Mrkonjić: Na Koridoru 11 se radi “punom parom”
29.06.2012. / 15:24
UB/LAJKOVAC, Radovi na izgradnji Koridora 11 od Uba do Lajkovca i od Ljiga do Preljine obavljaju se punim kapacitetima, izjavio je danas ministar za infrastrukturu i energetiku Srbije Milutin Mrkonjić tokom obilaska radova.
Mrkonjić je izrazio zadovoljstvo dinamikom izvođenja radova na tim dionicama budućeg autoputa prema Crnoj Gori, ističući da su se radovi sve vrijeme odvijali putnim intenzitetom i da na njih nije uticalo čekanje na formiranje nove vlade.
“Radovi ne smiju da čekaju, bez obzira na to što se čeka na formiranje nove vlade”, naglasio je Mrkonjić.
On je pohvalio domaće građevinare angažovane na dionici Ub – Lajkovac i azerbejdžansku firmu “Azvirt” koja gradi autoput od Ljiga do Preljine. Koridor 11 treba da poveže Rumuniju, Srbiju, Crnu Goru i Italiju trasom Temišvar – Beograd – Bar – Bari.
Dionica Ub – Lajkovac, dugačka 12,7 kilometara, dio je budućeg autoputa prema Crnoj Gori. Na toj dionici koja se finansira iz budžeta biće izgrađeno 13 mostova, od kojih pet velikih u dužini između 100 i 500 metara, petlja kod Lajkovca i prateći objekti, a radove izvode Putevi Užice i preduzeće Planum.
Za izgradnju dionice od Ljiga do Preljine u dužini oko 40 kilometara dobijen je kredit Vlade Azerbejdžana od oko 300 miliona evra, po fiksnoj kamatnoj stopi od četiri odsto na 15 godina, sa periodom mirovanja od tri godine, a Srbija će obezbijediti osam miliona evra. Trasu čine tri dionice: Ljig – Boljkovci, Boljkovci – Takovo i Takovo – Preljina, glavni izvođač radova je azerbejdžanska firma “Azvirt”, a skoro polovinu posla će obavljati domaća građevinska operativa. Tanjug
Tagovi: autoputazvirtkoridor 11lajkovacmilutin mrkonjicub
Povezane vijesti
Komentari
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
Svakako da urbanizam moze da utice na gajadrne! Barona Haussmann-a Renovacija (ili Haussman-ov Plan) Pariza je bila Napole9on III-eg porudzbina koja je trajala je od 1852 do 1870, i bila je nastavljena sve do kraja 19og veka. Haussmann-ov prodzekt je imao sve elemente urbanistickog plana: ukljucio je centar Pariza a i okolne opstine: ulice I bulevari, regulacije nametnute o izgledu fasada na zgradama, gradski parkovima, tekucoj vodi i kanalizaciji, gradskim gradjevinama – kao pozoristima, bibliotekama, … i javnim spomenicima. Haussmann-ovi kriticari podvlace da je on uzeo najvise u obzir potrebu da se sprece ulicne demonstracije i sukobi (po baredbi Napole9on III-eg), jer je dizanje barikada preko sirokih bulevara komplikovano, a konjica i policija mogu brzo da prodru na bulevare I odrze red, dok je podizanje barikada bilo lako u srednjovekovnim uskim Pariskim ulicama tako da su ulicne demonstracije i sukobi sa policijom (bez kojice) bili cesti. Haussmann-ov nacin urbanistickog planiranja je bio kritikovan, jer je gradjansko secanje na otezane i opasnije revolucije bilo jos sveze. Haussmann je bio zaboravljen u dvadesetom veku ali od nedavno njegova vizija urbanizma dobija vecu vaznost jer je renovacija Pariza dala gradu svoju sadasnju formu, novi urbanisticki prostori u 19-om veku , sa sirokim pravim bulevarima sa kafeima i radnjama, je imao dubok i pozitivan uticaj na zivot Pariskih gradjana. Haussmann-ovi bulevari sa kafeima su postali popularna likovna representacija Pariza u svetu. Ja imam utisak da bi ti zeleo da vidis urbanistisam u Beogradu koji bi omugucavao gradjanima jedinstveni beogradski stil i kulturu, a i savremeniji nacin zivota. Ispravi me ako gresim o tvojoj viziji urbanizma.