Capital.ba

Fiskalno stezanje vodi Grčku, Španiju, Italiju u siguran bankrot

05.12.2011. / 16:12:38h

BRISEL, Ekonomski analitičari, naročito američki upozorili su da je nametanje fiskalnog stezanja u Portugalu,Irskoj, Italiji, Grčkoj i Španiji usred brutalne recesije recept za siguran bankrot.

Fiskalno stezanje ove godine bi trebalo da snizi BDP u Portugalu, Italiji, Španiji i Grčkoj od 1,5 do 4,4 odsto.

“Puno puta smo imali priliku da naučimo tu lekciju. Nametanje daljeg fiskalnog stezanja usred recesije recept je za siguran bankrot zemalja južnog oboda EU, koje u sistemu zajedničke valute nikako ne mogu da postignu rast, a Grčka je samo posljednji takav primjer”, upozorili su oni.

Prema analitičarima, rasprava o `fiskalnoj uniji` je potpuno promašena, takva unija mogla bi ojačati EU u budućnosti, ali neće riješiti aktuelne probleme evrozone.

“Stvarni problem s kojim se suočavaju ove zemlje u krajnjem nije veličina njihovog duga, pa čak ni njihov fiskalni deficit. Kada bi te zemlje mogle da povećaju svoj BDP, one bi mogle da servisiraju svoj dug. Stvarni, osnovni problem zemalja južnog oboda Evropske unije jeste da one ne mogu da rastu unutar evropskog monetarnog sistema kakav je danas”, prenose agencije.

To se vidi i po očekivanjima rasta u 2011. godini. Dok će Njemačka, Austrija i Finska postići stopu rasta od tri odsto, a Holandija i Belgija od dva odsto, južne države će rasti ili minimalno (Španija i Italija po 0,5 odsto) ili će zabilježiti dalju kontrakciju: Portugal od 1,5 odsto, a Grčka od čak 5,3 odsto.

Slično je i s tekućim računom plaćanja s inostranstvom. Belgija, Finska, Austrija, Njemačka i Holandija imaće suficit između dva i sedam odsto, a Italija, Španija, Portugal i Grčka manjak od 3,8 do devet odsto BDP-a.

Drugim riječima, Njemačka i ostale zemlje EU na sjeveru rastu “na grbači” južnih evropskih zemalja. Ekonomski model sjevernih zemalja zasnovan je na masovnom izvozu u južne zemlje, s tim što ni približno toliko ne kupuju iz tih zemalja.

“Taj model ekonomskog razvoja očigledno je neodrživ i on je i doveo do današnje neravnoteže i nestabilnosti. Pitanje je kako se južne zemlje mogu iz njega iščupati, kako mogu obnoviti rast i servisirati svoje dugove. U ograničenjima koja im zadaje sistem evra, južne zemlje trebalo bi da uravnoteže svoje račune plaćanja s inostranstvom kroz masivnu depresiju i deflaciju”, kažu analitičari.

Share Tweet Preporuči

Tagovi:

Povezane vijesti

Komentari

Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu info@capital.ba

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena. Sva polja su obavezna!