-
„HE na Vrbasu“ dovele u pitanje i svoju ekološku dozvolu
BANJALUKA – Hidroelektrane na Vrbasu moraju da plate skoro 100.000 maraka odštete Sportsko – ribolovnom društvu (SRD) Banjaluka po osnovu troškova za poribljavanje rijeke Vrbas koje ovo preduzeće nije vršilo tri godine, a po zakonu je bilo u obavezi, presudio je Okružni privredni sud u Banjaluci.
Pored novca, zbog izbjegavanja ove obaveze, „HE na Vrbasu“ dovodi u pitanje svoju ekološku dozvolu, a samim tim i dalji nastavak rada, jer prema ocjeni pravnika u tom slučaju postoji osnov da se ona osporava.
Naime, Zakonom o ribarstvu Republike Srpske, investitor koji je izgradio hidrocentralu je dužan da poribljava rijeku ukoliko nije izgradio riblje staze za nesmetan prolaz ribe, što je ovdje bio slučaj.
Sa druge strane, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske je SRD Banjaluka ustupilo ribolovnu zonu na korištenje, a koje je pripremilo plan poribljavanja.
Kako uprava hidrocentrale nije poribljavala rijeku, to su od 2020. do 2022. činili ribolovci o svom trošku, koji je na kraju sudskom odlukom fakturisan zavisnom preduzeću u sklopu Elektroprivrede Republike Srpske.
U presudi u koju je CAPITAL imao uvid se navodi da su iz SRD Banjaluka više puta tražili od Hidroelektrana na Vrbasu da izvrše poribljavanje u skladu sa planom, ali da odgovora sa druge strane nije bilo.
Preciznije, „HE na Vrbasu“ je poribljavao dio rijeke koji je ustupljen SRD Mrkonjić Grad, smatrajući da su tako ispunili svoju obavezu.
Međutim, najveći dio toka i najveću štetu brane su napravile na području ribolovnih voda ustupljenih banjalučkom udruženju.
Sud je naveo da su ribolovci ispunili zakonsku obavezu hidrocentrale, te da po osnovu toga imaju pravo na naknadu štete.
„Tužilac (SRD Banjaluka) je poribljavanjem u skladu sa zakonskom procedurom spriječio nastupanje neotklonive štete ribljem fondu u ribolovnim vodama, a koje predstavlja dobro od opšteg interesa. Međutim, radi se o obavezi koju je tuženi dužan da izvršava svake godine u skladu sa planom poribljavanja“, navodi se u presudi.
U „HE na Vrbasu“ su osporavali osnovanost i visinu tužbe, pravdajući se da imaju zaključen ugovor sa SRD Mrkonjić Grad te da ne žele da istu obavezu plaćaju dva puta.
Sud je taj prigovor odbacio i ocijenio kao neosnovan. Nisu sporili obaveze prema društvu iz Mrkonjić Grada, ali su isto tako naveli da ista obaveza postoji i prema SRD Banjaluka.
Ribolovci okupljeni u ovo društvo kažu da je presuda bila očekivana s obzirom na to da je Zakon o ribarstvu RS prilično jasan kada su obaveze investitora hidroelektrane u pitanju.
„Oni svojim radom prave nesagledivu štetu ribljem fondu, a sve bi to da plate sa par hiljada maraka. To ne ide tako. Vrbas zbog ove hidrocentrale više nije prirodna nego industrijska rijeka i prirodni mrijest ribe u njoj ne uspijeva“, kaže predsjednik društva Dragan Petrušić.
On napominje da su u „HE na Vrbasu“ prošle godine izdvojile novac za poribljavanje, sa čime su priznali da su bili u obavezi da to rade i za period za koji su tuženi.
Ne isključuje mogućnost da se krene u osporavanje njihove ekološke dozvole.
„Oko 1.500 ribolovaca u našem društvu je ogorčeno na rad uprave Hidroelektrana na Vrbasu. Spremni smo da zbog toga svi dođemo i pred Vladu Republike Srpske da negodujemo“, zaključio je Petrušić.
Do objave ovog teksta nismo dobili odgovor iz „HE na Vrbasu“ šta bi za njih značio gubitak ekološke dozvole kao i da li će se žaliti na presudu.
Poručili su kratko da je direktor na službenom putu i da je upućen u naš upit te da ćemo odgovore dobiti do kraja sedmice, kada ćemo ih i objaviti.
U Centru za životnu sredinu Banjaluka kažu da ribolovci imaju pravo da osporavaju ekološku dozvolu ako se ovakva praksa nastavi.
„Ribolovna društva imaju pravo da se uključe u postupak i ospore ekološku dozvolu za određeno postrojenje ako ne poštuje svoje obaveze, a ova obaveza je jasno propisana u ekološkoj dozvoli. Ona propisuje da postrojenje treba da radi u smislu očuvanja životne sredine što je moguće bolje i jedno od stvari jeste kvalitet vode i poribljavanja. Sve to mora da se poštuje“, kaže Vladimir Topić, koordinator programa energija i klimatske promjene u ovom centru.
On dodaje da ovo nije jedinstven slučaj te da se isti problem pojavljuje i kod hidrocentrale „Medna“ koja se nalazi na teritoriji opštine Mrkonjić Grad i Ribnik.
„Poribljavanje se godinama ne radi ili se jednom društvu sa jedne teritorije pomogne, a drugom ne“, kazao je Topić.
CAPITAL: Dejan Tovilović