Bogati u Srbiji baš vole da štede

11.05.2013. / 7:20

BEOGRAD, Koliko u Srbiji ima najbogatijih štediša, nije precizno poznato.

Sigurno je jedino da ih nema više od 236, jer se upravo na toliko štednih računa čuva po najmanje pola miliona evra. A jedan štediša uvijek može da čuva novac u više banaka. Ukupan iznos koji su bankama povjerile najbogatije štediše premašuje 255 miliona evra, što je, u prosjeku, više od milion po računu.
Najviše je, ipak, onih najskromnijih deviznih štediša, koje na računima imaju maksimum 500 evra. Takvih je, prema podacima Udruženja banaka Srbije, čak 4,43 miliona, dok se na njihovim računima nalazi, u prosjeku, svega po 23 evra. Njihova štednja jedva da dostiže jedan odsto od ukupnih 8,28 milijardi evra, koliko se trenutno nalazi u bankama. Poređenja radi, ušteđevine koju čuvaju najbogatiji zahvata čak tri odsto ukupnog iznosa.
Za njima slijede, sa čak 10 odsto udjela u ukupnom iznosu štednje, nešto malo “siromašnije” štediše: oni na računu imaju više od 100.000, ali manje od 500.000 evra. Takvih je više od četiri hiljade računa, na kojima se ukupno nalazi gotovo 800 miliona evra.
Koliko je ovih štediša na spisku poreznika, koji su dobrovoljno priznali da posjeduju imovinu vredniju od 35 miliona dinara, što je oko 316.000 evra, nepoznanica je. Tek da se zna: na 4.881 računu ima više od 100.000 evra štednje, dok se za ovaj porez “prijavilo” oko hiljadu ljudi.
Poreznici će, svakako, raditi i naknadne kontrole, pa je moguće da “zavire” i u račune ponekog od ovih štediša. Iako su podaci o štednji bankarska tajna, pod određenim uslovima, zakon predviđa “izuzeća” od obaveze čuvanja tajne.
– Poreska uprava, po propisima kojima se uređuju poslovi iz njene nadležnosti, pod određenim uslovima ima pravo uvida u račune štediša – rečeno je “Novostima” u jednoj banci. – Izuzeće od obaveze čuvanja tajne važi i za sudske naloge, MUP, NBS, Agenciju za sprečavanje pranja novca.

Pod garancijom

Država garantuje za depozite do 50.000 evra po štediši u svakoj banci. To praktično znači da, ako se bilo šta desi sa bankom, država na sebe preuzima obavezu da isplati ovoliki osigurani iznos. Upravo ove kategorija štediša, sa ulozima od 10.000 do 50.000 evra, čini polovinu ukupne štednje: na 187.632 računa “leži” ukupno 3,88 milijardi evra. Kada se na ovo doda još 1,62 milijarde evra, koliko su sakupili oni koji štede od tri do deset hiljada evra, dobija se 67 odsto ukupne devizne štednje stanovništva u bankama u Srbiji. Novosti

Tagovi: bankesrbijastednjatopvazno

Povezane vijesti