Capital.ba

IRB morala vratiti „Alumini“ milione uzete zbog „Energolinije“

01.01.2022. / 9:00

BANJALUKA – Fond za razvoj i zapošljvanje Republike Srpske, kojim upravlja Investiciono – razvojna banka (IRB) RS, isplatio je 6,2 miliona KM „Alumini“, nakon što su sudovi proglasili ništavim ugovor o kreditu između IRB i „Energolinije“, za koji je zvornička kompanija bila jemac, saznaje CAPITAL.

irb

Foto: Capital

Okružni privredni sud u Bijeljini je krajem prošle godine proglasio ništavim ugovor o kreditu od 19,4 miliona KM između Fonda za razvoj i zapošljavanje RS i „Energolinije“ te oslobodio plaćanja obaveza zvorničku „Aluminu“, a IRB-u naredio da vrati novac koji je do sada naplatila od „Alumine“ kao žiranta.

Sud je tada naložio Fondu da „Alumini“ vrati 6,2 miliona KM bez troškova sudskog postupka, a tu presudu je u junu ove godine potvrdio i Viši privredni sud u Banjaluci.

„Alumina“ je krajem 2017. godine podnijela tužbu protiv IRB-a i „Energolinije“ kojom je tražila poništenje ugovora o kreditu od 19,4 miliona KM i jemstvu, te vraćanje milionskog iznosa koji je kao žirant do sada platila IRB-u.

„Energolinija“ je privatna firma u vlasništvu Litvanaca koji su bili i vlasnici FG „Birač“ i njenih kćerki firmi, između ostalog, i „Alumine“.

Pored ovog spora u kojem je donesena pravosnažna presuda, Fond za razvoj i zapošljavanje se suočava i sa tužbom Fabrike cijevi Unis u stečaju teškom 2,4 miliona KM, kao i sa tužbom jednog fizičkog lica teškom sedam miliona КM.

Pored spora sa Unisom, Fond od još 20 firmi u stečaju pokušava da naplati 51,7 miliona KM.

Preko vlasništva nad postrojenjima za proizvodnju energije kontrolisala je cijeli proizvodni proces u Fabrici glinice „Birač“, koja je takođe bila u vlasništvu Litvanaca, u kojoj pokrenut stečaj 2013. godine.

Prvi put kada je „Energolinija“ tražila kredit od 20 miliona KM, kreditni zahtjev je odbio tadašnji direktor IRB RS Milenko Pavlović, jer je znao kolika je izloženost riziku ovakvog plasmana IRB RS bez posredničke banke. Poslije toga dao je ostavku na ovo mjesto jer je bio pod pritiskom da odobri ovaj zajam.

Nakon njegovog odlaska „Energolinija“ obnavlja kreditni zahtjev, ali ovaj put u visini od 19,4 miliona KM.

Uprava kriminalističke policije Ministarstva unutrašnjih poslova RS je još 2013. godine, u okviru istrage koju je MUP vodio o zloupotrebama i malverzacijama u vezi sa poslovanjem FG „Birač“ i drugih preduzeća iz sastava te fabrike, podnijela Specijalnom tužilaštvu RS izvjaštaj zbog sumnje u nenamjensko trošenje novca „Energolinije“.

U međuvremenu je „Energolinija“ otišla u stečaj, a stečajni upravnik je osporio potraživanja IRB-a po spornom kreditu.

CAPITAL: M. Čigoja Ljubojević

Share Tweet Preporuči

    Tagovi:

    Povezane vijesti

    Komentari

    Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:
    Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]

    Vaša e-mail adresa neće biti objavljena. Sva polja su obavezna!

    Komentari na članak: IRB morala vratiti „Alumini“ milione uzete zbog „Energolinije“

    1. Aco

      Kad ce ostali odgovarati za ovaj kriminal i otimanje Alumine, sto hoce da je uzmu ? Ima ovde sipa i tuzilastvo posla…

    2. Znamo se

      Aco, spavaj u tenama.

    3. Honduras

      U pitanju je klasičan kriminal, gdje se dižu krediti u jednom društvu a drugo društvo opterećuje kao žirant dok se znaprijed planira da se dobijena sredstva izvuču na protuzakonit način. Unaprijed se ide s namjerom da se kredit ne vraća već da se povjerioci naplaćuju od žiranata. Po zakonu o obligacionim odnosima u ovom slučaju litvanci kao jedan od dioničara koji je namjerno napravio štetu ostalim dioničarima kao i onima koji imaju neki pravni interes u Biraču su dužni namiriti svu nastalu štetu. Litvanci odgovaraju svom svojom imovinom za nastalu štetu te je potrebno pokrenuti tužbe za namirenje štete.