Evropska unija: Zaduživanjem protiv korona krize
02.01.2021. / 14:30
BERLIN, Evropska unija želi potaknuti konjunkturu nakon korone pomoću jednog fonda po prvi put finansiranog zajedničkim dugovima. Pritom je potrebno ponešto strpljenja. 
Prvog januara 2021. počinje važiti novi sedmogodišnji budžetski okvir Evropske unije. To samo po sebi ne bi bilo tako interesantno, ali je ovaj put sve drukčije. Mnogi stručnjaci taj finansijski paket smatraju istorijskim. Zašto?
EU povjerenik za budžetska pitanja Johannes Hahn je taj budžetski okvir u razgovoru za Deutsche Welle nazvao “revolucijom”.
On s 1,8 biliona evra obuhvata najveću sumu koju je Evropska unija ikad isplanirala. Dodatno uz regularni proračun od 1,1 biliona evra dolazi 750 milijardi evra. Taj novac se nalazi u jednom “Fondu za obnovu” privrede pogođene korona-pandemijom.
Nije samo po pitanju izdataka došlo do pravog preobrata, već i po pitanju prihoda. 750 milijardi evra u Fondu za obnovu se ne finansiraju kao inače u budžetu od doprinosa država članica, već dugovima.
Evropska komisija će po prvi put u tolikom obimu uzeti kredite na finansijskim tržištima, a nešto manje od polovice toga novca usmjeriti kao izravne doprinose u blagajne zemalja članica.
Zajednički dugovi su sve do izbijanja korona-pandemije bili nepojmljivi za mnoge vlade, pa tako i za njemačku kancelarku.
No galopirajuća privredna kriza je i Angelu Merkel prisilila na preokret u razmišljanju. Dugovi u ime Evrope su odjednom bili odlično rješenje, prije svega što na prvi pogled u narednih sedam godina neće skoro ništa koštati i ne opterećivati nacionalne budžete.
Te dugove bi Unija trebala otplatiti do 2058. godine. U tu svrhu Brisel želi uvesti nove poreze na plastiku, finansijske transakcije, trgovanje emisijama kao i jedan novi ekološki porez na proizvode iz trećih zemalja.
Ovim poreznim ovlaštenjima se ujedno jača moć EU-centrale u Briselu. Tako bi se trebao povećati i uticaj predsjednice Evropske komisije Ursule von der Leyen, jer ona sada sjedi na ogromnim vrećama novca te će skupa sa Evropskom komisijom kontrolisati korištenje tih novaca.
Fond za obnovu je EU Komisija optimistično nazvala “Naredna generacija EU”.
Tim novcem bi se trebali finansirati prije svega investicije u skladu sa zaštitom klime i projekti digitalizacije privrede.
“Kod ‘Next Generation EU’ se radi o više toga nego o pukom podsticajnom finansiranju jedne digitalne dekade u Evropi.
S više od jedne trećine tih sredstava će se finansirati evropski ‘Green Deal’. Taj zeleni plan je strategija rasta za Evropu”, obećala je Ursula von der Leyen u decembu u jednom govoru pred preduzetnicima srednjih preduzeća.
Dugove će otplaćivati i naredna generacija u Evropi, smatra stručnjak za EU-pravo profesor Frank Schorkopf sa Unicerziteta Göttingen.
On u časopisu “Cicero” obrazlaže kako će otplaćivanje tih kredita do 2058. godine teći putem doprinosa članica za EU-budžetom te da će tako građani EU-a “nesirektno kroz nacionalne poreze plaćati te evropske izdatke”.
Schorkopf osim toga vidi moguće sukobe sa presudom njemačkog Saveznog ustavnog suda o granicama evropske integracijske politike. Zajedničkim dugovima i porezima EU-a je moguće da bi se te granice mogle prekoračiti, ističe Schorkopf.
Zbog toga što je budžet uslijedpoljske i mađarske blokadedonesen tek sredinom decembra, isplata prvih tranši iz korona-fonda za spas će uslijediti kasnije nego što je to planirano. Zemlje kojima je ta isplata prijeko potrebna poput Italije i Španije su požurivale taj proces.
Rim i Madrid će se morati strpiti do sredine godine, kazao je novi predsjedavajući EU Savjeta, portugalski ministar inostranih poslova Augusto Santos Silva.
“Nadamo se da ćemo u prvoj polovici godine postići iskorake koji će omogućiti isplatu prvih deset odsto iz Fonda za pomoć”, kazao je Silva u izjavi za novinsku agenciju “Lusa”.
Prije nego što novac bude mogao biti ispaćen, 27 parlamenata država članica moraju ratifikovati taj model finansiranja. Osim toga, sve zemlje moraju predati investicione planove iz kojih proizlazi na koji način se u tim investicijama pridržavaju uslova o zaštiti okoline.
Italija, koja je teško pogođena pandemijom i koja je ionako već bila prezadužena, s posebnim nestrpljenjem čeka na “novčani milijardski poklon” iz Brisela Ta zemlja će dobiti najveći dio kolača. 64 milijardi evra bi trebalo biti uloženo u italijansku privredu i zdravstveni sistem.
Vladajuća koalicija političke sredine i ljevice već sedmicama se spori oko toga kako raspodijeliti i iskoristiti taj novac.
Mali koalicijski partner “Italia Viva” prijeti čak krajem vlade Guiseppea Contea. On bi, možda mogao biti prisiljen na ulazak u novu koaliciju i novi kabinet prije nego što se uopšte isplanira prvi evro iz Fonda za obnovu. Ni Italija dosad nije predala plan izdataka koji bi trebala odobriti Evropska komisija.
Istorijski je ovaj budžet i zbog toga što se isplate prvi put povezuju sa provjerom vladavinom prava zemlje primateljice. Protiv toga uslova su se bile žestoko pobunile Poljska i Mađarska, zemlje koje prema mišljenju Evropske komisije i Evropskog parlamenta potkopavaju vladavinu prava. Sada, nakon dogovora s tim dvema zemljama, u zakonu stoji jedan kompromis kojega, međutim, prvo mora provjeriti Sud Evropske unije.
Predsjednica Komisije EU-a Ursula von der Leyen najavljivala je velike planove oko zaštite klime i pozicioniranja EU-a na međunarodnoj sceni. A onda je stigla pandemija korona virusa i ona je postala krizni menadžer. Autor: Bernd Riegert, Deutsche Welle
Tagovi: evropska unijakornona viruszaduzivanje
Povezane vijesti
Komentari
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
