BANJALUKA – Poslovanje banjalučkog aerodroma u ovoj godini bez redovne finansijske injekcije iz budžeta od 1,9 miliona maraka bilo bi neodrživo. Iako Vlada RS preduzeću “Aerodromi RS” novcem građana i privrednika godinama pomaže da opstane, uprava nije uspjela da to opravda, pa u godini velike neizvjesnosti umjesto rezova planira povećati troškove.
Plan poslovanja za ovu godinu, a koji tek treba da bude usvojen na skupštini akcionara 12. februara pokazuje kako će preduzeće potrošiti oko 300.000 maraka više nego u prošloj godini, ili procentualno 7,26 odsto.
To se prije svega odnosi na troškove za plate i naknade za zaposlene poput regresa i slično, gdje će u odnosu na 2020. godinu biti potrebno izdvojiti 205.000 maraka više, ili 14 odsto.
Izdvajanja će se povećati električnu energiju, službena putovanja, reklame, komunalne usluge, osiguranje, režijski materijal, poštu.
Sa druge strane ne planira se ušteda na telefonskim razgovorima, za koje se godišnje plaća 18.000 maraka kao ni na kancelarijskom materijalu za koji se izdvaja 7.000 KM.
Iako preduzeće jedva održava likvidnost, naknada za članove nadzornih odbora i odbora za reviziju se nije smanjila. Njima je kao i prošle godine na raspolaganju 50.000 maraka.
Jedino vrijedno pomena je da se preduzeće, odnosno uprava u velikoj mjeri odrekla novca za reprezentaciju. Prošle godine su na raspolaganju imali 25.000 maraka, a ove su taj trošak srezali za 60 odsto, na 10.000 maraka.
Sa druge strane, preduzeće se nada da će se broj letova i putnika u odnosu na prošlu godinu povećati za oko 50 odsto.
U skladu sa tim, njihova računica je da će višak rashoda nadoknaditi kroz aerodromske takse, bolji rad trgovine i bifea, više prodatih parking karata i avio opsluživanja. U planu je i da počne sa radom kargo centar, ali procjena je da će prihodi biti skromnih 80.000 KM.
Kada je riječ o planiranim investicijama, najveća se odnosi na sanaciju piste, gdje bi Vlada trebala da uloži 2,1 miliona KM. Iz vlastitih sredstava bi trebao da se uvede sistem za automatsku naplatu parkinga, izgradi informacioni sistem za putnike, rekonstruiše rasvjeta i opremi kargo objekat.
Međutim, i pored očekivanog rasta, svjesni su da u ovoj godini neće doći do normalizacije saobraćaja.
“Normalizacija saobraćaja planira se tek od 2022. godine i to približno nivou saobraćaja iz 2019. godine. Proširenje i razvoj saobraćaja se značajnije planira tek od 2023. godine, sa oko 4.000 letova i 250.000 prevezenih putnika”, stoji u planu poslovanja.
Iako brojke pokazuju suprotno, oni navode kako preduzeće nastoji da štede maksimalno i da nastoje da obezbijede plate te da opremu podrže u funkciji.
Direktor Milan Račić u izjavi za CAPITAL tvrdi kako se svaka marka čuva i namjenski troši, te da se nije išlo u pravcu smanjenja plata radnicima.
“Plate su ionako male, a rijeko koji zaposleni na aerodromu radi samo jedan posao, jer to sebi ne možemo priuštiti. Neki ljudi rade i po četiri pet poslova“, kaže Račić.
On ne spori da je planom predviđen rast troškova za plate, ali dodaje kako je to vezano za početak rada kargo centra.
“Imamo neke planove u vezi sa kargo saobraćajem i prevozom tereta i moguće je da ćemo tu imati potrebe za zapošljavanjem. To je nešto što planiramo i ne mora značiti da ćemo da zapošljavamo. Sve zavisi od daljeg razvoja situacije sa pandemijom“, kazao je Račić i poručio kako preduzeće i pored teških uslova ne odustaje od investicija i traganja za novim poslovnim mogućnostima.
Inače, koliko je subvencija važna za poslovanje aerodroma najbolje govori podatak da ona sa 43,38 odsto učestvuje u ukupnim prihodima. Ostatak se odnosi na prodaju robe (28,81 odsto), prodaju usluga (18,95 odsto) te prihoda od zakupa (5,71 odsto).
CAPITAL: Dejan Tovilović