ENERGETIKArs.com Prvi poslovni portal u Republici Srpskoj - CAPITAL.BA

Albanska drama ČEZ-a

Objavljeno u ENERGETIKA

cezTIRANA, Zarada ČEZ-a u Albaniji 2011. godine dostigla je 32 miliona evra, dok je za prvih šest mjeseci prošle godine poslovanje donijelo gubitak od 90 miliona evra.

Još kada je prije nepune četiri godine, početkom 2009, češka državna elektroprivreda ČEZ postala vlasnik 76 odsto udjela elektrodistribucije Albanije, procjene međunarodnih stručnjaka o tom poslovnom potezu ČEZ-a nisu bile nimalo optimistične.

Međunarodni stručnjaci za oblast energetike upozoravali su još tada da je ČEZ ušao u veoma rizičan posao, imajući prije svega u vidu da albanski potrošači nisu imali izgrađenu naviku da redovno plaćaju račune za struju, a i nelegalno priključenje na elektromrežu u toj zemlji bila je i tada, kao i danas, ustaljena praksa. ČEZ se, međutim, smatrao pobjednikom u toj transakciji, budući da su svi pokazatelji govorili o brzom razvoju albanske industrije, što svakako utiče i na porast potrošnje električne energije.

Činjenica da oko 30 odsto potrošača u Albaniji nije tada imalo ni strujomere, i da su dobijali paušalne račune, za ČEZ je pored ostalog, u tom trenutku bila veliki poslovni izazov.

Najave premijera Salija Beriše i obećanja u izbornoj kampanji 2009. godine i nakon dobijanja drugog premijerskog mandata da će energetika i razvoj tog sektora, kao i uvođenje reda, biti prioritet njegove vlade, išle su ČEZ-u naruku, u tom trenutku.

Obećanje ludom radovanje

Problemi u poslovanju nastali su brže nego što se moglo i naslutiti.
Zarada ČEZ-a u Albaniji 2011. godine dostigla je 32 miliona evra, dok je za prvih šest mjeseci prošle godine poslovanje donijelo gubitak od 90 miliona evra.

Naime, prošle godine državni regulator udvostručio je cijenu struje koju je „ČEZ Šperndarje“ morao da plati državnom proizvođaču električne energije, a pri tom mu nije dozvoljeno da poveća cijenu krajnjim potrošačima. To je uz sve dotadašnje probleme bila kap koja je prelila čašu.

Nakon takve odluke ČEZ je zbog dugova od oko 40 miliona evra prekinuo u novembru isporuke struje za nekoliko vodoprivrednih preduzeća, zbog čega su Tirana i dobar dio zemlje ostali nekoliko dana bez vode. Samo dug državnog vodovoda dostizao je 38 miliona evra.

Spor oko cijena tako se dodatno zaoštravao, a ČEZ je pred kraj godine najavio mogućnost prodaje svog udjela u elektrodistribuciji i odlazak iz Albanije.

Na to je Vlada Albanije reagovala prošle nedjelje oduzimanjem licence ČEZ-u, uz optužbe da češka kompanija nije osigurala distribuciju struje i nije investirala u razvodnu mrežu, čime je nanijela Albaniji štetu od milijardu dolara.

S druge strane ČEZ smatra da je postupak albanskih institucija u suprotnosti s tamošnjim zakonima i evropskim propisima. Prema podacima češke kompanije, u koju su izvori „Aktera“ imali uvid, za obnovu elektromreže u Albaniji i njeno proširenje do sada je investirano od 90 do 100 miliona evra.
Istovremeno s oduzimanjem licence distributivnoj kompaniji „ČEZ Šperndarje“, albansko energetsko regulatorno tijelo odredilo je administratora koji će preuzeti upravljanje firmom, čime ČEZ gubi vlasnička prava u distributivnoj firmi u Albaniji.

Time je praktično albanska vlada zabranila češkom gigantu prodaju većinskog udjela u elektrodistributivnom preduzeću „ČEZ Šperndarje“, tražeći da ČEZ najprije izmiri navodnu štetu koju je pričinio Albaniji od milijardu dolara! Ni u saopštenjima Vlade Albanije ni resornog ministarstva ne navodi se precizno kome je i kako nanijeta šteta.

ČEZ smatra da o funkcionisanju firme ne može svojevoljno da odlučuje samo regulatorni organ, i smatra da to nije u skladu ni sa evropskim normama ni sa albanskim zakonima.

Ta kompanija u svojim saopštenjima navodi da oduzimanjem licence gubi 200 miliona evra, i najavljuje da će tražiti od Svjetske banke da aktivira garanciju od 60 miliona evra, koja je obećana kompaniji prije njenog ulaska u Albaniju radi zaštite ulaganja, upravo zbog bojazni od poslovanja u nesređenim pravnim uslovima.

Pored formalnog protesta protiv odluke o oduzimanju licence, ČEZ će istovremeno preduzeti korake za međunarodnu arbitražu. Kada su prošle godine nastali ozbiljni problemi u poslovanju, rejting firma „Mudis“ krajem 2012. godine preporučila je češkoj elektroenergetskoj kompaniji da odmah napusti Albaniju i tako preduprijedi gomilanje daljih gubitaka i zaštiti svoje buduće prihode.

ČEZ gubi licencu, a Albanija podršku za ulazak u EU

Kako sada stvari stoje, Češka sasvim sigurno neće ignorisati ponašanje Albanije prema jednom češkom investitoru, u okvirima aspiracija Albanije da se integriše u EU.

Nakon prošlonedeljene odluke Regulatornog zavoda za energetiku Albanije o oduzimanju licence kompaniji ČEZ, češki premijer Petar Nečas ozbiljno je upozorio Albaniju da će blokirati njen ulazak u EU. ČEZ ima podršku češke vlade, koja u toj kompaniji ima dvije trećine udjela, u zahtjevu za kompletnu naknadu svih šteta izazvanih ponašanjem albanske strane.

Kako „Akter“ saznaje, oduzimanje licence velikom češkom investitoru i postupak Albanije u Vladi Češke tumači se kao izuzetno loše tretiranje inostranih investitora, ali i kao krajnje negativan signal u odnosima dviju zemalja. Čez je izgubio licencu, ali je Albanija zbog svog postupanja, po svemu sudeći, izgubila podršku Češke za ulazak u EU.

U prilog upozorenju da ČEZ ozbiljno može da ugrozi položaj Albanije u procesu integracija u EU, govori i činjenica da u je evropski komesar za proširenje EU Štefan File češki političar i diplomata od karijere. U tom smislu još zanimljivije zvuči činjenica da su u njegovom kabinetu u Briselu angažovani bivši kadrovi direktno i upravo iz ČEZ-a.

Albanija je predala zahtjev za pristupanje u EU aprilu 2009, i u toku je procedura integracionog procesa u kome se, u svakoj fazi tog procesa, odlučuje saglasnošću svih zemalja članica. Češka je, inače, član EU od 01.05.2004.

U sagledavanju svih okolnosti zanimljiv je i podatak koji govori o podršci koju ČEZ uživa kao jedna od vodećih u elektroenergetici jugoistočne Evrope. Naime, nekoliko mjeseci nakon dolaska ČEZ-a u Albaniju i preuzimanja elektrodistribucije, u Tirani je održan forum Sekretarijata energetske zajednice jugoistočne Evrope, čije sjedište je u Beču.

Tada je u svom vrlo otvorenom nastupu ambasador EU u Albaniji Helmut Lohan zatražio od albanskih vlasti da električnu energiju prestanu da tretiraju kao kategoriju kojom kupuju socijalni mir. Lohan je u stvari stavio do znanja premijeru Albanije Saliju Beriši, koji je inače otvorio pomenuti skup, kako očekuje da albanske vlasti započnu proces liberalizacije energetskog tržišta, navodeći da to pomaže balkanskim zemljama da ubrzaju svoj put prema Evropskoj uniji.

Većina albanskih građana sigurno nije razumjela šta znači liberalizacija energetskog tržišta, ali oni pismeniji među njima znali su da to znači konstantno poskupljenje električne energije, a bili su svjesni i činjenice da ČEZ sigurno neće tolerisati paušalne račune za potrošenu električnu energiju, nelegalno priključenje na mrežu, tačnije krađu struje, a još manje gomilanje neplaćenih računa za električnu energiju.

Jedno je sigurno, drama, koju preživljava češka kompanija u poslovanju u Albaniji posljednjih nekoliko mjeseci, prijeti da preraste u ozbiljan ekonomsko-politički problem između dviju zemalja.   Akter

Ključne riječi:  , , , , , , ,

Komentari |


Komentari (0)

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

(obavezno)

Pravila komentarisanja

Slobodno komentarišite, kritikujte i izrazite svoje mišljenje,

Molimo Vas da pročitate sledeća pravila pre komentarisanja:

Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu info@capital.ba

A- A A+