Najprofitabilniji mesni prerađivači u BiH lani zaradili 60 miliona KM
01.06.2022. / 11:24
BANJALUKA, SARAJEVO – Deset najprofitabilnijih kompanija koje se bave preradom mesa u BiH lani je zaradilo impozantnih 60 miliona KM, pokazala je analiza portala CAPITAL na osnovu finansijskih izvještaja ovih preduzeća.
Foto: Rawpixel
Trećinu ovog profita ostvario je lider po dobiti “Atlantic Argeta” koja je čija zarada prošle godine bila 20,5 miliona KM.
Na drugom mjestu je “MADI” sa 17,8 miliona KM dobiti, dok je “Perutnina Ptuj-BH” treća sa profitom od 8,3 miliona.
Nekoliko kompanija iz Republike Srpske uspjelo je u 2021. godini ostvariti milionske profite, ali brojke pokazuju da su i dalje vodeći igrači iz oblasti prerade mesa kompanije iz Federacije BiH.
Profit “Atlantic Argete” 20,5 miliona
Sarajevska “Atlantic Argeta” prošle godine inkasirala je 104,3 miliona KM prihoda, a profit ovog preduzeća bio 20,5 miliona KM.
Taj profit je za 2,3 miliona KM veći nego 2020. godine kada su zaradili 18,2 miliona KM.
Firma koja posluje u okviru ljubljanske “Droga Kolinska” lani je imala 157 radnika, a godinu ranije četiri radnika manje.
Najveća kompanija po prihodu je tešanjski “MADI” . Čak 186 miliona KM “leglo” je prošle godine na račun ovog giganta.
Zarada koju je “MADI” ostvario lani bila 17,8 miliona KM, a do tog uspjeha došli su sa 585 radnika.
Godinu ranije, uz prihod od 159 miliona KM “MADI” je imao profit od 11,7 miliona KM.
U kasu “Perutnine Ptuj-BH” u 2021. godini slilo se 87,5 miliona KM, a prijavljena zarada kompanije sa sjedištem u Brezi bila 8,3 miliona KM.
To je za skoro dva i po miliona više nego 2020. godina kada je ova firma imala dobit od 5,7 miliona KM.
Lani su zapošljavali 319 radnika, a godinu ranije imali su 334 zaposlena.
“Ovako” sa sjedištem u Sarajevu zaradio je prošle godine 2,2 miliona KM, iako je imao prihod od 41,5 milion maraka.
Ovako je 2020. godine uz nešto manji prihod, a koji je iznosio 36,3 miliona KM, ipak imalo veći profit.
Zarada “Ovaka” u 2020. godini bila je 3,8 miliona KM.
U top deset najprofitabilnijih mesnih prerađivača u BiH “upao” je i “IM Semić” iz Visokog čija je dobit prošle godine bila 1,4 miliona KM, uz prihod od 42,5 miliona KM.
Pad dobiti “Akova Impexa”, a drugi po prihodu
Kompanija “Akova Impex” je na drugom mjestu po ostvarenom prihodu u prošloj godini. Ova sarajevska firma lani je prihodovala 163,3 miliona KM.
Iako su vodeće kompanije u mesnom biznisu prošle godine bilježile rast dobiti, ovo preduzeće imalo je lani značajno manju dobit nego 2020. godine.
Naime, ova kompanija prodajno-distributivnog karaktera koja na tržište plasira više od stotinu različitih proizvoda kompanija “Ovako” i “BROVIS” zaradila je lani 1,1 milion KM.
To je drastičan pad profita ako se uzme u obzir da im je dobit godinu ranije bila 4,7 miliona KM.
Prohodovali 95,7 miliona, a nisu u top 10 po profitu
Zanimljivo, među deset najprofitabilnijih kompanija iz oblasti prerade mesa nije se našla “Bajra” iz Travnika, iako se radi o firmi koja je u vrhu po ostvarenom prihodu, a koji je iznosio 95,7 miliona KM.
Veći prihod od preduzeća u vlasništvu Hajrudina Haseljića imali su samo “MADI” „Akova Impex“ i “Argeta”.
I pored ovako impozantnog prihoda, ova travnička firma, lani je prijavila samo 731.000 KM dobiti.
I godinu ranije ovo preduzeće je imalo neobično malu dobit na osnovu prihoda. Barem tako stoji u finansijskom izvještaju kompanije. Naime “Bajra” je tada uz 92,5 miliona KM prihoda prijavila profit od 280.000 KM.
“PP S”, “Tulumović” i “ZP Komerc” uvećali dobit
Kada se u pitanju mesni prerađivači sa sjedištem u Republici Srpskoj, među milionskim profiterima našla se i srbačka kompanija “PP S”.
Lani je zarada ovog preduzeća koje posluje u okviru “Perutnine Ptuj” bila 3,3 miliona KM uz ostvaren prihod od 62,2 miliona mraka. Poslovnu 2020. godinu ova firma završila je sa profitom od 2,6 miliona KM.
I “Mesna industrija Tulumović” lani je uvećala svoju dobit u odnosu na prethodnu godinu .
Laktaška kompanija sa 162 zaposlena radnika zaradila je 2,4 miliona KM što je 800.000 više nego 2020. kada im je dobit bila 1,5 miliona KM.
Ostvaren prihod firme u vlasništvu Đoke Tulumovića lani je iznosio 88,2 miliona KM, a 2020. godine bio je 20 miliona KM manji.
Druga firma iz Laktaša koja je zabilježila milionski profit je “Mesna industrija Dim”.
Preduzeće u vlasništvu Dušana Travice lani je zaradilo 1,2 miliona KM uz prihod od 23,8 miliona KM. Istu zaradu “Dim” je ostvario i 2020. godine, ali je imao dva miliona manji prihod.
U društvu kompanija sa milionskim profitim našla se i jedna firma sa sjedištem u Semberiji.
Naime, bijeljinski “ZP Komerc” lani je, u odnosu na 2020. godinu, uvećao dobit za milion KM.
Profit kompanije Ljubiše Rosića u 2021. godini iznosio je 1,6 miliona KM, iako godinu ranije nisu prebacili milion te im je tada čisto ostalo 610.000 KM.
Međutim, “ZP Komerc” lani je imao 3,7 miliona KM manji prihod u odnosu na godinu ranije kada je iznosio 38,5 miliona KM.
Prošle godine ova firma je zapošljavala 200 radnika.
Meso poskupjelo i do 50 odsto
Milionske profite sve ove kompanije ostvarile su lani kada su cijene mesa u BiH bile znatno niže od sadašnjih.
Međutim, među onima koji trpe ogromne posljedice zbog inflacije, sada su našli i proizvođači i distributeri mesa u BiH.
Cijena gotovo svih mesnih proizvoda ove godine poskupjela je i do 50 odsto.
To je direktan udar na uzgajivače, koji, kako tvrde, više ne vide gotovo nikakvu perspektivu u uzgoju stoke.
U martu je naročito poskupjela piletina pa je tako cijena pilećeg filea na rafovima u marketima iznosila od 8,50 do devet KM.
Ipak, cijena pilećeg mesa u maju je doživjela blagi pad u odnosu na mjesec ranije, ali peradari i dalje upozoravaju da je ova grana poljoprivrede pred najvećim izazovima.
Inače, ova grana poljoprivrede u BiH indirektno zapošljava oko 25.000 radnika.
U budžet po osnovu PDV-a peradari uplate oko 50 miliona maraka godišnje.
CAPITAL: Ratko Bogosavac
Tagovi: mesoprerađivači mesa
Povezane vijesti
Komentari
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
