcija, kao i samog učešća ostalih akcionara. Je li u pitanju zatvorena ponuda unaprijed poznatom kupcu, ili je neka vrsta javne ponude? Ima li prospekta koji treba da odobri KHoV? Ili je u pitanju djelimična privatizacija “ispod ruke”? Mnogo stvari su zbrzali, a n hitna izmjena Zakona nije riješila suštinske probleme dokapitalizacije.
Dragi moj Akcionar, Svi fondovi imaju akcije HET, od njih 14 većih fondova imaju ukupno 143.845.445 dionica HET, HEDR i HELV. To nije mali broj i to je negdje oko 15 % svake firme. A mi onda ( građani RS ) imamo akcije fondova. Ima preko 100.000 gradjana koji ce se ovako oštetiti.
Šta misliš da im plate struju po 400km/mwh. Kolika bi onda bila cijena struje domaćinstvima? Sigurno nešto veća od 110km/mwh koliko je sada…
Nije sve baš crno-bijelo…
Poslije oktobra sve zajedno ih poslati u Focu da tucaju kamen.