Mobilna telefonija će preoteti klijente bankama
23.09.2013. / 7:17
BEOGRAD, Tržište bankarskih usluga drastično će se izmijeniti u naredne tri do pet godina ulaskom mobilnih operatera u finansijske poslove, a spajanje usluga banaka, telekomunikacionih kompanija i trgovinskih lanaca će obilježiti naredni period.
Bitka za zarade, klijente, provizije i kamate izgleda da počinje.
– Najbolji primjer je “Telenor”, koji je preuzeo licencu KBC banke u Srbiji. Srbija je izabrana kao pilot-projekat za uvođenje finansijskih usluga u ponudu tog operatera, a sigurno ćemo vidjeti ulazak i drugih na to tržište, poput maloprodajnih lanaca – tvrdi član Upravnog odbora softverske kompanije Aseko SEE Miodrag Mirčetić.
On je napomenuo da, uprkos neusklađenostima zakona, mnoge banke u Srbiji već nude elektronsko bankarstvo i plaćanja putem mobilnog telefona, što već koriste desetine hiljada ljudi.
O čemu se radi najbolje pokazuje primjer Poljske. Generalni direktor mobilnog operatera “Oranž” za Poljsku Maček Vitucki je rekao da su glavna ciljna grupa za novu vrstu finansijskih usluga mladi, koji se “ne odvajaju od svojih mobilnih telefona”.
– Ako ne upropaste stvar, mobilne kompanije imaju sve mogućnosti da preuzmu poslovanje sa stanovništvom od banaka – kazao je Vitucki.
Izgleda da će 2014. godina u Srbiji biti velikim djelom u znaku mobilnog bankarstva. Operater “Telenor” još nije preuzeo KBC banku u Srbiji, a očekuju da će se to dogoditi do kraja ove godine pa već prave programe za tu vrstu bankarskih usluga koje će plasirati dogodine. Očigledno je da računaju na nove opcije i zaradu kod nas jer su u taj projekat uložili 40 miliona evra. Na našem tržištu ne nudi se mnogo usluga tog tipa, ali banke čiji paketi pokrivaju i mobilno bankarstvo kažu da usluge koje se obavljaju putem telefona omogućavaju bržu komunikaciju s bankom i da su transakcije tako obavljene jeftinije. Zato i interesovanje raste.
Tržište Srbije pruža tu stvarnio velike mogućnosti. Lane su tri mobilna operatera koja posluju na našem tržištu ostvarila prihod od oko 850 miliona evra. Kod nas ima više od deset miliona mobilnih pretplatnika. Tačnije, lane je bilo 133 telefona na sto stanovnika. U Evropi ispred nas su samo Crna Gora i Albanija. Međutim, uprkos impozantnom broju, ima tu i jedna prepreka: za bankarske usluge putem mobilne telefonije najpogodniji su “pametni telefoni”, a takve kod nas ima tek 13,3 odsto korisnika. To je vjerovatno i razlog što samo 50.000 ljudi ima aplikaciju za mobilno bankarstvo.
Šta, planira “Telenor”? Na ulazak u tu opciju odlučili su se jer je broj korisnika njuhovih usluga veliki a mobilno bankarstvo je na niskom nivou. Istovremeno, broj finansijskih transakcija je kod nas veći zbog toga što Srbija, praktično, ima dvovalutni sistem: tu su i dinar i evro. Baš te dvije opcije kreiraće buduću ponudu Telenor banke. Ciljna grupa su im građani: oni će moći da putem mobilnog obavljaju uobičajene transakcije, ali i da dobiju manje sume zajmova.
Kada je preuzmao KBC banku, “Telenor” je dobio dozvolu od Narodne banke Srbije. Kada završe preuzimanje i pripreme svoj paket, moraće opet da traže dozvolu NBS-a za nove transakcije.
Ostale banke će zbog najave nove ponude vjerovatno ažurirati stare planove. Za sada klijenti od mobilnog u bankarstvu najčešće koriste dojavu o primanju novca. Bankari su oprezni jer taj sistem rada zahtijeva i dodatne mjere sigurnosti. Ali, uveli te programe – ne uveli, pojačanje mjera sigurnosti ih svakako čeka jer kriminal u toj oblasti izuzetno brzo napreduje. Dnevnik
Tagovi: finansijski poslovimobilni operaterimobilni telefonispajanje usluga banakatoptrgovinski lancivazno
Povezane vijesti
Komentari
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
