– Kredite dobili ATV, “New Concept”, “Kaldera”, „B&Č Trade tours”

– Pavlović: IRB opreznije odobrava kredite od kada su ukinuti veliki kreditni odbor i direktni plasmani

BANJALUKA – Investiciono – razvojna banka (IRB) povećala je kreditiranje u prošloj godini i ukupno odobrila 130,8 miliona KM kredita.

U odnosu na 2017. godinu kada je odobrila 92,2 miliona KM, IRB je lani imala rast kredita za oko 38 miliona KM.

Najznačajnije učešće u plasmanima IRB-a u 2018. imali su krediti za preduzetnike i preduzeća koji su iznosili 85,4 miliona KM i stambeni krediti kojih je odobreno 487 u iznosu od 36,6 miliona KM.

Ubjedljivo najviše kredita IRB je lani plasirala putem Nove banke i to čak 77,2 miliona KM.

Najveći iznosi odobreni su firmama “Nedomex“, „Sector Security“, Kompanija Milojević Gilje-Gas, „Stara Ada“, „Žitoprodukt 2012“ koje su dobile po pet miliona KM.

Kredit od tri miliona KM dobilo je preduzeća „B&Č Trade tours”, „Kaldera“ 2,9 miliona, „Faš“ 2,7 miliona KM, Alternativna televizija 2,25 miliona KM, “New concept”  2,1 miliona KM i drugi.

Ekonomski analitičar Zoran Pavlović kaže da je IRB posljednjih godina, odnosno od kada su ukinuti veliki kreditni odbor IRB-a i direktni plasmani, opreznija prilikom odobravanja zajmova s obzirom na to da je kroz zajmove koje je bez posrednika odobravala imala velike gubitke.

„IRB je počela da odobrava više stambenih i kredita za mala i srednja preduzeća i pokazalo se da to daje pozitivne rezultate. Očigledno je da je aktivnost IRB-a dovedena u funkciju standardnih finansijskih institucija, rezultati su značajno bolji i to je put kojim treba ići i potpuno isključiti odobravanje kredita sa velikim rizicima koji su u proteklom periodu napravili gubitke u IRB-u“, kazao je Pavlović i dodao da IRB mora poraditi i na transparentnosti poslovanja.

IRB je do 2016. godine imala mogućnost da odobrava kredite bez finansijskog posrednika, a postojala je i kreditna linija „Zajmovi za pravna lica koja odredi Vlada RS“ što je proizvelo velike gubitke IRB-u jer se značajan broj tih kredita nije vraćao.

To je priznalo i Odjeljenje za internu reviziju IRB-a koje je u internom dokumentu, koji je CAPITAL objavio, navelo da su veliki gubici koje je ova banka imala u 2015. i 2016. godini nastali zbog loših direktnih pasmana te zbog držanja novca na računima nesigurnih banaka, plasiranja kredita preko njih kao posrednika i kupovinom akcija i obveznica tih banaka.

Pored toga, značajan dio dužnika IRB-a je završio u stečaju, o čemu smo takođe pisali.

Na čelu IRB nalazi se Snežana Vujnić iako je protiv nje i još 15 osoba potvrđena optužnica u predmetu “Bobar banka” koja ih tereti za finansijski kriminal.

IRB već nekoliko godina na svom sajtu ne objavljuje izvještaje o poslovanju. Posljedni izvještaj objavljen na satju IRB-a i usvojen u Narodnoj skupštini RS je za 2014. godinu, dok je izvještaj za 2015. Vlada RS povukla sa dnevnog reda sjednice NSRS u februaru 2017. godine.

CAPITAL: Marina Čigoja

Ključne riječi:  direktni plasmani, irb, izbor, izdvajamo, krediti, rast, vazno