BANJALUKA – Nakon drastičnog pada kreditne aktivnosti u zadnje dvije godine, Investiciono-razvojna banka (IRB) RS u ovoj godini je plasirala 56 miliona KM i ukoliko nastavi ovim tempom do kraja 2018. bi mogla da premaši prošlogodišnji plasman od 92 miliona KM.

Prema informacijama dostupnim na sajtu IRB-a, gotovo kompletan iznos plasiran je kroz dvije linije i to za preduzetnike i preduzeća putem koje je odobreno čak 44,8 miliona KM i za stambene kredite 9,1 miliona maraka.

Najviše kredita i to 41,3 miliona KM plasirano je preko Nove banke, dok je preko Komercijalne banke plasirano nešto više od četiri miliona KM.

IRB je, nakon ukidanja direktnih plasmana pod pritiskom MMF-a, imala značajan pad kreditne aktivnosti, tako da je 2016. godine plasirala svega 71,8 miliona KM, odnosno oko 50 miliona manje nego 2015.

Zbog pritiska MMF-a, IRB kao i Razvojna banka FBiH trebalo bi konačno da budu stavljene pod superviziju agencija za bankarstvo.

Iako je u prošloj godini, kada je odobrila 92 miliona KM, IRB ostvarila rast plasmana u odnosu na 2016, taj iznos je, ipak, ostao ispod onog koji je imala 2015.

Član Udruženja ekonomista RS „SWOT“ Marko Đogo kaže da je, nakon što su na vidjelo izašli problemi sa naplatom direktnih zajmova, IRB mnogo opreznija pri dodjeli kredita i da je rast plasamana u ovoj godini pozitivan signal sa tržišta.

„U uslovima kada su im ukinuti direktni plasmani koji su u značajnoj mjeri bili pod uticajem države, rast koji sada imaju je pozitivna vijest jer pokazuje da se IRB oporavlja od labavijih politika koje su imali u proteklom periodu, ali ukazuje i na to da imamo kakav-takav privredni oporavak“, kaže Đogo.

On je istakao da je javnost vršila pritisak i na Vladu RS i na IRB da se transparentnije odobravaju krediti s obzirom na to da je novac koji je došao u IRB javni novac ili novac za koji je garantovala Vlada RS.

„Čini se da je politika plasmana promijenjena u jednom pozitivnom smjeru, ali to ne rješava akumulirane probleme teške stotine miliona KM. IRB će u jednom trenutku morati da podvuče crtu i da plasmane koji se ne mogu naplatiti isknjiži na teret dobiti odnosno vlastitog kapitala, a s obzirom na iznose to može predstavljati realnu opasnost po IRB. Ipak, s obzirom na to da je IRB specifična institucija i da nema depozite, to neće unijeti nemir u bankarski sektor kako bi unio da se u istoj situaciji nađe neka komercijalna banka“, naglasio je Đogo.

Podsjećamo, Vlada RS je krajem 2015. godine ukinula kreditnu liniju IRB-a „Zajmovi za pravna lica koja odredi Vlada RS“, a nedugo zatim i odobravanje kredita bez finansijskog posrednika.

Upravo su  krediti koje je plasirala bez finansijskog posrednika jedan od razloga velikih gubitaka koje je IRB imala u 2015. i 2016. godini, što su priznali i u ovoj banci, a o čemu je CAPITAL već pisao.

CAPITAL: M. Čigoja

Ključne riječi:  banke, direktni plasmani, irb, izbor, izdvajamo, krediti, kreditne linije, marko djogo, vazno