“Kako do države blagostanja kad je otišlo 5 miliona”
08.06.2018. / 8:15
BEOGRAD, Region je napustilo više od pet miliona ljudi u prethodnih 10 godina i zato su potrebne zajedničke inicijative za dostizanje većeg kvaliteta života svih građana.
To je izjavila potpredsednica vlade i ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović otvarajući regionalnu konferenciju “Budućnost države blagostanja na Zapadnom Balkanu”.
Mihajlovićeva je rekla da je takav rezultag posljedica socijalne politike kakvu su vodile zemlje regiona, a koja je obično bila “ostavljena po strani”, smatrajući da se ona podrazumjeva, a išle su logikom da će države socijalno ojačati kada se ekonomski podignu.
“Uslov svih uslova” je politička stabilnost, istakla je ministarka, a na njoj, dodala je, treba svi zajedno u regionu još da radimo.
Kako je navela, region treba da zajedničkim inicijativama dostigne viši nivo socijalne politike i socijalnu pravdu, kao što su bile formirane zajednice za transport i energetiku.
“Najpre treba da podignemo socijalnu politku i podignemo kvalitet života u svim zemljama ZB, da razgovaramo o socijalnim investicijama i o tome kako tu strukturu da prilagodimo svakoj zemlji ponaosob i regionu, kako bismo išli brže naprijed. Na ekonomiji mnogo radimo, ali neophodno je da se više okrenemo ulaganjima u obrazovanje, zdravstvenu zaštitu i ono što piše u svakom ustavu, a to je socijalna pravda”, poručila je Mihajlovićeva.
Ministarka je zahvalila Centru za socijalnu politiku iz Beograda koji je organizator ove konferencije, a učesnicima je poručila da boljom socijalnom politikom treba da težimo državi blagostanja, te da nikad nije kasno da se kao region dogovorimo šta je država blagostanja i kako možemo korak po korak da je približimo građanima.
“Vlada Srbije će u svim svojim dokumentima itekako povesti računa šta su socijalne investicije i koliko ćemo ulagati, kako ćemo pomiriti ograničenja sa kojima se susrećemo svaki dan, kao što su demografija, fertilitet, migracije i drugo”, navela je Mihajlovićeva.
Direktor Centra za socijalnu politiku Žarko Šunderić je rekao da je cilj jučerašnjeg skupa bio da se unaprijedi kvalitet života u regionu.
“Vidimo da oko 30 odsto BDP-a trošimo na politike države blagostanja, što dođe nešto više od 50 odsto budžeta. Sa druge strane, vidimo da kvalitet života u regionu može da bude bolji. Ako pogledamo kako to rade u EU, vidimo da je struktura te potrošnje malo drugačija”, naveo je Šunderić te dodao da će regionalna inicijativa raditi na tome da se povećaju izdvajanja za produktivne sektore, a da se smanjujuju za one koji ne daju poseban društveni rezultat.
Naime, grupa nezavisnih istraživačkih organizacija (think tank) i istraživači iz zemalja Zapadnog Balkana koji se bave pitanjima države blagostanja pokrenula je inicijativu za uspostavljanje regionalne platforme u cilju zajedničkog djelovanja u oblastima od značaja za državu blagostanja na regionalnom nivou.
Regionalna inicijativa, inače, nastoji da pruži dodatni doprinos tako što će uticati na postojeće procese usmjerene na održive reforme u regionu, kao što su ekonomsko upravljanje i programi ekonomskih reformi, proces pregovora o pristupanju EU, programi reformi politike zapošljavanja i socijalne politike.
Jedan od ciljeva je unaprijeđenje socijalne dimenzije evropskih integracija na Zapadnom Balkanu. Tanjug
Tagovi: Budućnost države blagostanja na Zapadnom Balkanuregionsocijalna zastitazorana mihajlovic
Povezane vijesti
Komentari
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
