BANJALUKA, U ovom momentu razmišljamo o resursu koji imate, a to je gasovod “Sava”. To bi trebalo da bude novi pravac snabdevanja prema Republici Srpskoj, naravno ukoliko postoji ekonomski interes, rekao je generalni direktor “Srbijagasa” Dušan Bajatović.
 
On je  u intervjuu za Glas Srpske kazao da još nije utvrđena strategija pravca gradnje gasovoda u Republici Srpskoj, ali da je sigurno da će on ići pored Banje Luke i do Sarajeva.
Istakao je da je “Srbijagas” spreman da sa jednakom pažnjom učestvuje u gasifikaciji i Federacije BiH, jer je to poslovno, a ne političko i ideološko pitanje.
U projektu gasifikacije Republike Srpske do Banje Luke najavljena je izgradnja gasnih inetrkonekcija. O čemu se radi?

BAJATOVIĆ: U pitanju su planovi koji su u vezi sa pravcima snabdevanja gasom. Situacija koju sada imamo na terenu je da se grad Sarajevo snabdeva gasom koji ide pravcem iz Ukrajine i Rusije, preko stanice Bregovo, kroz Mađarsku i prolazi pored Subotice kroz Srbiju i ide do Batajnice. To je jedini gasni pravac koji je dostupan Republici Srpskoj i Federaciji BiH. U ovom momentu razmišljamo o resursu koji imate, a to je gasovod “Sava”. To bi trebalo da bude novi pravac snabdevanja prema Republici Srpskoj, naravno ukoliko postoji ekonomski interes Srpske i Federacije BiH. Planirali smo da za ovaj pravac odvojimo milijardu kubnih metara gasa godišnje i to je oko 50 odsto od količine gasa koji se danas koristi u Srbiji. To bi, po našim procenama, bilo dovoljno za Republiku Srpsku, uključujući i potrebe koje bi se nametnule potencijalnom izgradnjom elektrana, koje bi umesto mazuta ili uglja, kao pogonsko gorivo koristile gas koji je najjeftiniji izvor i ekološki najprihvatljiviji energent.

 Da li je utvrđena trasa gasovoda koji će se graditi u Republici Srpskoj?
BAJATOVIĆ: Još nije utvrđena strategija za ovaj pravac. Sigurno je da će ići pored Banje Luke i do Sarajeva. Procenjujemo da imamo resurs koji se zove “Južni tok” i ovde postoje potrošači kada je u pitanju privreda i stanovništvo. Imamo sve rezone da je gasifikacija za nas ekonomski isplativa. To je biznis, a ne politička priča.

 Kako gledate na optužbe kompanije “BH gas” da “Srbijagas” ulazi na mala vrata na tržište RS?
BAJATOVIĆ: “Srbijagas” je spreman da sa jednakom pažnjom učestvuje u gasifikaciji i Federacije BiH. U ovom momentu jedini pravac kojim je moguće snabdevanje tržišta BiH, a time i Republike Srpske, je pravac koji ide preko Srbije, odnosno iz Bregova preko Mađarske. Imamo dobra iskustva u međusobnoj saradnji i u svakom slučaju ovo ne bi smelo da bude ideološko pitanje.
Koja je važnost “Južnog toka”?

BAJATOVIĆ: Pravac gasovoda koji prema Evropi ide preko Ukrajine je rizičan, a “Južni tok” trebalo bi da reši pitanje snabdevanja gasom za potrebe jugoistočne Evrope. Sa druge strane “Južnim tokom” rešava se pitanje transporta, jer su svi pravci preko Mađarske praktično “zakupljeni” i bilo bi teško dobiti nove količine gasa iz tog pravca. Evropska pravila igre su: što više pravaca, što veće količine, što veća konkurencija, to je veća sigurnost u snabdevanju i niža cena. O tome pričamo i nema razloga da bilo kome smeta što imamo biznis plan gasovoda “Sava”.
 Koji interes ima “Srbijagas” u izgradnji gasovoda “Južni tok”? BAJATOVIĆ: Želimo da investiramo u gasifikaciju, jer ona znači jeftiniji i čistiji gas, više investicija i nova radna mesta. Kapaciteti gasovoda “Južni tok” su 63 milijarde kubnim metara, što čini 40 odsto ukupnih količina koje su isporučuju za potrebe EU. To praktično znači da će svi slobodni kapaciteti gasa koji sada postoje u Rusiji i u srednjoj Aziji biti angažovani u “Južnom toku”.

 Kojom dinamikom je planirana izgradnja objekta i šta Srbija i Evropa očekuju od ovog projekta?
BAJATOVIĆ: Jasno je da Evropa računa sa ovim projektom. Dinamika izgradnje je jun 2010. godine, kada bi trebalo da bude donesena konačna investiciona odluka. Dve godine nakon toga sledi faza projektovanja, potom dve godine traje izgradnja, tako da bi do 31. decembra 2015. godine “Južni tok” mogao biti pušten u pogon.
U ovom momentu za potrebe gasovoda koji ide prema Republici Srpskoj, a po potrebi i prema Federaciji BiH najmanja količina sa kojom možemo da raspolažemo je milijardu kubnih metara prirodnog gasa i to je po našoj proceni do 2020. godine dovoljno za potrebe tržišta. Ono što mogu da tvrdim je da gasa iz ovih izvora za potrebe jugoistočne Evrope ima u narednih 50 godina i to je energent sa kojim treba da računamo u budućnosti.
 Ša određuje trasu gradnje Južnog toka?
BAJATOVIĆ: Trasu gasovoda “Južni tok” opredeliće ekonomski, tehnički i drugi parametri. Nama odgovora da trasa bude što duža, ali ne pravi se “Južni tok” zbog Srbije, nego je to projekat vezan za Italiju, Bugarsku, Mađarsku, Sloveniju, Austriju i druge zemlje. Glas Srpske

Ključne riječi:  vazno