ENERGETIKArs.com Prvi poslovni portal u Republici Srpskoj - CAPITAL.BA

Hidroelektrane “potopile” ERS za 5,8 miliona KM

Objavljeno u ENERGETIKA, PRIVREDA

BANJALUKA – Hidroelektrane u sistemu „Elektroprivrede Republike Srpske“ (ERS) napravile su za devet mjeseci ove godine gubitak od 5,8 miliona maraka. Dobit HE na Vrbasu i Drini nije mogla da pokrije minus od čak 11,8 miliona koji su imale HE na Trebišnjici.

Finansijski izvještaji hidroelektrana, za devet mjeseci 2019. godine, pokazuju da su najbolje poslovale hidroelektrane na Vrbasu, a najgore hidroelektrane na Trebišnjici (HET).

HE na Vrbasu imale značajan rast prihoda

Ovo preduzeće imalo je za devet mjeseci prihode od 17,4 miliona, što je povećanje od 4,8 miliona u odnosu na isti period prošle godine. Rashodi su iznosili 12,3 miliona i veći su za oko 743.000 KM.

Tako je neto dobit HE na Vrbasu na kraju septembra iznosila 5,1 milion, što je povećanje od 4,1 milion u odnosu na godinu ranije.

HE na Vrbasu povećale su u posljednjih godinu dana broj zaposlenih sa 136 na 151 radnika. Obaveze su smanjile za tri miliona i na kraju septembra dugovale su 20,9 miliona KM.

Dobit HE na Drini pala za 70 odsto

Manje uspješne bile su HE na Drini koje su treći kvartal završile sa dobiti od 650.259 KM, što je značajan pad u odnosu na godinu ranije kada su imale dobit od skoro 2,3 miliona.

HE na Drini za devet mjeseci imale su prihod od 23,5 miliona i manji je za 2,7 miliona u odnosu na prošlu godinu, dok su im rashodi manji za milion u odnosu na lani i iznose  22,9 miliona.

Obaveze ovog preduzeća su 20,4 miliona i manje su za 2,2 miliona KM.

U „Hidroelektranama na Drini“ broj radnika su povećali sa 282 na 308.

HET u minusu zbog HE Dubrovnik

Hidroelektrane na Trebišnjici imale su prihode od 26 miliona, što je za 18,2 miliona manje nego na kraju septembra prošle godine.

Rashodi su im iznosili 37,7 miliona i za 3,5 miliona su smanjeni u odnosu na godinu ranije.

Tako je neto gubitak HE na Trebišnjici dostigao 11,6 miliona, dok su prošle godine u istom periodu imali dobit od tri miliona maraka.

HET u finansijskom izvještaju nije naveo koliko ima zaposlenih na kraju septembra. Na početku godine zapošljavali su 740 radnika.

Obaveze koje su HET imale na kraju trećeg kvartala bile su 28,9 miliona i manje su za 6,2 miliona u odnosu na kraj septembra 2018. godine.

Direktor HET-a Gordan Mišeljić pojasnio je ranije za CAPITAL da je rad Hidroelektrane Trebinje 1 uslovljen sa radom HE Dubrovnik, koja od januara nije na mreži, zbog čega u HET-u bilježe gubitke.

Finansijske izvještaje hidroelektrana ERS možete naći OVDJE.

O poslovanju hidroelektrana u prošloj godini CAPITAL je pisao u teklstu “Obaveze hidroelektrana u Srpskoj premašile 80 miliona KM”.

CAPITAL: Svjetlana Šurlan

Ključne riječi:  , , , , , , ,

Komentari |


Komentari (3)

  • Potop

    Ko je sad hercevovcima kriv za het? I. Sarajevo, banja luka, bijeljina, doboj ili neko peti? Samo oni nikad nisu krivi za svoje probleme…

  • Brancin i konjak

    Odmah izbaciti skorupiranog direktora HETR i ministarstvo energetike. Oni znaju sto se kupuje brancin i konjak.

  • SK

    Angela Merkel potvrdila 50.000 elektr.punionica za elektro vozila za 2 godine, subvencije 6000eur za elektr.vozila… neko namjerno unistava kravu muzaru RS kako bi rusio akcije na blberzi i onda kupovao jeftino. I gdje je sada energetika RS da opet kupi jeftine akcije!? Neko ce se radovati od 2020 dalje…srpska struja daleko najpovoljnija, cista proizvodnja sto svabima odgovara.

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

(obavezno)

Pravila komentarisanja

Slobodno komentarišite, kritikujte i izrazite svoje mišljenje,

Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:

Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu info@capital.ba

A- A A+