Capital.ba

Da li su ove cifre realne? Šta je sa frilenserima?

16.06.2018. / 16:55

VAŠINGTON, Gig ekonomija često se dovodi u vezu s Uberom, ali aplikacije iz Silicijumske doline koje privlače najveću pažnju čine svega 0,1 odsto zaposlenih širom SAD. 

Američki Zavod za statistiku rada (BLS) objavio je u svom novom izveštaju o stanju privremeno raspoloživog i alternativnog zapošljavanja, takozvanoj “gig-ekonomiji” da oko 10 miliona Amerikanaca rade kao frilenseri.

Taj podatak je iznenadio mnoge ekonomiste, jer je to manje nego 2005. godine, mnogo prije nego što se pojavio Uber.

Gotovo sve ankete i analize broja frilensera sprovedene u posljednjih nekoliko godina navodile su na zaključak da njihov broj ubrzano raste, prenio je “Blic”.

Objašnjenje za te najnovije rezultate moguće je potražiti jedino u metodologiji.

Istraživanje BLS obuhvatilo je samo ljude kojima je u posljednjih nedelju dana frilens-posao bio glavni, što znači da veliki broj ljudi nije uzet u obzir (pri tom deset miliona nije malo: u proizvodnji radi 12 miliona ljudi, a u državnim školama je zaposleno tri miliona nastavnika).

Anketa savjetodavne agencije za menadžment “MekKinsi” iz 2016. godine, kojom su obuhvaćeni ljudi koji obavljaju dodatne poslove da bi povećali prihode, pokazala je da između 20 i 33 odsto radno sposobnog stanovništva u Evropi i Sjedinjenim Državama obavljalo neku vrstu nezavisnog posla.

Današnji gig-radnici uopšte ne razmišljaju u okvirima “glavnog posla”. Međutim, bez obzira na to kako se mjeri, gig-ekonomija postoji i ima potencijala da raste (24 godine nakon osnivanja “Amazona” na elektronsku trgovinu otpada svega 16 odsto trgovine na malo).

Kompanije kao što je “Uber” tvrde da je ovaj neiskorišćeni potencijal dobra stvar.

Međutim, gig ekonomija znači i rad bez zdravstvenog osiguranja, osnovne zaštite na radu i odvajanja za penziju, a sve to je razlog više da razumjemo kako se ekonomije mijenjaju.

Podaci pokazuju da bi do 2036. godine 400 miliona ljudi u Kini bi mogli da se bave nezavisnom djelatnošću u gig-ekonomiji (procena AlilResearć), 60.000 registrovanih profesionalaca na mreži Ziwork, kineskoj verziji Upwork-a.

Dalje, podaci pokazuju da je 70 odsto udio zaposlenih s punim radnim vremenom koji traže dodatni posao, 50 odsto je indijski udio u broju frilensera u globalnoj softverskoj industriji (izveštaj PayPal-a), 16 odsto su manji izgledi da Airbnb gosti čija imena zvuče afroamerički budu primljeni nego ljudi istog profila s bjelačkim imenima (studija Univerziteta Harvard) i sedam odsto čine Uberovi muški vozači koji zarađuju više u odnosu na žene.

Pojam “gig ekonomije” nije precizan pošto se ponekad odnosi na malu grupu zaposlenih u aplikacijama kao što je Uber, ponekad na veću grupu zaposlenih koji rade samostalno, ili mnogo veću grupu – oko deset odsto američke radne snage – koji nisu direktno zaposleni, već rade u nekom nedefinisanom aranžmanu.

“Gig ekonomija” često se dovodi u vezu s Uberom, ali aplikacije iz Silicijumske doline koje privlače najveću pažnju u medijima čine svega 0,1 odsto zaposlenih širom SAD, pokazuje izvještaj Instituta za ekonomsku politiku.

U SAD je 20-30 odsto jeftinije zaposliti frilensera nego stalno zaposlenog, između ostalog, zbog minimalnog ličnog dohotka i plaćene pauze za ručak, obaveze velikih kompanija da ponude plan zdravstvenog osiguranja, osiguranja za nezaposlene, prava na zaštitu radnika putem zaključivanja Kolektivnog ugovora, zaštite radnika zakonima protiv diskriminacije, socijalnih doprinosa radnika, prava na odštetu i invalidskog osiguranja, kao i plaćanja prekovremenog rada. Tanjug

Share Tweet Preporuči

Tagovi:

Komentari

Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]

Vaša e-mail adresa neće biti objavljena. Sva polja su obavezna!