Capital.ba

Mjesec dana poslije Bregzita: Neizvjesnost funte

24.07.2016. / 8:00

BEOGRAD, Uticaji britanskog referenduma su ograničeni i sekundarni. Neposredni efekti su trenutni pad vrijednosti funte i evra prema dolaru, ali to neće previše uticati na ekonomsko tržište u Srbiji.bregzit

Prije mjesec dana građani Velike Britanije glasali su na referendumu za izlazak iz Evropske unije i poslije četrdeset tri godine članstva napustili okrilje EU.

Ispisana je nova stranica istorije, a neposredno nakon referenduma počele su spekulacije o mogućim scenarijima i posljedicama koje Bregzit donosi. Nedjelju dana prije referenduma, na berzi nije bilo očiglednih znakova da će Britanija napustiti evropsku porodicu – funta je ojačala.

U slučaju izlaska, što se i dogodilo, predviđen je pad funte za 15 do 20 odsto i postavljeno pitanje – koja bi to zemlja mogla da bude sledeća i kako će se ove finansijske turbulencije odraziti na evro.

Funta je izgubila vrijednost za 9 odsto, što nije zabilježeno od 1985, a evro je zabeležio pad od 3 odsto. Očekivana reakcija bila bi veća potražnja za švajcarskim frankom, dolarom i jenima, ali problem je što na finansijskom tržištu švajcarskog franka ima manje nego evra.

Centralna banka Švajcarske rekla je da je intervenisala na tržištu pošto je franak bio pod pritiskom poslije odluke Velike Britanije da napusti Evropsku uniju, prenosi AP.

U kratkom saopštenju, Centralna banka je navela da je intervenisala na monetarnom tržištu kako bi stabilizovala situaciju i ostaće aktivna.

Rezultati britanskog referenduma ne bi trebalo značajnije da utiču na domaće ekonomsko tržište, pa ni na uslove otplate kredita građana koji su zaduženi u evrima ili švajcarskim francima, smatra Šoškić, profesor Ekonomskog fakulteta i bivši guverner Narodne banke Srbije.

“Uticaji britanskog referenduma su ograničeni i sekundarni. Neposredni efekti su trenutni pad vrednosti funte i evra prema dolaru, ali to neće previše uticati na ekonomsko tržište u Srbiji. Ipak, moguć je rast švajcarskog franka ako ova britanska odluka izazove domino efekat u ostalim državama članicama EU. Ako i neke druge države uzmu u razmatranje raspisivanje referenduma to bi dovelo do dalje nestabilnosti u EU, dodatnog slabljenja evra, a samim tim i jačanja švajcarskog franka”, ocenio je Šoškić za Insajder.

Turbulencije na međunarodnom tržištu osjetile su se i na domaćem deviznom, ali su preduzete adekvatne aktivnosti kako bi se održala stabilnost finansijskog sistema Srbije. Najveći dio javnog duga Srbije je u evrima, pa se bilo kakva promena održava na njegovo stanje.

“Narodna banka Srbije i Vlada imaju na raspolaganju sve potrebne mere kojima mogu efikasno da odgovore na izazove sa kojima se može suočiti naša ekonomija. Napominjemo da smo i u proteklom periodu iskazali odlučnost i sposobnost da, čak i u nešto nepovoljnijim uslovima u pogledu spoljne i unutrašnje neravnoteže, uspešno ublažimo posledice nepovoljnih kretanja na svetskim robnim i finansijskim tržištima“, navodi se u saopštenju Narodne banke Srbije.

Kada je reč o globalnoj ekonomiji, stručnjaci smatraju da je američki dolar i dalje najsigurnije utočište.

Cijena nafte u junu bila je skoro 50 dolara za barel i to je oporavak koji se tradicionalno bilježi u ljetnjem periodu. Tržišta ponovo počinju da osećaju prezasićenost ponude, a pod najvećim pritiskom je rudarski sektor jer pada cijena bakra.

Na londonskom tržištu, od početka nedjelje cijena barela je skliznula za 3,3 odsto, dok je na američkom tržištu barel pojeftinio 0,6 odsto, na 44,49 dolara, pa je od početka nedjelje na gubitku 3,2 odsto, prenosi HINA.

Ne treba očekivati dramatičnu krizu, iako je neizvesno kada će Britanija pokrenuti pregovore o izlasku iz EU. Taj proces će imati dugoročnije efekte i sa sobom nosi određenu dozu neizvesnosti.

Premijerka Tereza Mej najavila je da se Britanija neće pozivati na član 50. Lisabonskog sporazuma i pokretati proceduru za napuštanje EU do kraja godine.

Problem sa kojim Britanija treba da se izbori u predstojećem periodu su sve učestaliji napadi na strance nakon Bregzita.

Britanskoj policiji prijavljeno je više od šest hiljada napada, uglavnom na muslimane i istočne Evropljane, a upravo pitanje kontrole imigracije bilo je jedno od glavnih argumenata onih koji su zagovarali napuštanje EU. Nedeljnik

Share Tweet Preporuči

Tagovi:

Povezane vijesti

Komentari

Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu info@capital.ba

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena. Sva polja su obavezna!