Mali: Rekordan suficit od 271 milion evra
11.01.2019. / 12:52
BEOGRAD, U Srbiji je prošle godine ostvaren suficit od 32,2 milijarde dinara /oko 271 milion evra/, najveći u protekloj deceniji, a početak 2019. dočekan je finansijski stabilno i sa odličnim ekonomskim rezultatima, rekao je ministar finansija Srbije Siniša Mali.
Mali je istakao da takvu ekonomsku politiku treba nastaviti i u budućnosti, navodeći da Srbija u ovu godinu ulazi sa projekcijom privrednog rasta od 3,5 odsto, dok je u naredne tri godine prosječna stopa rasta projektovana na 3,8 odsto.
“Imamo višak u budžetu već treću godinu. To samo pokazuje kako smo na pravi način shvatili našu obavezu prema građanima Srbije, da vodimo računa o svakom dinaru, što nam je osnova za dalje povećanje privrednog rasta i životnog standarda, plata i penzija”, rekao je Mali za Televiziju “Pink”.
On je naveo da se Srbija danas svrstava među vodeće ekonomije u Evropi i to, prije svega, zbog suficita, rasta bruto domaćeg proizvoda, smanjenja javnog duga, kao i smanjenja nezaposlenosti.
“Prethodnu godinu završavamo sa stopom rasta od 4,4 odsto, i to nas svrstava među pet ili šest najbržih ekonomija”, pojasnio je Mali, podsjetivši da je u posljednjih pet godina stopa nezaposlenosti smanjena sa 25 odsto na 11.
Mali je rekao da je namjera države da stopa nezaposlenosti bude manja od 10 odsto, da svako u Srbiji nađe posao, te da bude dostignut standard EU.
On je podsjetio da je Srbija od prezadužene zemlje na ivici bankrota, koja nije mogla da vraća svoje dugove i čiji je javni dug bio veći od 75 odsto, sada došla na 50 odsto, što je ocijenio kao nevjerovatan rezultat.
“Srbija je sada finansijski stabilna zemlja, dugove vraćamo redovno i to nam je bila osnova za budžet za 2019, što pokazuje osnovne principe odgovorne fiskalne politike koju vodimo”, rekao je Mali.
Mali je naveo da je rast prisutan u gotovo svim privrednim granama – u građevini, poljoprivredi, te prehrambenoj industriji.
On je, kao najvažnije događaje u privredi protekle godine naveo dolazak kineskog strateškog partnera “Ciđin” za RTB Bor, te francuskog koncesionara “Vansi” za beogradski aerodrom “Nikola Tesla”.
Mali je, govoreći o najavama nove ekonomske krize, rekao da Srbija svakodnevno prati dešavanja na svjetskim finansijskim tržištima i da je ključno da izbjegne moguće šokove koje takve ekonomske neizvjesnosti donose.
“Svaki skok i razna dešavanja, bilo da je to trgovinski rat između Kine i Amerike, izborni proces u evropskom parlamentu ili trgovinski rat sa /samoproglašenim/ Kosovom – sve to može utiče na performanse ekonomije”, naveo je Mali.
On je rekao da Međunarodni monetarni fond i njegova misija u Srbiju dolaze u znatno drugačijoj ekonomskoj atmosferi, bez tenzija, a najteže mjere su dio prošlosti.
“Usred smo reformskog procesa. Rezultati iz 2018. daju nam za pravo da budemo zadovoljni, a sa druge strane odgovorni da rezultat ponovimo. Za ovu godinu ključna je reforma javne uprave, javnih preduzeća, Poreske uprave, te borba protiv sive ekonomije”, rekao je Mali.
Mali je napomenuo da je Srbija prošle godine privukla oko tri milijarde evra stranih direktnih investicija, što je rekord u regionu i osnova za dalje smanjenje nezaposlenosti.
“Na svakom koraku otvaraju se nove fabrike, dajemo za pravo ljudima da kažu da će ostati u Srbiji, te da se borimo za povećanje plata i životnog standarda. Budžet je uravnotežen i realan, imamo kontrolu duga, stabilne stope rasta, sada se bavimo reformama koje treba da sprovedemo do kraja kako bi mogli da kažemo da imamo konkurentnu i atraktivnu privredu”, naveo je Mali. Srna
Tagovi: izbormalisrbijasuficit
Povezane vijesti
Komentari
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
