Na kosovsko tržište i posle ukidanja taksi uglavnom idu sirovine
05.04.2020. / 13:02
BEOGRAD – Srbija je od ukidanja taksi od 100 odsto na sirovine koje se prodaju na kosovskom tržištu izvezla do 1. aprila oko 300 kamiona robe, uglavnom pšenice, a od ukidanja te takse na finalne proizvode, uz uvođenje mera reciprociteta od 1. aprila do danas izvezla simbolične količine gotovih proizvoda, rekli su danas privrednici za Betu.
Predstavnici kompanija ocenili su da je potrebno izvesno vrijeme da poslovni partneri obnove trgovinske veze, ali su skeptični obzirom na to da je kosovska vlada 31. marta ove godine usvojila Odluku o postepenoj primjeni reciprociteta kao principa u odnosima sa Srbijom.
Ministar trgovine Srbije Rasim Ljajić rekao je da je uvodenje reciprociteta koji je Priština najavila gore nego jednostrane takse od 100 odsto.
“Neka roba je išla ipak, zanemarljivo, ali je išla. Ako se uvede reciprocitet na način na koji se najavljuje – da na svim fakturama mora da piše da se isporučuje za Republiku Kosovo – ta roba neće ići, jer naši carinski organi ne mogu da prepoznaju ta dokumenta”, kazao je Ljajić.
Dodao je da će trgovina u tom slučaju “biti nula” i istakao da jedini smisao ima odluka da potpuno budu ukinute jednostrano uvedene takse i da se stanje vrati kako je bilo prije 21. novembra 2018. godine kada je uvedena.
Odlukom o postepeno primjeni reciprociteta kao principa u odnosima sa Srbijom koja je doneta 31. marta ove godine predviđeno je da fitosanitarni sertifikati i prateća dokumentacija za prehrambene i neprehrambene proizvode podležu graničnoj fitosanitarnoj kontroli, kao i veterinarski sertifikati za hranu i neprehrambene proizvode uz napomenu da će se rezultati kontrole razmatrati svakih mesec dana.
Odluka o ukidanju takse oročena je do 15. juna.
Radna grupa za trgovinske barijere kosovske vlade optužila je Srbiju i Bosnu i Hercegovinu (BiH) da ne poštuju CEFTA sporazum i da kosovskim trgovcima “nisu nudile jednak tretman koji su imale firme iz tih zemalja na Kosovu, pa je saradnja bila asimetrična”.
Srbija, kako je navela ta radna grupa primjenjuje necarinske prepreke pa za robu koja je u tranzitu za Kosovo traži fitosanitarnu i veterinarsku dokumentaciju izdatu u njenim nadležnim institucijama, kao i da se poštuju njeni nacionalni standardi.
“Vlast u Srbiji ne priznaje vozila registrovana na Kosovu, uključujući i komercijalne kamione, kao i poljoprivredne proizvode sa etiketom da su proizveden u republici Kosovo, i traži dodatne analize za proizvode izvezene u Srbiju”, navela je radna grupa.
Dodaje se da Srbija ne priznaje Kosovo kao nezavisnu državu i ne prihvata njenu zvaničnu dokumentaciju pa se “Kosovo okrenuo izvozu na jug Srbije u Preševo, Bujanovac i Medveđu”.
Ističe se da je u 2018. godini glavna prepreka bila tranzit sirovina kroz Srbiju za Kosovo jer je kosovskim kompanijama tražen dokument Ministarstva poljoprivrede Srbije zbog čega su kosovske kompanije morale da koriste alternativne pravce ili registruju firme u zemljama EU ili Sjevernoj Makedoniji.
Navodi se da kosovske kompanije koje su planirali izvoz otpadnog papira u Srbiju ne mogu da dobiju dozvolu Ministarstva za zaštitu životne sredine Srbije.
Srbija, kako se navodi, ne priznaje ni potvrdu Kosova o uvozu nafte i gasa kao ni registarski tablice Kosova, a nije priznala ni 400 diplomata koji su po Briselskom sporazumu dobili sertifikat Evropske asocijacije univerziteta.
Radna grupa je navela da radi uravnoteženja trgovine sa Srbijom i BiH Kosovo razmatra mere reciprociteta i za sva dokumenta i prakse koji utiču na pitanja trgovine.
Mjere reciprociteta se odnose i na priznavanje svih profesionalnih kvalifikacija, kao što su diplome, potvrde, licence, dozvole i druga dokumenta koja izdaje kosovska vlast.
U te mjere spada i priznavanje registarskih tablica za autobuse, kamione i automobile, kao i priznavanje ličnih dokumenata ličnih karti, pasoša i vozačkih dozvola.
U predlogu mjera radne grupe se navodi i da ne postoje pouzdani dokazi da su takse donele značajnu korist kosovskoj ekonomiji.
Vrijednost robe koju Srbija godišnje plasirala na to tržište je prije uvođenja taksi bila oko 450 miliona evra. Beta
Povezane vijesti
Komentari
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu info@capital.ba
