BANJALUKA , Trgovci naftom i naftnim derivatima, prilikom carinjenja, gorivo deklarišu drugačije, izbjegavajući na taj način plaćanje taksi, akciza i svih ostalih dažbina.
 
Izjavio je to Vojin Mitrović, predsjednik Udruženja vlasnika benzinskih pumpi.
“To znači da, recimo, umjesto lož ulja ili dizel goriva, na fakturama stoji da se uvozi bazno ulje, vajt špirit ili drugi naftni derivati, na koje se ne plaćaju akcize, takse i ostale dažbine”, kaže Mitrović.
Ističe da postoje i drugi načini za “proizvodnju” i prodaju goriva lošeg kvaliteta u BiH. Kaže da je jedan od njih miješanje naftnih derivata, koje se obavlja nakon njihovog uvoza u zemlju.
“Na benzinskim pumpama nafti i benzinu dodaju se razređivači, bazna ulja ili vajt špirit. Tako kupujemo i trošimo nekvalitetno gorivo”, dodaje Mitrović.
Kaže da bi se ta pojava mogla zaustaviti jedino kvalitetnom i redovnom kontrolom, koja bi trebalo da se sprovodi i pri uvozu, kao i prilikom prodaje na benzinskim pumpama.
“Postoje kontrolne kuće, uglavnom privatne, koje rade tako kako rade. Kvalitet njihovog načina rada često je upitan. Recimo, firma ‘Sibex’ iz Beča, vlasnika Miće Dangubića, bila je vezana za priču oko uvoza goriva s povišenom količinom sumpora, što je zabranjeno. To se kasnije pokazalo papirološki čisto”, kaže Mitrović.
On dodaje da je izuzetno teško procijeniti kada i u kojim slučajevima su kontrolni organi korumpirani.            
Trgovci naftom i naftnim prerađevinama tvrde da se u BiH i dalje prodaje gorivo sa visokim sadržajem sumpora, čiji je uvoz zabranjen. Takvo gorivo se, kažu, kupuje u riječkoj rafineriji. Zatim se vozi u Ljubljanu, gdje ide kao roba u tranzitu, tako da institucije EU s tim nemaju ništa. Tu se, tvrde, prave lažni papiri da se radi o niskosumpornoj robi. U Ljubljani se, kažu, od privatnih firmi uzme sertifikat da je to gorivo ispravno. Ono zatim stiže u Gradišku, gdje se carini i uvozi u BiH.
Često se desi da u carinsku ispostavu u Gradišci stignu tri cisterne natovarene istom robom u jednom danu, ali sve tri imaju potvrde tri različite slovenačke firme za kontrolu kvaliteta.
Trgovci gorivom ističu da uzorkovanje u Gradišci vrše samo dvije ovlaštene firme, jedna iz Pala i druga iz Doboja, koje “analizu urade zavisno od narudžbe”.
Analiza uzorka kvalitetnog goriva kod njih košta 250 KM, dok dobijanje potvrde o ispravnosti nekvalitetnog goriva košta do 1.000 KM.
Jedan od uvoznika kaže da je kontrolorima jednom poslao tri uzorka, jedan superkvalitetnog goriva i dva totalno lošeg.
“Malo sam više platio, ali sam dobio potvrde da su svi uzorci kvalitetni”, kaže on.
Tvrdi da se u BiH godišnje uveze oko 100.000 raznih naftnih derivata, a potvrde da se radi o proizvodima sa malim sadržajem sumpora lako se falsifikuju.
U dopisu Uprave za indirektno oporezivanje (UIO) BiH, koji je potpisao direktor Kemal Čaušević, navedeno je da kontrola kvaliteta nije u nadležnosti Carinske službe UIO.
“Tako ni sadržaj sumpora u gorivu nije od uticaja na tarifu svrstavanja i obračun uvoznih dažbina. Uz svaku carinsku prijavu za uvoz proizvoda, koji podliježu kontroli kvaliteta, postoji uvjerenje o kvalitetu nadležne tržišne inspekcije”, istaknuto je u dopisu.
Navedeno je i da “UIO do sada od nadležnih tržišnih inspekcija nije dobila niti jednu informaciju o neispunjavanju uslova kvaliteta”.
Borka Surtov, glavni tržišni inspektor RS, kaže da bi za proces kontrole kvaliteta goriva trebalo da se nađe drugo rješenje.
“Dok ja pišem nalog, neko drugi uzima uzorak, a zatim dolazi onaj za superanalizu. U tom procesu mogu se desiti propusti. Zato smo predložili Ministarstvu spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH da je neophodno naći bolje rješenje”, kaže ona.
Ističe da veliki problem predstavlja odlaganje, odnosno uništavanje goriva kad se otkrije da je ono lošeg kvaliteta.
Inspektorat RS: Otkriveno 20 prekršaja
Lazar Stojanović, glavni tehnički inspektor RS, kaže da je prilikom ljetnog monitoringa kvaliteta goriva na benzinskim pumpama ustanovljeno 20 prekršaja, dok je prilikom zimskog monitoringa otkriveno pet negativnih uzoraka u ovom mjesecu.
“Podnesene su prijave i ti slučajevi su na sudu. Ali nama je veliki problem to što od uzimanja uzorka do dobijanja rezultata prođe po pet dana, dok se za to vrijeme to gorivo prodaje. Mi nismo u mogućnosti da ga stavimo van prometa. Mazut, recimo, ne može da čeka na granici, čim uzmemo uzorak, on odlazi jer mora da bude zagrijan”, kaže Stojanović.
Ističe da je jedini način rješavanja tog problema posjedovanje mobilne laboratorije i ispitivanje uzoraka na licu mjesta. Jedino tako bi, kaže, cisternu s gorivom lošeg kvaliteta inspektori mogli odmah vratiti sa granice.Izvor:”Nezavisne”