BANJALUKA – Pojedine banke u Srpskoj izmislile su i uvele još jednu i to nezakonitu naknadu i počele naplaćivati ukrupnjavanje i usitnjavanje papirnog ili kovanog novca.
Na priznanici koja je u posjedu portala CAPITAL koju je ovih dana izdala NLB banka u Banjaluci, vidi se da je za ukrupnjavanje novca u ovoj banci naplaćeno pet maraka, ali nije ispisano o kojem iznosu novca se radi niti u kojim je apoenima vršena zamjena.
Na sajtu ove banke u posljednjem cjenovniku piše da se ukrupnjavanje kovanica i novčanica do 100 maraka naplaćuje jednu marku, do 500 maraka dvije marke, od 500 do 1.000 maraka je pet maraka, a preko 1.000 maraka naplaćuje se 10 maraka. Ovo jedna u nizu preskupih bankarskih naknada o čemu je CAPITAL već pisao.
Ono što je posebno upadljivo je da na ovu uslugu banka nije obračunala niti platila PDV.
Izvršna direktorka Udruženja potrošača “Don” Murisa Marić kaže da nikada do sada nije čula ovako nešto i da ne vidi razlog da se naplati brojanje i zamjena novca, ako se ne radi o starim ili oštećenim apoenima.
“Zaista sam zatečena da su počeli da naplaćuju ovu uslugu. Izgleda da ćemo uskoro plaćati i kada im kažemo “dobar dan”. Kako se mi kao potrošači ne bunimo, onda se banke i ponašaju kako hoće. Niko ni ne kontroliše šta sve naplaćuju, pa se tako šokiramo kada nas zateknu. Ovo je definitivno posao za ombudsmana za bankarstvo, pogotovo kada vidim da nisu obračunali PDV i daje to čist dobitak banke”, kaže ona.
Marićka govori da čak i kada banka profitira o našeg novca koji dalje ulažu i daju, oni biraju da još više zarade.
“Svjesni smo da banke žive od provizija, one su i do sada bile previsoke, ali da dođete u poziciju da neko dijete štedi novac i donese u banku da ga položi, šta će biti? Naplatiće mu ukrupnjavanje, otvaranje računa, vođenje računa, štednju? Ima li tome kraja?”, kaže Marićka.
Ona kaže da svaki put kada poskupe bankarske usluge, ljudi dobiju još jedan motiv da novac podignu i čuvaju kod sebe, jer se sve ostalo ne isplati.
“Sve je poskupjelo, ali šta je to trebalo banci da i to uvede? Ljudi više nemaju mogućnost da biraju. Trebalo bi da možete odabrati onu banku koja vam nudi najbolje mogućnosti i jeftinije pogodnosti. Ovo je poražavajuće kada nas uslovljavaju i naplaćuju čak i ove usluge”, kaže Marić.
U kancelariji Ombudsmena za bankarstvo Republike Srpske takođe nisu čuli za ovu uslugu i smatraju da ona ne bi trebalo da se naplaćuje jer tu zapravo ni nema usluge.
“Zamjenjivanje kovanica za novčanice i obrnuto nije osnov za naplatu usluge. Čak ni da se radi o većoj količini sitnog novca. Ovo nije logično niti je obuhvaćeno definicijom usluga. Zašto bi se to naplaćivalo kada možete i u prodavnici ili u svom domaćinstvu da zamijenite novac?”, rekli su nam u kancelariji Ombudsmena za bankarstvo Republike Srpske.
Iz NLB banke nismo dobili odgovore na pitanja o naplati ove usluge.
Pregledajući sajtove i cjenovnike tarifa i usluga drugih banaka u Srpskoj nismo uspjeli da pronađemo da bilo koja od njih naplaćuje ovu uslugu.
CAPITAL: Andrijana Pisarević
18 komentara
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu info@capital.ba
Lik dođe sa vrećom žutaća, istrese je na pult u banci i kaže “treba mi ukrupno”. I hrpa drugih klijenata ima da čeka iza njega. Ja bih mu naplatio naknadu.
Svaka usluga se placa. Sto bi neko trosio svoje vrijeme da izbroji 5000×0.20feninga i to ukrupni nekome dzabalesku.
KM je zakinito sredstvo placanja i svi su u obavezi da je prihvate bez obzira na apoene. Bankama je Zakon dao monopol nad platnim prometom i banke su u obavezi da prime novac bez obzira na kolicinu i iznos. Skoro sam bio svjedok da na salteru nece da prime uplatu veceg iznosa bez dokaza o porijeklu sto je takodje nezakonito ! Banka, a i svi ostali, novac moraju prihvatiti, a ako im je nesto sumnjivo imaju procedure za to. Ali sustina je da ni u kom slucaju ne smiju odbiti niti naplacivati prihvat novca u bilo kojoj kolicini, apoenu ili obliku.
Zato što Zakon to nalaže kao obavezu? Novac je novac, ne smije biti diskriminacije u apoenima u kojima se vrši transakcija. Ako banke misle da mogu da odlučuju šta žele da rade a šta ne, ili šta im se isplati a šta ne, po toj logici onda i trgovci npr. mogu da odluče isto da ne primaju sitniš ili ne vraćaju kusur ?!? Lično smatram da Agencija treba banke u RS da vrati malo na pravi kolosijek, da poveća konkurentnost, i da suzbiju kartrelsko djelovanje na način da sada kad jedna banka napravi ovakav neprimjeren iskorak ostale prepišu proceduru i vuku čitav platni sistem u pogrešnom pravcu.
Ima li neko u finansijskom sektoru da napravi nešto dobro za SVE umjesto da traži samo lični interes?
Ukoliko polazete novac na racun bez obzira na apoene niko vam nece ni naplatiti proviziju obzirom da ste klijent
banke i da vec imaju neku naknadu u vidu vodjenja racuna i sl.
Ukoliko ukrupnjavate ili sitnite novac na salteru niste u obavezi da budete klijent banke a samim tim ,obzirom da je novac vrijeme, trosite neciji novac i treba da se naplati.
Ti veze o Zakonu nemas.
Za sve uplate i transakcije preko nekog iznosa se traže dodatni papiri. Valjda to u banci zovu AML.
Negdje sam naletio na sledecu pricu.
Baka prosjecnog izgleda dodje u banku. Trazi da podigne 500 dolara. Salterusa puna sebe, kaze da se iznose manje od 3000 dolara, koriste bankomati.
Baka joj na to odgovori, da zeli da digne sav novac sa svog racuna. Salterusa bahato uzme karticu da provjeri koju sumu treba da isplati i ukoci se kada vidi da baka na racunu ima preko 2 000 000 dolara.
Kaze da banka nije u mogucnost da isplati toliki kes i da se za toliko kesa popuni zahtjev kako bi banka naredi dan spremila kes.
Baka pita koliko moze da digne sada i dobije odgovor da je maksimum 300 000 dolara. Uzme 300 000 dolara, koje je salterusa morala da izbroji i donese. Nakon toga baka uzme 500 dolara i kaze salterusi da zeli da polozi na racun 299 500 dolara.
Ja bih uveo da svaki gradjanin moze da ima besplatan tekuci racun u posti sa besplatnom nacionalno karticom.
Zasto se radnicima namece da moraju placati bankama da bi primali svoju platu? Jasno je da zbog manipulacija primanja moraju ici na racun ali zasto bi banke imale monopol na primanja radnika?
Isti princip vazi i za licnu kartu i sve ostalo sto je drzava propisala kao obavezno. Licna karta bi morala biti besplatna jer je obavezna. Svi troskovi osnovnoh skolovanja takodje.
Banke imaju monopol? I ti predlažeš Poštu kao totalni monopol? Građani bar mogu da biraju banku.
Ukrupnjavanje ili usitnjavanje novca nije transakcija, nego usluga. Zato se i naplaćuje. Ako plaćate npr račun za struju i to radite u bilo kojim apoenima, logićno je da će prihvatiti novac, izbrojati ga itd. Ali ako vi donesete “brdo” siće i to hoćete samo da ukrupnite, onda će vam naplatiti.
Vjerovatno su ljudi počeli u malo većem broju da traže takvu vrstu usluge, koja suštinski okupira resurse banke (radnike), pa su odlučili da to naplaćuju. Ne zaboravite da banke nisu besplatni servis građana.
Što se tiče monopola ili kartelskog djelovanja, pogledajte samo šta rade naftaši…
Problem bankarskog sektora kod nas nije kartelsko djelovanje, nego zloupotreba javnih sredstava (i sredstava ostalih deponenata) i prijelijevanje u privatne džepove kroz vještačke stečajeve. Ali u tom slučaju dobro se raspitate prije nego se odlučite za banku s kojom ćete raditi.
Što se tiče samog teksta, ova Marićka se dobro nalupala gluposti. Ovi “zatečeni” ne čitaju cjenovnike usluga i opšte uslove poslovanja banaka, gdje se sve lijepo napisano. Ako možete ukrupniti/usitniti novac u prodavnici, zašto onda uopšte idete u banku? Dalje, maloljetne osobe mogu imati otvoren račun i štednju, ali to ne mogu da urade lično nego roditelji. Uplate novca na tekući ili štedni račun se nenaplaćuju niti se tad naplaćuje brojanje ili bilo šta drugo.
Izjava o PDV-u je poseban biser. Hoćete fiskalni račun kad plaćate struju na šalteru?
I nije tačno da nemate mogućnost biranja. Primjera radi, kamatne stope na kredite do 5 god se kreću okvirno od 4% do 6,5% od banke do banke, pa vi izaberite.
Građani mogu da biraju banku koja će da ih odere. Naime, gledam nešto, nema banke koja ne naplaćuje uslugu paketa računa, pa se poslije čudimo, zašto većina ljudi ne koristi digitalnu vezu sa bankarskim sektorom.
Da. Predlazem da radnici mogu da imaju besplatan tekuci racun u posti, sa besplatnom nacionalnom platnom karticom.
Ne vidim sta tu nije jasno.
Osnovni paket(bez dozvoljenih minus, revolvinga i slicnih gluposti) omoguciti u posti sa besplatnom platnom karticom.
Ko ne zeli da bude klijent poste uvjek mu ostaje kao mogucnost da ima tekuci racun u banci. Time bi se osiguralno da banke nemaju monopol.
Tako nesto vec funkcionise sa penzijama. Dio penzionera prima prenzije na tekuce racune a dio ih prima preko poste. Uplate racuna se i sada vrse na salteru poste.
Penzionere niko ne tjera u jedan od ta dva sistema. Oni biraju.
Besplatnim tekucim racunom u posti i besplatnom nacionalnom karticom, banke bi bile primorane da realno formiraju cijene osnovnih usluga.
Drzava bi na taj nacin zastitila one sa najmanjim primanjima. Ljudima sa visokim primanjima nije problem trosak 30 km za bankarske usluge ali one sa najmanjim primanjima pogadja i trosak od 10km.
Isto se odnosi i na besplatnu platnu karticu. Nama kao drustvu je interes da smanjimo sivu ekonomiju a to se najbolje postize ukidanjem kesa tj. placanjem karticom. Kada bi radnici imali besplatan tekuci racun i besplatnu platnu karticu(u Srbiji je to dina) mnogo veci procenat bi placao karticom.
Ti se sigurno šališ. Pošta je propala i bez toga, a ti bi da im uvedeš ogroman dodatni posao da rade za dž.
Posta nije u zavidnom polozaju, to si upravu. Ali posta nije propala. U svakoj drzavi pa i kod nas iza poslovanja posta stoji drzava.
Poste nisu samo preduzece. Interes drustva je da poste postoje sa svim uslugama koje pruzaju.
A to sto ti kazes da rade za dz. je samo jos jedan razlog kojim pokusavas da osporis realnu ideju.
Nista se ne radi za “dz.”. Zeljeznicama se ne isplati da voze putnicke vozove ali ih voze jer je interes drustva da ih voze.
Zbog toga im vlada daje grant od 20 miliona km.
I poste imaju grant ali ocigledno i svu potrebnu infrastrukturu jer vec isplacuju penzije. Prema tome to nije nista neralno ili problematicno. Takva ideja je vec i postojala pod imenom Postanska Stedionica, koja nikada nije zazivila.
80% korisnika bankarskih usluga smatra da su usluge preskupe ali jednostavno nemaju izbora jer banke daju priblizno iste uslove. Ne bi me iznenadilo i da dogovaraju cijene.
Ti vjerovatno radis za banku ili jednostavno ne zelis da prihvatis da postoje resenja za probleme.
Ne kažem da ti je ideja loša, već samo da je 113% neizvodiva. Da, iza poslovanja pošte stoji država, pa si samim tim potvrdio da je i pošta propala, jer je država pred bankrotom. Država dužna neviđeno i još se zadužuje da isplati penzije, jer od penzionera zavise glasovi na izborima. Sve investicije u koje se sad ulazi su samo sa ciljem da se digne novi kredit i bar pola para potroši na izbore uključujući i kupovinu papaka, kao i glasova penzionera i omladine. Od planiranih objekata će ostati samo kamen temeljci.
I da, jesam nekada davno radio za banku između ostalog i na poslovima vezanim za definisanje novih kartica, pa znam o čemu pišem.
Brojanje novca u smislu naplaćivanja usluge je na nivou nemogućeg za izvesti. Dodjem na šalter banke čiji sam klijent, izvadim hrpu žutaća, i tvrdim da sam prebrojao i da tu ima 9.000 KM, a evidentno je da je teško da tu ima i 100.00 KM, i da želim da se iznos od 9.000 KM uplati na moj račun. Šta radi službenica banke u tom slučaju?